Od sredine 1950-ih godina prošlog veka, gde je bio moderan par u njihovoj sobi je verovatno bila i stolica Ims. Bez obzira da li je to bila luksuzna laundž stolica od crne kože ili minimalistička napravljena od sjajne plastike, ovi komadi postali su nezaobilazni u svakom enterijeru.
Čarls Ims je bio čovek satkan od ideala, kojima ostaje dosledan do kraja života. Rođen je u državi Misuri na samom početku dvadesetog veka. Prvo radno iskustvo stiče u kompaniji koja se primarno bavi dizajnom rasvete. U tom periodu Čarls odlazi na studije arhitekture, u glavni grad Sjedinjenih Američkih Država, kao jedan od stipendista tamošnjeg Univerziteta. Perspektivan mladić pun ideja, ipak, ubrzo napušta studije. Razlog za to bila je njegova opčinjenost i ugledanje na rad velikog arhitekte, pisca i dizajnera enterijera Frenk Lojd Rajta koji je verovao u harmoniju i skladnost sa prirodom, te je tokom svoje karijere isticao značaj organske arhitekture, što se nije dopadalo Čarlsovim univerzitetskim profesorima.
Čuveni Gugenhajm muzej u Njujorku, koji danas posećuje na hiljade turista na dnevnom nivou, Rajtovih je ruku delo. Rajt je tokom duge i plodne karijere uvek isticao značaj zanatstva. Vođen željama i idealima Čarls u rodnom gradu sa kolegom Čarlsom Grejom pokreće posao. U međuvremenu se ženi devojkom koju je upoznao na studijama sa kojom dobija ćerkicu. Porodično posećuju Evropu – Nemačku, Francusku i Englesku, što ostavlja snažan utisak na mladog dizajnera.
Dalji put ga vodi u Mičigen, u koji odlazi na poziv finskog arhitekte Ero Sarinena. Na Akademiji umetnosti u Mičigenu završava započete studije arhitekture, a nedugo potom dobija zvanje profesora i staje na čelo odseka industrijskog dizajna. Na istoj Akademiji, studije slikarstva završava mlada i talentovana devojka, po imenu Rej koja će kasnije postati životni i poslovni partner Čarlsa Imsa.
Rej pomaže Čarlsu i Erou prilikom priprema za takmičenje u organizaciji Muzeja savremenih umetnosti u Njujorku. Tada kreće njihov zajednički posao i uticaj u velikom broju oblasti u kojima su tragovi i dalje izuzetno vidljivi. Čarls se ubrzo razvodi i Rej postaje njegova nova partnerka. Svoju ljubav Čarls, mladoj umetnici izjavljuje putem pisma, što je bio romantičan, ali u to vreme hrabar, iskren i odvažan čin.
„Draga gospođice Kaiser, imam 34 godina(skoro), i (opet) sam slobodan. Vrlo te volim i želeo bih uskoro* da te oženim. Ne mogu obećati da ćemo se vrlo dobro slagati. – ali ako dobijem šansu, sigurno ću i u paklu pokušavati. * uskoro znači vrlo brzo. Koja je veličina ovog prsta? Poljubac xxxxxxxxxxx
Čarli
Dizajn je za Čarlsa oduvek predstavljao plan kojim treba urediti elemente, na način kojim će elementi najbolje ostvariti svoju svrhu. On nikada nije robovao trendovima, već je pratio potrebe pojedinca. Zato u godinama posle Drugog svetskog rata kreće sa proizvodnjom specijalnih ortopedskih pomagala namenjenih osobama sa povredama u donjim ekstremitetima. Njegova osnovna ideja je stvaranje jedinstvenog pomagala koji može da upotrebljava i nestručna osoba, a da ne izazove dodatne povrede. Tako nastaju univerzalni ulošci, koji odgovaraju i levoj i desnoj nozi.
U kratkom filmu 1972.godine pod nazivom „Design Q&A“, Čarls Ims dao je odgovore na seriju pitanja o dizajnu, polje u kojem su on i njegova supruga Rej predvideli sve – od medicinskih splavova i sedišta za aerodrome do stanova sa niskim troškovima i dečije igračke.
„Kakva je Vaša definicija dizajna, gospodine Ims?“, pitala ga je Madam L’Amic.
„Mogao bi se opisati kao plan za uređivanje elemenata za postizanje određene svrhe“, odgovorio je Čarls.
Madam L’Amic: Koje su granice dizajna?
Čarls Ims : Koje su granice problema?
Ovo Ims-sko razumevanje dizajna kao rešenja, a ne luksuza – kao nešto što se tiče industrije i umetnosti – obuhvata jedinstvenu filozofiju i ogroman uticaj Čarlsa i Rej, tima muža i žene čija je lakoća dodira i kalifornijska radost življenja inficira savremene kancelarije i domove.
Novi par kreće da se kući i kupuje u stanu u Los Anđelesu. Njihov zajednički fokus je bio učenje od Čarlsove nagrađivane stolice od šperploče, kreirane sa arhitektom Eero Saarinenom za MoMA takmičenje 1940. godine, i kretanje izvan umetnosti i u domenu masovnog konzumerizma putem novih proizvodnih metoda. Iskusni napori na kraju su doveli do njegovog komercijalnog uspeha – kauči i linije nameštaja brzo prate taj uspeh, a Ims je postao sinonim za domaćinstvo. Zahvaljujući finansijskom uspehu, Čarls i Rej su otišli da rade na masovnoj studio-radionici u Veneciji, Kalifornija. Od nameštaja do velikih projekata arhitekture, kao što je IBM Pavilion za sajam Njujorka u svetu 1964-1965, Rej i Čarls su gurali kreativne granice pomoću neizrečene veze i razigrane estetike.
Ims kuća – 2 u 1
Arhitekturu u tom posleratnom periodu karakterišu brojne studije slučajeva koje se isključivo bave stambenim prostorima. Između ostalog bračni par Ims dobija svoju studiju slučaja, čiji je cilj da se pronađe rešenje za izgradnju stambenog prostora koji će, pre svega, biti ekonomičan. Projekat realizuju 1949. godine u Los Anđelesu i to ubrzo postaje njihov dom, gde će živeti i stvarati do poslednjeg dana svog života.
Pečat i na filmskom platnu
Tragove ostavljaju i na polju sedme umetnosti. Na poziv američke Informacione agencije rade na snimanju filma „Glimpses of the USA“. Trinaestominutni film, nastao u propagandne svrhe, predstavlja život prosečnog Amerikanca i prikazuje slike pejzaža i američke arhitekture. Film se prikazuje se na sedam ekrana u Moskvi. Bilo je to vreme kad su se Sovjetski Savez i Sjedinjene Američke Države borile za primat u svetu i kada se velika pažnja posvećuje i kulturnoj diplomatiji posredstvom filma i muzike. Cilj je pokazati sebe u najboljem svetlu.
Film nastaje 1959. godine. Tragove ostavljaju i u filmu „House of Science“. U pomenutom filmu fokus je na brzini, ritmu, tako da sama percepcija dobija novi oblik. Za potrebe Njujorškog sajma kreiraju instalaciju Think za kompaniju IMB koja simbolično predstavlja vezu između kompjutera i čoveka. Čarls je smatrao da mogućnost komunikacije sa ljudima sa drugih krajeva planete jeste snaga koja menja svet.
Ako ste se nekada zapitali ko je izmislio sistem sedenja u čekaonicama na aerodromima širom sveta, odgovor je Čarls Ims. Prvobitno nastalo kao rešenje za aerodrom u Vašingtonu, a potom i Čikagu. Ovaj sistem sedenja koji čini jednostruki ili dvostruki niz stolica, kome se uvek može dodati izvestan broj sedišta, rešio je problem mesta za sedenje u čekaonicama na aerodromima.
Poznata šala je da je Čarls bio arhitekta koji nikada nije završio arhitektonsku školu, dok je Rej bila slikarka koja nikad nije slikala. U stvarnosti, svaki prostor bio je platno za Rej, dok je uzimala Čarlsove projekte izvan ograničenja crno-belih i tako donela stalan tok idejau njihovom radu.
Njihovo uverenje da svakodnevni objekti mogu da definišu i pruže značenje čini ih jednim od najtrajnijih kreativnih snaga 20. veka. Predvideli su budućnost iako nisu mogli da ga opišu.
Madam L’Amic: Kakva je budućnost dizajna?
Čarls Ims : Montaža slika sa voćem, biljkama i cvećem, kao da ukazuje na to kako je inkapsulacija funkcije i lepote zaista bila oko nas.
Nakon života zajedno, Čarls je umro 21. avgusta 1978. godine. Nakon toga, Rej je završila sve projekte koje su započeli zajedno pre nego što je zauvek napustila svet dizajna i posvetila svoj život komunikaciji teorije i prakse putem razgovora i pisanja. Umrla je 21. avgusta 1988.godine, deset godina nakon smrti njenog voljenog supruga.
