Vikend, nedelja i beg u prirodu. Vreme za povratak sebi.
Tri žene, četiri psa, muzika i grad koji ostaje iza nas.
„Nego, šta sam sinoć propustila? Kako je bilo na piću“? , pitam da se blagovremeno ažuriram.
Gospođa sa desne odgovara: "Pa ništa. Standardno, manje više, osim što smo došle do zaključka da i u ovim godinama kad misliš da si sve video u gradu, grad ipak ume da iznenadi".
„Oooo, pa kako to? Šta se desilo“?
„Pa, sinoć je par stolova od nas bilo neko muško društvo. Proslavljali su rođenje deteta. Tu je bio srećni tata u iscepanoj majci, pa su naručivali pesme i tako to. A za stolom pored njihovog je bio sto sa nekoliko devojaka.
U nekom momentu novopečeni ćale, sa sve iscepanom majicom kreće da se muva sa jednom od devojaka za susednim stolom, a u sledećem već su spojili stolove i izmešali se i tako svi se tu muvaju i svima je okej što lik koji slavi rođenje deteta i kojem žena leži „iscepana“ u bolnici će očigledno da se dovati sa nekom devojkom koju je to veče upoznao.
NE PROPUSTITE
Mislim meni je tu, najčudnije da je svima to kao normalno. Niko ništa. Nikakva reakcija. Ne vidiš im ni mrvu neprijatnosti u pogledima.
Ti likovi će sutra da sede na slavi sa njegovom ženom, i te devojke ništa, u fazonu zezamo se, i tako… A ta mučenica samo što se porodila….“
Gospođa sa leve strane kaže: „Ma šta te to čudi što niko ne reaguje. Svi su u fazonu, neću da se mešam. Gledam svoja posla.
To se mene ne tiče i tako te se ništa ne tiče dok se tebe ne tiče. I tako je za sve.
Ranije je postajala, kakva takva osuda društva za neka ponašanja, pa ti je bilo malo frka, kako će ljudi da reaguju… Sad toga nema i nema šta da te koči“.
A je l’ nas se možda ipak tiče?
Šta je sa savešću ili čim god na šta se oslanjamo i apelujemo u čoveku u nadi da će ga odvojiti od primata kada se nađe u iskušenju?
I stvarno je dobro pitanje, kad je sve postalo dozvoljeno i prihvatljivo? Ko je ugasio svetlo? Kad smo se uselili u mrak taštine i ovaj cirkus nemorala? Ko nam je obrisao obraz iz lične karte? Da li su hleba i orgija zaista sve što nam treba?
Da znamo odgovore na sva ova pitanja znali bismo i kako se došlo do toga da se jedna proslava rođenja deteta za sekund pretvori u momačko veče.
Živimo li u društvu koje je ogrezlo o lažni moral? Bojim se da odgovor počinje da se nameće svojom očiglednošću, sve češće i sve više nas gleda sa TV-a, iskače na telefonu i bode oči za susednim stolom u kafani.
NE PROPUSTITE
A šta je rešenje, koja je prava mera u ovakvim situacijama?
Ne želim da budem jedna od onih koje okreću glavu pred ovakvim neprilikama, a nije mi ambicija ni da pravim od sebe moralni kompas.
Gde je granica?
Da li coktati i prevrtati oči u ime ljudskosti i zdravog razuma ili „gledati svoja posla“?
Da li je tako bilo i ranije, samo što je danas sve postalo očiglednije?
Ne znam… Šta vi mislite?
Šta je ispravno?
Kada politički korektno gledanje svog posla prerasta u nešto drugo?
Kada naše neću da se mešam u tuđe stvari poprima oblik odobravanja ili saučesništva u ponašanjima koja nisu prihvatljiva?
Kada naša pomirljivost sa nečim što očigledno nije u redu postaje dopuštanje, a manjak osude i negodovanja u nemu podršku?
NE PROPUSTITE
Kada? Šta vi mislite?
Naravno, lakše je okrenuti glavu i izbeći problem ili potencijalni konflikt sa nekim ko ne želi da čuje glas savesti.
A ima li u svemu malo i onoga da polazeći od sebe i filozofije „nikad se ne zna“, „može svakome da se desi“, „što te mrzlo to te snašlo“, u stvari opravdavanjem drugog opravdavamo sebe? Prepoznajući svoju slabost u drugome izgovaramo se time da ne želimo da osuđujemo.
Mnogo je pitanja, treba sesti i debelo razmisliti ko smo, ko želimo da budimo, a ko postajemo …
Bez brige, nisu sve lađe potonule. Ima kompasa koji nisu stradali čak i usred ove oluje zamagljenih principa i potonulih zaveta, rade i navode na pravi put.
Evo i kako, kratak test…
Ako ste coknuli ili ,ako vam je oko malo zaigralo ili, ako vam se čelo malo naboralo ili, ako ste osetili negodovanje i mrvu osude dok ste čitali početak teksta, vaš kompas radi..
Na pravom ste putu. I kako je jednom rekao jedan pametan čovek: „Gledajte u budućnost, tamo ćemo se sresti, vi i ja“.
