Na prvi pogled, ideja o pravednosti zvuči kao nešto ispravno, čak i plemenito. Uostalom, šta može biti razumnije od želje da stvari budu poštene? Ipak, nakon 34 godine iskustva i više od 42.000 kliničkih sati savetovanja s klijentima, Džefri Bernstin, psiholog i autor sedam knjiga, kaže sledeće: reč "fer" često je tiha, ali moćna pretnja zdravim odnosima, piše "Psychology Today".
"Molim vas, saslušajte me. Problem nije u samoj pravičnosti, već u načinu na koji je doživljavamo – kruto, subjektivno i kroz prizmu sopstvenih očekivanja. Kažemo: ‘Želim da bude fer’, ali ono što zaista mislimo je: "Želim ono što mislim da zaslužujem". To je zamka poštenja", dodaje on.
Pravednost je snažna mentalna prečica (heuristika) kojom brzo procenjujemo šta je dobro, a šta loše, ko daje dovoljno, a ko zakida. Ona je intuitivna, emocionalna i deluje trenutno. Ali, kao i sve heuristike, sklona je greškama.
Studije pokazuju da osećaj nepravde izaziva snažne emocionalne reakcije, uključujući bes, anksioznost i potrebu za osvetom. No, važno je razumeti: ono što smatramo poštenim nije objektivno. To zavisi od naše lične percepcije – koliko mi ulažemo, a koliko mislimo da drugi vraćaju zauzvrat.
"I to viđam svuda: u roditeljstvu, partnerskim odnosima, na radnom mestu, u porodičnim biznisima. Zanimljivo je da je "To nije fer!" jedna od najčešćih rečenica koje izgovaraju emocionalno reaktivna deca", kaže dr Bernstin.
Retko uzimamo u obzir sve ono što ne vidimo: neizrečeni trud, mentalno opterećenje, različite životne okolnosti ili jednostavno – drugačiji stil pokazivanja brige.
Umesto da vodite računa kao knjigovođa, pokušajte da se zapitate:
- Da li ovo funkcioniše za oboje?
- Cenimo li ono što svako od nas unosi u odnos?
- Jesu li moja očekivanja jasna – ili ih samo tiho gomilam?
Pravednost sama po sebi nije problem. Problem je vezivanje za nju. Kada fer postane važnije od povezanosti, komunikacije i saosećanja, ta potreba prerasta u tiho trovanje odnosa. Život nije matematička jednačina – a odnosi nisu knjigovodstvo. Snaga odnosa ne leži u savršenoj ravnoteži davanja i primanja, već u spremnosti da ponekad damo više – iz ljubavi, iz razumevanja, iz želje za bliskošću.
