Ne tako davno, žene nisu imale mogućnost da se zaposle i budu uspešne u mnogim profesijama za koje se dugo verovalo da su "muške". Danas su žene uspešne arhitekte, inženjeri, hirurzi... a druge su ipak rešile da ostanu kod kuće, brinu o deci i budu domaćice. Zašto?
Mnoge visokoobrazovane žene koje su se ostvarile u karijeri na kraju su se ipak opredelile da budu kod kuće sa decom, piše portal Viralnova.
Moglo bi se reći da smo na neki način napravili pun krug – žene danas mogu da se bave kojom god profesijom žele, a jedan deo njih ipak se opredeljuje samo za onu majčinsku. Zašto?
Da li su samo “lenje” i “nemotivisane” kako kažu neki? Ili postoje i neki drugi razlozi?
Evo šta žene koje su rešile da budu "samo" domaćice imaju da kažu o svom položaju i ulozi:
“Možda ne zarađujem novac, ali kada ostanem kući i brinem o deci imam utisak da sam deo nečeg većeg i da doprinosim društvu mnogo više, jer kada sam kući mogu da se posvetim deci i da ih vaspitam na pravilan način. Stvarno s vremena na vreme imam utisak da imam sve… Mi nismo bogati inače, ali od kada ja ne radim shvatili smo da možemo lepo da živimo i sa manje sredstava.”
“Volim što sam domaćica. Zapravo volim da kuvam i održavam našu kuću čistom i urednom. Takođe, volim i da se brinem o mojoj ćerki i da budem tu za nju. Smeta mi kada me ljudi gledaju kao da sam potčinjena, kao da je moja uloga mala ili kada mi druge žene daju do znanja da sam svojom odlukom ponizila ženski rod jer želim da se samo brinem o kući i deci dok je muž na poslu. Jednostavno, nisam želela karijeru, jer volim da budem domaćica i srećna sam.”
“Ja sam mama koja brine o svoje troje dece celih 24 časa, i u tome zaista uživam. Jedino što mi dosađuje jeste čišćenje kuće iza njih zbog čega mi se ponekad plače.”
“Za sebe kažem da sam feministkinja, ali ipak kada smo suprug i ja dobili dete odlučili smo se za opciju da ostanem kod kuće. Sada mi smeta kada ljudi kažu da je uloga domaćice laka, jer ostaje kući dok drugi idu na posao zbog čega ima mnogo slobodnog vremena. Volela bih da to kažu i svojim kućnim pomoćnicama koje im za novac raspremaju kuću i čuvaju decu. Baš da vidimo kakav odgovor će da dobiju.”
“Ljudi jednostavno ne razumeju da je to moja odluka. Kada smo trebali da dobijemo dete, suprug i ja smo razgovarali o tome da ja i dalje nastavim da radim, jer smo tražili rešenje tj. dadilju. Međutim, ja jednostavno nisam mogla da ostavim svog sina nepoznatoj osobi na čuvanje. Odluka da budem domaćica je moja, a porodica me je u tome podržala.”
Sirotinjo, i Bogu si teška: Potresna ispovest žene na rubu egzistencije!
