Popodne 15. februara 2003. nemilosrdni ubica Viktor Lorens Paleolog je naišao na 21-godišnju Kristi Džonson u tržnom centru i pod lažnim izgovorom audicije za film namamio je u praznu kuću na Holivud Hilsu. Tamo ju je napao, silovao i ubio, a zatim bacio njeno beživotno telo u kanjon.
U martu 2003. godine četvoro turista je šetalo kanjonom i osetili su odvratan smrad. Pomislili su da je verovatno negde u grmlju ležalo mrtvo životinjsko telo. Malo kasnije, naišli su na ljudski leš. Telo je bilo delimično umotano u vreću za spavanje. Noge koje su virile bile su vezane trakom. Zbog jakog raspadanja, identifikacija nije bila odmah moguća. Istraga je otkrila identitet žrtve tek nakon nekog vremena. Bila je to mlada glumica u usponu, Kristi Džonson. U trenutku smrti imala je samo 21 godinu.
Kristi Džonson je dugo sanjala o filmskoj karijeri. Redovno je išla na kastinge, maštajući o slavi. U februaru 2003, misteriozni muškarac joj je ponudio ulogu u filmu o Džejmsu Bondu. Ova dvadesetjednogodišnjakinja nije se vratila živa sa "audicije". Viktor Paleologus se predstavljao kao filmski agent i mamio žene obećavajući im uspeh u Holivudu. Kristi nije bila njegova jedina žrtva.
Iz Michigana do sunčane Kalifornije
Vitka plavokosa devojka sa plavim očima već je dugo sanjarila o karijeri u Holivudu. Sa devetnaest godina bila je sigurna da želi da postane glumica, pa je odlučila da potraži sreću u kraljevstvu filmske industrije - Los Anđelesu. Ova tinejdžerka iz Mičigena redovno se prijavljivala na različite kastinge, ali bez uspeha. Da bi povećala svoje šanse, Kristina je odlučila da se preseli kod bake, koja je živela tri sata vožnje od Los Anđelesa.
Jednog dana sreća joj se konačno osmehnula. Filmska produkcija tražila je ljude za rad na novoj produkciji. Kristina se prijavila, a najvažnije od svega - ovaj put je dobila posao. Film na kojem je radila nosio je naziv "Smrtonosni broj". U glavnoj ulozi bila je Sandra Bulok.
Kristi je bila očarana svim što se dešavalo oko nje. Ogromna produkcija, mnoštvo ljudi, sjaj i raskoš impresionirali su je toliko da su njene ambicije da postane glumica samo jačale. Upisala se na kurs šminkanja i nakon godinu dana stekla diplomu. Verovala je da će, zahvaljujući novim veštinama, povećati svoje šanse za željeni posao u Holivudu, jer će češće biti u okruženju glumačke zajednice. Uskoro je potpisala ugovor sa studijom "Warner Brothers", gde je provela još jednu godinu.
Obećali su da će da bude Bondova devojka
Kristina je stalno učestvovala na nizu audicija, ali nije uspela proći ni na jednoj od njih.
Bilo je 15. februara 2003 godine. Tada je mlada žena poslednji put nazvala svoju majku. Razgovor nije dugo trajao jer je Kristi bila u žurbi. Obećala je da će nazvati sledećeg dana, ali to nije učinila. Mama je pokušavala da je pozove naredna dva dana, ali bez uspeha. Na kraju je obavestila policiju. Istraga je pokazala da je razgovor sa majkom bio poslednji koji je Kristi obavila sa svog telefona. Mlada žena se takođe nije pojavila na poslu. Njeno odsustvo je iznenadilo kolege jer je Kristina bila poznata po svojoj odgovornosti.
Cimerke devojke su rekle da su je videle poslednji put dva dana ranije i da je Kristi bila puna energije. Rekla im je da ide na sastanak sa čelnikom filmske komisije koji joj je obećao malu ulogu u novom filmu o avanturama Džejmsa Bonda.
Policajci su odmah počeli da sumnjaju da je Kristina postala žrtva prevare. Kako ne bi gubili vreme, oni su javno obavestili o njenom nestanku. Fotografija nestale je dospela u medije širom zemlje i ova strategija je dala rezultate.
Na kastingu u miniću i visokim potpeticama
1. februara 2003. godine, devojka po imenu Suzan Marfi je pronašla oglas u novinama o nestanku Kristi. Dok je čitala sadržaj oglasa, prošla ju je jeza, jer se nekoliko nedelja ranije dogodila slična situacija i njoj.
U tržnom centru ju je zaustavio nepoznat muškarac i ponudio joj epizodu u filmu o agentu 007. Dao joj je svoju vizitkartu i pozvao je na kasting. Prema Suzaninim rečima, muškarac je izgledao pouzdano - bio je simpatičan i šarmantan, tako da nije bilo razloga da mu ne veruje. Devojka je rekla da na kasting treba doći u određenoj odeći. To je značilo belu košulju, mini suknju, najlonke i štikle. Prema izjavama cimerki Kristi, ona se isto obukla za sastanak sa čelnikom žirija za kasting...
Suzanu je dovezao na dogovoreni kasting njen dečko. Devojka je došla obučena u trenerku, jer je želela da se presvuče tek na licu mesta. Navodni predsednik žirija se iznervirao kad je video. Nije mu se dopalo što nije nosila odeću koju je tražio, a još više što nije došla sama. Rekao je da je pogrešio u vezi s njom i ušao u kuću. Zahvaljujući Suzaninim izjavama i izjavama njenog dečka, uspeli su da naprave policijski portret muškarca.
Otimači iz Los Anđelesa
Menadžer hotela koji se nalazi nasuprot tržnog centra, gde je nepoznati muškarac prišao Kristini Džonson, pozvao je policiju. Muškarac je izjavio da od tog kobnog dana na njihovom parkingu stoji napušten beli automobil. Brzo se ispostavilo da je auto pripadao nestaloj devojci. Unutra su policajci pronašli telefon Kirsti Džonson.
Čuvar parkinga hotela je rekao da je automobil dovezao neki muškarac.
Identifikovali su muškarca čiji je bio auto. Njegovo ime bilo je Viktor Paleologus. Četrdesetjednogodišnjak je već bio nekoliko puta osuđivan zbog nasilja nad ženama. Suzana i njen dečko prepoznali su osumnjičenog. Tokom istrage, ispostavilo se da je muškarac već bio zabeležen u policijskoj evidenciji mnogo godina ranije. Četrnaest godina pre nestanka Kristi Džonson, privukao je na sličan način drugu žrtvu. Predstavljao se kao muzički producent. Pozvao je jednu od žena u hotel, skinuo joj odeću i pokušao da je siluje. Srećom, žena je uspela da pobegne, a Paleologus je uhvaćen. Međutim, brzo je pušten na slobodu i nakon nekog vremena se vratio u lov na devojke.
Tokom istrage se otkrilo da je bilo mnogo više žrtava, a sve žene je povezivala želja za velikom karijerom.
Prozori i vrata sa zvučnom izolacijom
Potraga za muškarcem bila je temeljna. Na kraju, istražiteljima je stigla poruka s informacijom da je tog dana, kada je majka Kristi prijavila nestanak ćerke, Viktor Paleologus pokušao da ukrade automobil iz jednog salona u Beverli Hilsu. Ispostavilo se da je dok su policajci pokušavali da pronađu njegovo mesto boravka, već bio u pritvoru u Los Angelesu...
Započelo je ispitivanje, tokom kojeg je osumnjičeni pokušavao da zavara i slaže sudije.
U isto vreme, četvoro turista je pronašlo telo Kristine Džonson. Tokom istrage, sudije su došle do agenta za nekretnine kod kojeg je osumnjičeni planirao da kupi kuću. Agent je svedočio da mu je pokazao nekoliko luksuznih nekretnina. Takođe je izjavio da su ga iznenadili kriterijumi koje je kupac postavio, predstavljajući se kao filmski agent. Kupac je zahtevao da prozori i vrata budu zvučno izolovani.
Nedugo nakon toga, otkriveno je da je telo ubijene Kristine ležalo blizu jedne od kuća koje je ubica razmatrao zajedno s agentom za nekretnine.
Noćna mora u luksuznoj vili
Te kobne noći Kristi je krenula putem prema bogatom delu Los Anđelesa gde je trebala biti rezidencija slična dvorcu. Devojka nije dobila tačnu adresu, samo opis, pa je tragala za zgradom naslepo. Na kraju, slučajna osoba je uputila prema adresi vile koja je bila prilično prepoznatljiva. Kada je devojka pronašla zgradu, otkrila je da su vrata bila zaključana, unutra nikoga nije bilo, a vila je bila na prodaju.
Tada je bila napadnuta. Paleologus je oteo Kristi, zlostavljao je, silovao, a zatim ju je zadavio. Njeno telo je zamotao u vreću za spavanje i bacio sa litice u obližnju provaliju. U maju 2003. godine, počinilac je optužen za ubistvo. Paleologus nije priznao krivicu. Na sudu su sedele osam žena koje je zločinac pokušao iskoristiti na sličan način kao što je to učinio sa ubijenom Kristi. Zahvaljujući njihovim svedočenjima, ubicu su doveli u ćorsokak.
Kako bi izbegao smrtnu kaznu, pristao je na dogovor i na kraju priznao sve optužbe. Viktor Paleologus je osuđen na 25 godina zatvora i još uvek je tamo.
