Postoje dve verzije koje se tiču inspiracije iza likova i priče romana.
Prva verzija pripisuje inspiraciju samom Sremcu iz priče koju je čuo od Branislava Nušića. Nušić je bio srpski konzul u Prištini 1895. godine, gde se zbližio sa čorbadžijom Zamfirom Kijametovićem, ocem brojne dece među kojima se nalazila i Jevrosima, čiji je nadimak bio Zona. Ona se udala za Maksima, sina kujundžije Koste Gapića. Ova verzija povezuje lik Zonine porodice sa stvarnim ljudima i događajima koji su se odigrali u to vreme.
Druga verzija sugeriše da je Sremac mogao pronaći inspiraciju u stvarnoj ljubavnoj priči trgovca Gavrila Ganeta Jovanovića i njegove supruge Zoje, kćerke niškog čorbadžije Hadži Smiljana Jankovića. Gane je došao iz sela Bandzareva kada je bio vrlo mlad i radio kod Hadži Smiljana, čoveka sa ugledom i bogatstvom. Njegova kćerka Zojica je bila posebno obrazovana, pohađala je grčke i kasnije nemačke škole, što je izazivalo tenziju zbog društvenih razlika između nje i Ganea.
Obe verzije ukazuju na zanimljive paralele i moguće inspiracije iza likova i radnje romana "Zona Zamfirova". Bez obzira na tačnost, ove priče su postale deo folklorne i kulturne baštine, dodajući misteriju i slojevitost ovom remek-delu srpske književnosti. Roman je ostavio trajan utisak na čitaoce širom sveta, bilo da je zasnovan na stvarnim događajima ili na maštovitim pričama koje su kružile tadašnjim društvom.
Priča koja stoji iza likova Zona Zamfirova i Ganeta Jovanovića, inspiracija za Stevanov Sremčev roman, otkriva duboko ukorenjenu ljubavnu priču. Gavrilo, poznat i kao Gane, i Zojica, čija je nadimak bio Zona, su bili mladi zaljubljeni par čija je ljubav naišla na otpor zbog socijalnih razlika. Zona je bila kćerka uglednog čorbadžije Hadži Smiljana Jankovića, dok je Gane došao iz siromašnijih slojeva društva.
Između ova dva mlada i lepa bića, ljubav je procvetala i rasla. Međutim, porodice nisu odobravale tu vezu zbog smatranja da je ljubav između njih dvoje neodrživa zbog socijalnih razlika. Pokušaji da se razdvoje Zona i Gane rezultirali su dramatičnim događajima u porodici Janković, ostavljajući otvoreno pitanje je li Gane zaista oteo Zonu ili je otmica bila dogovorena, možda čak simulirana.
Na kraju, porodica je pristala na njihov brak, što je paru omogućilo srećan početak zajedničkog života. Zona je postala supruga Ganeta Jovanovića-Hadži Smiljanića. Gane je dobio imanje i trgovinu kao deo porodičnog dogovora, a njegova sposobnost i preduzetnički duh omogućili su mu da proširi porodično imanje, gradeći poslove poput ciglane, maloprodaje, veleprodaje i banke.
Njihov brak je bio blagoslovljen sedmoro dece, od kojih su četvoro preživelo – Katarina (poznata kao Rinka), Jovan, Hristina i Dragoljub. Međutim, sreća ovog zaljubljenog para nije dugo trajala. Tužna vest o gubitku brata teško je pogodila Zonu, koja je umrla u 31. godini neposredno nakon porođaja svog poslednjeg deteta, Dragoljuba, 1884. godine.
Gavrilo se ubrzo ponovo oženio, a u zanimljivom obrtu sudbine, druga supruga mu je takođe nosila ime Zojica. Iako nije sačuvana nijedna fotografija Zojice-Zone, njen izgled je ostao deo priča i legendi prenetih kroz Sremčevu književnost.
Zanimljivo je da su potomci Gavrila i Zojice danas rasuti širom Srbije i sveta, nasleđujući i čuvajući sećanje na ovu duboko isprepletenu ljubavnu priču. Kažu da je Zojicu-Zonu, prema pričama, ličnovala njena unuka Zojica, koja je dobila ime po svojoj rano preminuloj baki.
Ova priča, u stvarnom životu, ostavlja trag ne samo u književnosti već i u životima potomaka, čuvajući uspomenu na ljubav koja je prevazišla društvene prepreke i postala deo legende i kulturne baštine Srbije.
