Na tradiciju albanskog naroda umnogome je uticao Zakonik Ljeke Dukadjinija, koji je određivao njihov način života u prošlosti. Naime, predstavlja skup normi kojima su Albanci uređivali svoje odnose, a delom to čine i danas. Među svim pravilima nalazila su se i ona o ugovorenim brakovima, koji datiraju kod njih još od davnina.
Redžep Kastrati iz jednog sela kod Prizrena, kada je napunio 61 godinu, rešio je da se opet oženi. Tada je kupio mladu Albanku da mu bude žena. Kako je ranije izjavo za lokalne medije, on je za buduću suprugu izdvojio čak 3.000 evra.
On je tada rekao da je očekivao ženu od 35 godina, a oni su mu doveli devojčicu od 19. Priča o ovom čoveku je još interesantnija po tome što je on sa prvom ženom, koja je preminula 2000. godine, dobio čak 12 ćerki.
Sve njegove ćerke su udate i još pre nekoliko godina je imao 50 unučadi, dok sveže informacije nisu poznate. Sa tadašnjom novom suprugom Valentinom je dobio prvog sina kome su dali ime Diamant.
Ova neverovatna priča bila je aktuelna pre više od 10 godina, a nije poznato šta se sada dešava sa akterima.
Udaja Albanki sa Srbe
Poslednjih godina svedoci smo učestalog sklapanja brakova između Albanki i Srba. Momci koji dovode devojke iz Albanije uglavnom su u poodmaklim godinama, te ovaj postupak pravdaju time da im je lakše tako da se ožene, nego da ostanu sami ceo život.
Mlade devojke se ne zadržavaju na selo, gledaju da upišu neku školu ili fakultet u gradu da se tamo zaposle i udaju. S druge strane devojke iz grada ne žele da dolaze na selo i zato su, između ostalog sela po Srbiji puna neženja. Sve se veći broj ljudi, a pogotovo potencijalnih mladoženja podržava brakove sa Albankama.
Zanimljivo je da u Albaniji ima mnogo više žena, nego muškaraca, te je šansa da žena ostane neudata velika. Takođe, kod njih je veća sramota da devojka ostane neudata, nego da se uda za čoveka druge vere.
- Već 2005. sam napravila reportažu o tome da se Albanke rado udaju za Srbe. Dolazile su u južnu Srbiju. Mi imamo inače mnogo neoženjenih momaka na selu jer devojke idu u grad, međutim, posle 15-20 godina, kako se i Srbija promenila i kako modernizujemo sela, imamo internet, dobre zarade, menja se i situacija - rekla je etnolog Jasna Jojić.
(Stil / Espreso / Mondo)
