Erol Beba je Turčin iz Makedonije, Jasminka Mujkanović je iz Bosne, a sudbine im se na nesvakidašnji način prepliću u Švedskoj. Upoznali su se preko internera, dugo jedno drugom nisu čak ni ime otkrili, a onda je Jasminkina ćerka odigrala krljučnu ulogu u njihovom zbližavanju. Oboje iza sebe imaju brakove, a ističu da danas jedno bez drugog ne bi mogli ni dana.
Naime, Erol je otišao 1992. godine autobusom u Švedsku, a zbog trenutne situacije tada na našim prostorima, put je trajao pet dana.
- Pola od nas nije imalo dokumenata, a kontrole je bilo na sve strane. Sa bivšom sprugom sam krenuo, sa kojom imam i jedno dete. Istat je bio naše prvo utočište u Švedskoj. Nakon izbegličkog kampa, pripalo nam je da se selimo u Stokholm, tamo smo bili pet godina. Dobili smo i drugo dete, a onda je usledio razvod, nažalost. A oboje dece je pripalo meni što je bio presedan, jer su institcije više verovalne ženama . A ja sam tražio od žene decu i ona je pristala. Oni su sada odrasli ljudi - objašnjava Erol.
U inostranstvu se bavio administrativnim poslovima i naučio je da priča, čak, sedam jezika.
Sa druge strane, i Jasminka ima dve ćerke iz prvog braka. Svi zajedno su, takođe, živeli u Švedskoj, u mestu gde je malo bilo Bosanaca.
- Ostala sam udovica, muž mi je poginuo nesrećnim slučajem na radnom mestu u 35-oj godini. Posvetia sam se samo deci i oko šest godina nisam imala nikoga. Zbog ćerkinog fakulteta smo se preselili u veće mesto - kaže Jasminka.
I kroz osmeh opisuje kako se, zapravo, upoznala sa Erolom, a po njihovoj priči bi mogao da se napiše veoma zanimljiv scenario, jer se sve odvijalno kao u romantičnom filmu.
- Upoznali smo se preko Fejsbuka. Ja sam bila upisana kao hanuma, a on - aga. Bilo mi je interesantno kad sam videla to ime. Ustvari, starija ćerka me je nagovorila da se javim. Posle gubitka muža sam pala u depresiju, a ćerke su me sve vreme bodrile da se povratim i ona je mislila da je ovo jedan od načina. Rekla mi je da sam mlada i da bih mogla da upoznam nekog preko interneta. Ćerka mu je i pisala u početku, jer ja nisam znala lepo da kucam na tastaturi - priča lepa Bosanka.
Oko godinu dana je trajalo njihovo dopisivanje, ali nisu o sebi otkrivali mnogo stvari, dok nisu odlučili da se uživo upoznaju.
- Prva dva, tri meseca ni imena prava nismo rekli. A Erol je bio potpuno iskren, zato sam ga od svih i izabrala. Čuli smo se telefonom, razgovarali smo preko kamere i odlučili smo da se vidimo. Išla sam sa mlađom ćerkom prvi put da ga vidim u Malmeu.
Dok ga nije upoznala, sve vreme je bila na lekovima, nije znala kako da se izbori sa depresijom.
- Ništa nije skrivala od mene. Počeli smo da se viđamo, kako bismo videli da li smo jedno za drugo. Nije bilo lako, imali smo po dvoje dece, ali sam se trudio da joj pružim podršku da prevaziđe te psihičke probleme.
Jasminka priznaje da je bila "umorna od samoće"
- Kada sam odlučila da se udam za njega, nisam ga volela. I dalje sam volela svog pokojnog muža, koji je bio moja prva ljubav. Vremenom sam shvatila da je on jako dobra i fina osoba i danas ne bih mogla da zamislim bez njega da živim.
A onda su oboje naglasili šta je najvažnije za uspešan brak.
Nije uvek glatko u braku, može biti malo neslaganja, a ključ uspešnog zajedničkog života se nalazi u veri da li je za nas dobro ili ne. Devetnaesta godina je kako živimo zajedno i ne bismo mogli da se razdvojimo - zaključili su.
