Održati skladan brak godinama pun poverenja i ljubavi u današnjem vremenu je veliki izaziv, te se neretko mogu čuti situacije da se par razveo posle samo nekoliko meseci zajedničkog života. Međutim, ova gospođa je bila u braku 45 godine, a tek posle 3. decenije života sa svojim mužem, saznala je da ju je sve vreme varao. I umesto da ga ostavi, ona je ostala sa njim...I dok su neki razumeli njenu odluku, drugi su smatrali da je trebalo na drugom mestu da potraži sreću.
“Bila sam u braku s čovekom koji nije zaslužio moju odanost i ljubav. Varao me 30 godina od 45 godina našeg braka. Sa druge strane, znam da me voleo na svoj način. Ispunjavao je bračne dužnosti i bio savršen otac, zato sam ostala sa njim”, započela je gospođa ispovest za "Moje vrijeme" , koja je zbog porodice želela da ostane anonimna.
Ostala je uz njega, a kada je umro, nikako nije mogla da se pomiri sa gubitkom.
“Kad je umro, najprije sam bila strašno ljuta na njega što me ostavio samu, a kasnije sam pala u tešku depresiju. Jednostavno nisam znala kako nastaviti živeti sama”, dodaje.
Tek posle dve godine je došla sebi i odlučila da svoje najbolje godine provede na mnogo lepši način, kako je i zaslužila.
“Vreme je nastavilo teći i ja sam svu moju ljubav usmerila prema deci i unucima. Sedam godina sam bila potpuno sama, sve dok nije naišao čovek kojem sam pristala posvetiti sebe. Nisam ga mogla zavoleti u ljubavnom smislu, ali dopustila sam nam vezu koja mi je doniela barem malo nežnosti u životu”, otkriva.
I samo što je pomislila da je konačno pronašla mir, posle godina patnje i traženja odgovora na mnoga pitanja, sreća joj je opet okrenula leđa. Veza u koju je ušla nakon smrti supruga, takođe, nije dugo potrajala.
“Bog ga je hteo uzeti k sebi i ja sam ponovo tužna i sama. Eto, takva je moja sudbina, ovo je moja životna priča. Smejem se, a duša mi je prazna”, kroz uzdah je zaključila.
Priča žene koju je muž varao 45 godina pokazuje koliko život može biti nepredvidiv.
Priča žene koju je muž varao 45 godina pokazuje koliko život može biti nepredvidiv.
