Porodično nasilje jedno je od najvećih problema modernog društva, a svakog dana broje se nove žrtve - najčešće žene, a ponekad čak i deca koje ubiju njihovi partneri ili roditelji.
Ipak, ubistvo je vrh ledene sante, jer njemu obično prethode godine terora i prepoznatljivih obrazaca ponašanja, koji često ostanu neprimećeni od strane institucija, ali su i nedovoljno upozorenje potencijalnim žrtvama.
Kriminolog dr Džejn Monkton Smit analizirala je 372 slučaja ubistava u Velikoj Britaniji i otkrila kako sve porodične ubice slede isti model ponašanja.
Upravo taj model od 8 faza može da postane važan alat za predviđanje situacije i indikator hoće li nasilnik postati ubica, prenosi BBC. Ova analiza bi svakako mogla da spasi živote, smatraju institucije zadužene za zaštitu žrtava porodičnog nasilja.
Dr Mokton je u svom radu potvrdila da su žene u 80 odsto slučajeva žrtve koje ubiju njihovi partneri, iako se ponekad pojavi i obrnuta situacija. Ipak, "raspored ubice" važi za sve agresivce koji se iz nasilnika pretvore u krvnike u sledećih 8 faza:
1. Istorija uhođenja ili nasilja pre trenutnog odnosa;
2. Romansa se vrlo brzo razvila u ozbiljnu vezu, gotovo uvek na inicijativu nasilnika;
3. Odnosom se dominira uz pomoć prisilne kontrole;
4. Postoji okidač koji ugrožava osećaj kontrole nasilnika, na primer, veza se završi ili nasilnik upadne u finansijske probleme;
Dete vam trpi nasilje, a niste ni svesni: 7 uznemirujućih znakova!
5. Eskalacija - povećanje intenziteta ili učestalosti taktika kontrole, poput uhođenja ili pretnji samoubistvom;
6. Nasilnik doživljava promenu u razmišljanju - tvrdi kako će se distancirati (ali oseća se poriv za osvetom);
7. Planiranje - nasilnik može da kupi oružje ili smišlja kako da ostane sa žrtvom nasamo;
8. Ubistvo - nasilnik ubija žrtvu, a često povređuje i druge, poput žrtvine dece, rodbine ili prijatelja.
Jedina situacija u kojoj slučaj porodičnog nasilja nije potpuno spadao u ovaj obrazac jeste onda kada počinitelj ubistva nije imao raniju istoriju nasilja u vezama, ali i tada se radilo o tome da naprosto nije imao ranijih veza.
"Dosad smo se oslanjali na tezu "ubistva iz strasti", ali kod porodičnog nasilja to zapravo nije spontani izliv nasilja u kojem se ubici "pomuti pamet", već postupna gradacija nenormalnog ponašanja koja vodi samo u jednom smeru, planiranom ubistvu", ističe dr Mokton.
Nasilje u porodici obično vodi do dugoročnih zdravstvenih problema, a lekarska ordinacija je obično prvo, ako ne i jedino mesto gde će neko uočiti problem, a ima i stručnost i ovlašćenje da pomogne. Iako se porodično nasilje može dogoditi bilo kome, ono naročito utiče na žene. Gotovo jedna trećina žena u celom svetu ima iskustva s fizičkim ili seksualnim nasiljem od strane svog partnera.
