Kažu: "žena uvek zna kada je muž vara!" Ja nisam znala. Nisam ni slutila. Za mene, to je bio kao grom iz vedra neba. Samo što sama sebi nisam rekla: to nije istina, iako sam sve videla svojim očima.
Evo kako sam otrkila da me muž vara:
Bilo je bizarno, stvarno! Bio je petak. Vraćala sam se sa posla autobusom. Sedela sam pored prozora i gledala u automobile koji su se vozili paralelno sa autobusom. Zbog gužve na putu, svi smo sajali u koloni. U galavi sam premotavala šta tog dana sve treba da uradim:
"Moram otići po decu u školu, kupiti u prodavnici neke namirnice i skuvati deci nešto "na brzinu", a onda opuštanje.. Najviše volim petak popodne. To znači samo jedno: dva dana kod kuće sa decom i mužem....Uživanje!"
I dok sam tako uživala planirajući šta ćemo raditi za vikend, pred očima mi se pojavi naš automobil! Prvo sam primetila ogrebotinu na vratima i pomislila: "Pazi, i ovi su izgrebali auto na istom mestu kao i ja.."
A onda se kolona pomerila pa sam videla da je u pitanju naša registracija! Srce mi zaigra:"Čekaj, da li je moguće da je Miloš ranije završio sa poslom, da ne ide na onaj službeni ručak?!"
Tek što sam htela da uzmem telefon da ga pozovem i kažem mu da sam u autobusu, te da me sačeka, kolona se pomeri i ja vidim na suvozačkom mestu ženu u crnoj suknji i ruku mog supruga koja mazi njene gole noge?!
Mozak mi se pomračio, uhvatila me nesvestica, a onda neverovatan osećaj mučnine, kao da ću odmah da povratim! Gledala sam kao hipnotisana mog muža koji se naginje i ljubi dotičnu u uho dok se ona smeje! Njegova ruka je neprestano bila između njenih nogu, mazeći joj unutrašnjost kolena, a ona se naslanjala na njega.
Reagovala sam impulsivno: na prvoj sledećoj stanici sam izletela iz autobusa. Kolona automobila je i dalje stajala! Brzo sam protrčala između vozila, došla do našeg automobila i brzinom munje otvorila zadnja vrata i ušla u kola!
Muž se prvo zbunjeno okrenuo, a onda šokirano gledao u mene. Ona se sa osmehom okrenula a onda zbunjeno gledala čas u mene čas u mog muža! Po njenoj zbunjenosti sam shvatila da nije znala ko sam, ali da je osećala...
S druge strane ja nisam mogla da kažem ništa. U ušima sam samo čula sumanuto kucanje mog srca, cela sam se tresla. A onda sam dreknula bez imalo dostojanstva: "Koliko dugo ovo traje?"
Ćutao je on, ćutala je ona, ja sam u sebi vrištala...
"Smiri se, " rekao je,"Šta, koliko traje?"
"Šta? Šta? Pa ovo između vas? Gledam te kako ljubiš ovu ženu, nisam glupa ni luda? Koliko dugo me varaš sa njom?"
Ona je u tom momentu odvezala pojas i krenula da izlazi iz kola. Ja sam je u nekom bunilu uzela za ruku i onako grubo primorala da sedne: "Gde ćeš? Gde si pošla? Hoću da mi kažeš koliko dugo ovo traje?"
Počela je zbunjeno da muca da su kratko u vezi, par dana, nedelja... Da nije razmišljala o meni nikada, ali da joj je sada sve ovo previše i da ovo između njih nije vredno toga i da ne želi skandal. Izvukla se iz mog stiska i izašla iz kola...
Nas dvoje smo sedeli kao dve zaleđene figure u kolima....
Ne znam kako smo došli do kuće, kako smo uzeli decu iz škole... Ne mogu da se setim ničega više od tog petka posle podne...
Danas je subota, a iza mene je noć provedena u agoniji...
Uvek sam bila kategorična po pitanju preljube: "Nikad ne bih oprostila Milošu prevaru. Odmah bih se pokupila i otišla," govorila sam previše puta. A sada, sada sam doživela na svojoj koži da kuburim sa problemom preljube! Kada je imaginarni problem oživeo, shvatila sam da ne mogu baš da se pokupim i odem. Tu su deca, a tu je i pitanje finansija. Gde da živim? Kod koga da odem? Kako da izdržavam sebe i decu?
I evo me danas. Subota je, a ja sam i dalje na istom. Milošu nisam oprostila, ali nisam ni otišla od njega.
On se celu noć zaklinjao kako je ta "afera" kratko trajala, da više nije bilo ni jedne, da nikad više neće doći do toga, ali realno - ništa ne mogu da mu verujem više!
Ne mogu da živim sa njim, a ne mogu ni da se odvojim od njega! Zbog toga sam danas u svom ličnom krugu pakla...
Šta biste vi uradile na mom mestu?
(Stil.kurir.rs)
