Sama želja da legneš i probudiš se s drugom osobom, a ne sa onom s kojom si u vezi je za mene prevara.
Šta je sve prevara: Varamo i kad samo želimo!
- Šta je prevara?
- Koga zapravo varaš?
- Ovo drugo pitanje je možda važnije od prvog, jer zaista, koga varaš?
Ta osoba te čeka, grliš je i ona tebe grli, ljubite se, imate seks, a ti misliš na drugu. Ti misliš na drugu. Ti misliš. Ti. Eto i odgovora. Varaš sebe, svoj mozak, svoja osećanja.
Zašto?
Zašto prokleto ne ostaviš tu osobu i odeš kod one s kojom bi radije da se budiš, čiji ti parfem više prija, čiji je doručak ukusniji, peškir mekaniji,...? To je mene uvek zanimalo.
Možda sam ja netaktičan. Ne razmišljam mnogo o tuđim osećanjima. Ja sam znao da kažem "ne volim te više". Kod mene nije postojala čuvena rečenica "problem je u meni, a ne u tebi", jer problem je u oboma, u odnosu za koji nismo, jer smo mnogo različiti. Naravno prestao sam da govorim "ne volim te više" kada sam to čuo od osobe koja je sedela preko puta mene. Boli, mnogo boli. Tvoj mozak to shvata, ti ceniš tu iskrenost, ali boli. Zašto sad ovo pišem? Zato što verujem da varanje počinje onog trenutka kad ljubav prestane, a ti ostaješ u toj vezi. Onog trenutka kada se grliš s jednom, a zamišljaš drugu osobu (Tom Hardi i Eva Mendez se praštaju), počinje prevara.
Varanje počinje kad ljubav prestane
Za mene je razdvajanje savršen test da vidim da li nekog volim. Odem na nekoliko dana. Ako svakog dana umesto da sve više želim tu osobu, sve više želim da budem bez nje, to je znak da nešto nije uredu. Prvi znak. Trčanje od stanice do stana i onaj čudan osmeh i sjaj u očima, kada si samom sebi smešan, je drugi znak (ako to trčanja i osmeha nema). Poljubac nakon povratka je treći znak. Ukoliko sve to izostane i nastaviš vezu, za mene je to prevara. Koliko god da je veza trajala. Čak ne moraš da prestaneš da voliš tu osobu, nego neku drugu osobu počneš jače da voliš, ali ova ti je sigurna, pa ne raskidaš.
