O privatnom životu Vuka Draškovića se malo zna. Akcenat u javnosti uvek je stavljan na njegovu političku karijeru, ali je jednom prilikom on ispričao kako je upoznao Danicu, ljubav svog život i kako je izgledao njihov prvi sastanak.
"Ona je bila lepa i tako je marširala uzdignute glave hodnicima pravnog fakulteta. Mogi su joj se udvarali, a ona je sve to odbijala. Ja sam video da nemam nikakve šanse sem da nešto kažem što će da skrene joj pažnju na mene, i ja sam joj prišao i rekao: "Koleginice što imate lepe noge, šteta što nemate četiri", ispričao je Vuk gostujući u emisjiji "Balkanskom ulicom".
Na pitanje kako je ona odgovorila, rekao je:
"Pa okrenula se i onako kroz neki čudan poluosmeh kazala: "Budalo". Ali je uspostavljen kontakt.
I Danica i Vuk su kao studenti pravnog fakulteta bili učesnici pravne pobune koju je okončao Tito. Pošto je Maršal održao govor koji kao podržava studente krenulo je kolo i danas kad se kaže kozaračko kolo, Vuk odmah pomisli na Danu i na Tita.
"Sedeli smo na ćebetu i slušali Tita i neko pokreće kozaračko kolo. A ja joj se tek bio počeo udvarati. Ja skačem da igram kozaračko kolo i ona kaže nemoj da skačeš, prevario nas je, ovo je manevar. I ja kažem, ma ne, mi smo potrebni drugu Titu. On nas voli, mi njega volimo. I ona kaže, e pa sad biraj, Tito ili ja? I ja odem u kozaračko i uzaberem Tita. I naredne četiri godine nisam mogao da joj se primaknem."
A onda kad je konačno dobio priliku da je izvede u izlazak, prekinule su ih demonstracije.
- Nije bilo lako osvojiti Danu. Kada sam je napokon odveo u bioskop izbile su demonstracije. Tada sam joj rekao da krene sa mnom u masu, ali je ona je samo vikala da neće u te "komunističke" demonstracije - sada sa osmehom priča o tome Vuk.
"Toga dana, ja sam nju prvi put poveo u bioksop, napokon mi se posrećilo i baš te noći su izbile demonstracije i ja krenem na policijsku cisternu. Tu smo im je oteli i mi smo tom cisternom ganjali policiju. Tada sam joj rekao da krene sa mnom u masu, ali je ona je samo vikala da neće u te "komunističke" demonstracije. I ona mene lepo napusti i ja odem kod podvožnjaka i dobijem batine, pogode me ciglom. Ali dobro, nije mi žao, žao mi je samo cipela."
Zašto su te cipele bile toliko važne?
"Ja sam dva dana ranije, zbog Dane i tog bioskopa uspeo da kupim veoma fine cipele i nikada ih zaboraviti neću", priča Vuk kroz smeh.
I onda sam te noći kod tog podvožnjaka u bežaniju ka Zemunu izgubio cipelu i bos pretršao pola Beograda. Ostalo je već poznato javnosti. Danica i Vuk su otpočeli romansu i na kraju se i venčali, a ona mu je i dan danas najveća podrška u životu.
