Psihologija

Inteligencija bez ambicija je ptica bez krila: Koje vrste inteligencije postoje i koje su njihove prednosti!

Inteligencija je sposobnost prilagođavanja promenama, rekao je čuveni engleski astrofizičar Stiven Hoking

Zanimljivosti 07.11.2018. - 13:24h Autor: samoobrazovanje.rs/Dijana Jelenkov
Inteligencija, Foto: Profimedia

Šta je inteligencija i da li je moguće da je neko inteligentan "za sve"? Da li je neko neinteligentan jer mu ne ide baš sa matematikom? Da li se inteligencija može meriti i uvećati?

 

Definisanje inteligencije

 

Inteligencija predstavlja mentalnu osobinu koju čini nekoliko različitih sposobnosti: učenje iz iskustva, prilagođavanje novim situacijama i njihovo razumevanje, kao i sposobnost da se u novim okolnostima primene prethodno stečena znanja, te da snalaženje u njima bude brzo i učinkovito.

 

Inteligencija podrazumeva i sposobnost razumevanja i korišćenja apstraktnih pojmova i ideja, odnosno apstraktno mišljenje, te mogućnost brzog i lakog učenja i savladavanja zadatih problema.

 

“Inteligencija je sposobnost prilagođavanja promenama”, rekao je čuveni engleski astrofizičar Stiven Hoking, i sam jedan od najinteligentnijih ljudi na svetu, dok nemački pisac Bertold Breht smatra da “inteligencija nije u tome da ne pravimo greške, već da što pre uvidimo kako da ih pretvorimo u nešto dobro”.

 

Kako bi sve ovo izgledalo u praksi?


Za razliku od kolege koji nije “obdaren” ovom osobinom, inteligentan student će, na primer, gradivo moći da (brzo i lako onoliko koliko je to moguće) nauči sa razumevanjem, umesto štrebanja napamet informacija koje ne razume.

U učenje će verovatno uključiti logičko povezivanje činjenica, a tamo gde je to moguće, povezaće dato gradivo sa nekim njemu srodnim, te razumevati i pamtiti materiju kroz uočavanje sličnosti i razlika sa nekom drugom, možda već naučenom.

 

Inteligentan student uglavnom će moći i da ono što je naučio na ispitu izloži jasno, svojim rečima, umesto doslovnim rečenicama iz literature, pa i da izlaganje obogati sopstvenim zapažanjima i primerima, ali i da se po potrebi “snađe” tako što će dovesti u centar pažnje ono što je posebno dobro naučio i time skrenuti pažnju sa onoga što možda i ne zna baš najbolje.

 

Koliko smo bedno nesvesni onog što nam je pred očima: Jung još 1959. godine upozorio na najveću opasnost po čoveka!

Inteligencija
Inteligencijafoto: shooterstock

IQ – količnik ili koeficijent inteligencije


U savremeno doba inteligencija je osobina koja se kroz odgovarajuće testove može i izmeriti, a rezultat datih testova je IQkoličnik ili kvocijent inteligencije, za koji se u svakodnevnom govoru ustalio i termin koji se zapravo smatra nepravilnim: koeficijent inteligencije.

Da bi rezultat testa bio relevantan, neophodno je da sami testovi budu prilagođeni određenom uzrastu i populaciji, i pre svega standardizovani, što uglavnom nije slučaj sa brojnim testovima kojima internet povremeno uspeva da nas ubedi da smo obdareni natprosečnim sposobnostima.

 

Koeficijent inteligencije izračunava se po formuli:

 

IQ = MU (mentalni uzrast) / KU (kalendarski uzrast) * 100

pri čemu se mentalna ili umna starost određuje na osnovu datog testa. Ako vaš količnik inteligencije iznosi između 90 i 110, spadate u grupu prosečno inteligentnih ljudi; ukoliko se vaš IQ nalazi između 111 i 139, visoko ste inteligentni, dok ste sa kvocijentom inteligencije iznad 140 – potencijalni genije.

 

Još 1946. godine u Engleskoj je osnovano udruženje koje bi okupljalo natprosečno inteligentne osobe – Mensa, koja je danas prerasla u međunarodnu organizaciju sa 50 nacionalnih Mensi širom sveta i oko 100.000 visoko inteligentnih članova u više od 100 zemalja.

 

Inteligencija kod dece: Naučnici odgovaraju od kog roditelja se nasleđuje pamet!

Genije
Genijefoto: shooterstock

Vrste i priroda inteligencije


Da li se, ipak, može govoriti o inteligenciji kao o opštoj osobini, kod svakog prisutnoj u izvesnom, manjem ili većem stepenu, ili bi se ona mogla “razgranati” u više svojih oblika ispoljavanja?

 

Američki psiholog Hauard Gardner u svom delu “Okviri mišljenja” iznosi teoriju o višestrukoj ili multiploj inteligenciji.

 

Definišući inteligenciju kao “sposobnost za rešavanje problema i stvaranje proizvoda koji se cene u jednom ili više kulturnih okvira”, Gardner smatra da svaki pojedinac poseduje sopstvene slabosti i snage, na osnovu kojih se formiraju dimenzije višestruke inteligencije.

 

Drugim rečima – određeni kvocijent inteligencije ne mora da znači da nismo dovoljno inteligentni, već da naša inteligencija možda leži u nekim drugim sposobnostima, koje ovi testovi ne uzimaju u obzir u dovoljnoj meri. Prema njegovoj teoriji danas možemo govoriti o devet vrsta inteligencije kod čoveka. O kojim se to vrstama inteligencije radi?

 

Verbalno-lingvistička ili jezička inteligencija


Malopre pomenuti student koji na ispitu odgovara tečno, elokventno i svojim rečima mogao bi biti primer za razvijenu verbalno-lingvističku ili jezičku inteligenciju. Ovaj tip inteligencije podrazumeva sposobnost dobrog usmenog i pisanog izražavanja, ali i dobrog pamćenja. Osobe koja su verbalno-lingvistički inteligentne često su sklone ljubavi prema književnosti, bilo kao pisci, bilo kao čitaoci, ali i drugim oblastima u kojima su reči glavno oruđe rada – novinarstvu, predavačkom ili advokatskom poslu i slično.

 

Zahvaljujući svojoj vrsti inteligencije, ove osobe umeće da vam određeni problem objasne detaljno, zanimljivo i jasno, pa i da u objašnjenje unesu poneku duhovitu dosetku; a i ako sve ovo treba da urade za javnom govornicom, sa time verovatno neće imati nikakvih problema.

 

Natprosečna emocionalna inteligencija: Imaju je samo ljudi sa ovih 7 osobina!

Verbalna inteligencija
Verbalna inteligencijafoto: Shutterstock

Logičko-matematička inteligencija


Ipak, ako vam je lako da baratate rečima, ne mora da znači da će isti slučaj biti i sa, recimo, brojevima. I obrnuto – ako ste na rečima škrti, makar to sami i ne želeli, a ide vam od ruke rešavanje matematičkih i logičkih zadataka, poimanje apstraktnih problema, obrazaca i uzročno-posledičnih veza i odnosa, reklo bi se da je kod vas razvijena logičko-matematička inteligencija.

U tom slučaju, verovatno vam neće biti problem da napravite neku složeniju računicu i bez digitrona ili čak i bez pisanja, rešite sudoku sa oznakom “teško”, ili dokučite kakav će biti rasplet detektivskog romana u kome ste stigli tek do sredine. Ova vrsta inteligencije svakako može biti od pomoći onima koji se u svom poslu služe apstraktnim i logičkim razmišljanjem u različitim oblastima – ne samo matematičarima, računovođama i programerima, već i ekonomistima, inženjerima, ekspertima i naučnicima iz različitih sfera, pa i lekarima.

 

Inteligencija: Poklon ili prokletstvo?

Logičko-matematička inteligencija
Logičko-matematička inteligencijafoto: shooterstock

Vizuelno-prostorna inteligencija


Sigurno poznajete bar jednu osobu koja se bez problema snalazi u gotovo nepoznatom gradu, jer joj je dovoljno da jednom prođe bitnim ulicama i upamti gde se šta nalazi i koji putevi i prečice vode do željene tačke u prostoru.

Ovakvi ljudi mogu se pohvaliti razvijenom vizuelno-prostornom inteligencijom, a ono što njima služi kao “oruđe” u razmišljanju i učenju jesu upravo slikenjima je prirodno i lako da posmatraju, ali i da vide, zapažaju i pamte.

 

Vizuelno-prostorno inteligentni poznanici možda neće moći da se sete vašeg imena, ali će vas sigurno prepoznati po liku, a ovakvi prijatelji sigurno će odmah primetiti vašu novu frizuru ili promenu razmeštaja u vašem stanu. Možda će im biti lakše i da vam objasne gde se nešto nalazi tako što će vam nacrtati mapu, nego obrazložiti rečima. U domen njihovog interesovanja uglavnom će ući ono što ima veze sa slikama – slikanje, crtanje, fotografisanje, film, dizajn, arhitektura, pa i hobiji kao što je slaganje slagalica.

 

Telesno-kinestetička inteligencija


Na časovima fizičkog vaspitanja ste uvek imali dvojku jer niste umeli da uhvatite loptu ili da preskočite kozlić, a danas nikako da naučite da vozite bicikl ili ispletete šal?

 

Ako ste uvek imali osećaj da postoji nekakav čudan prekid u komunikaciji između vašeg mozga i delova tela, ne zamerajte sebi – možda samo nemate dovoljno razvijenu telesno-kinestetičku inteligenciju. Oni koji je imaju, sa lakoćom se izražavaju i koriste upravo svojim telom, kojim odlično upravljaju u prostoru i skladno se kreću, i kojim zapravo razmišljaju i uče.

 

Uz sposobnost brzog pamćenja pokreta, brzo će naučiti plesne korake i uživati u različitim vrstama igre, moći će da se ostvare kao dobri sportisti, u oblastima koje zahtevaju sposobnost izražavanja i komunikacije telom – poput pozorišnih izvođenja ili čak mađioničarskih predstava, i u sferama koje podrazumevaju vešte ruke i dobro baratanje njima – bilo da je to pravljenje nakita, šivenje, pletenje, vajanje, izrada maketa ili možda popravka kućnih aparata.

 

Jedino čega se u životu treba stideti: Mudrost Lava Tolstoja za sva vremena!

Telesno-kinestetička inteligencija
Telesno-kinestetička inteligencijafoto: Shutterstock

Muzička inteligencija

 

Dok ima ljudi koji sa lakoćom izvode i komponuju muziku, ima i onih koji, koliko god se trudili, ne uspevaju da otpevaju muzičku lestvicu a da pritom ne promaše bar nekoliko tonova. Šta odvaja ove dve grupe ljudi? Odgovor bi mogao biti – muzička inteligencija. Muzički inteligentne osobe lako prepoznaju i pamte muzičke obrasce, ritam i ton, brzo pamte melodije, nije im teško da prepoznaju zvuk različitih instrumenata. Ovakve sposobnosti često ih čine ljubiteljima pevanja, sviranja i koncerata, kompozitorima ili predavačima muzičkih predmeta.

 

Interpersonalna inteligencija


Posebne vrste inteligencije, prema Hauardu Gardneru, vezuju se za čovekov odnos prema drugim ljudima i prema sebi samom. Ako vam je lako da uvidite i razumete tuđe ponašanje, skloni ste da postupke drugih posmatrate iz različitih perspektiva i obično ne grešite u proceni nečijih želja, sklonosti i namera, koje često umete da pročitate i iz samog govora tela, imate dobro razvijenu interpersonalnu inteligenciju.

 

Smatra se da interpersonalno inteligentne osobe lakše ostvaruju kontakt sa drugim ljudima i sklapaju prijateljstva, te ostavljaju utisak pristupačnosti, društvenosti i komunikativnosti; imaju “moć” da lako rešavaju konflikte, ali i da podstaknu i inspirišu okolinu na različite aktivnosti i da iste umešno organizuju; uz razvijen osećaj empatije, skloni su i da pomažu i brinu o drugima. Sa svim navedenim osobinama, ovakve osobe imaju predispozicije da postanu dobri psiholozi, ali i političari i diplomate.

 

Intrapersonalna inteligencija


Suprotna interpersonalnoj bila bi intrapersonalna inteligencija – ona koja određuje koliko ćemo umeća pokazati u razumevanju sopstvenog bića i ličnosti. Da se neko odlikuje intrapersonalnom inteligencijom, prepoznaćemo po tome što ima jasnu i potpunu sliku o sebi – svestan je ko je i kakav je, koje su njegove vrline i mane, želje i mogućnosti.

 

Da bi stekao takvu sliku, na ovaj način inteligentan čovek često, duboko i temeljno razmišlja, pa je stoga sklon introspekciji u samoći i tišini više nego burnim avanturama u velikom društvu. Ako bismo interpersonalnu inteligenciju mogli da poveženo sa ekstrovertnim, ova vrsta inteligencije mogla bi se vezati za introvertne ljude – koji neretko, usled sklonosti ka analiziranju sebe, ali i okoline, postaju dobri pisci, filozofi, teoretičari.

 

Nakon objavljivanja “Okvira mišljenja”, Gardner je u svojim potonjim radovima razvio ideju o još dvema vrstama inteligencije: prirodnoj ili naturalističkoj, i duhovnoj ili egzistencijalističkoj.

 

Ispeci pa reci: Emocionalna inteligencija može da se uvežba

Intrapersonalna inteligencija
Intrapersonalna inteligencijafoto: Ilustracija: Shutterstock

Naturalistička, prirodna inteligencija


Naturalistička, prirodna inteligencija je mentalna osobina ljudi koji poseduju snažnu vezu sa prirodom i teže životu u skladu sa njom. Ovakve osobe imaju razvijenu svest o potrebi očuvanja životne sredine, uočavaju međusobni uticaj koji priroda i ljudski rod imaju jedno na drugo, kao i promene koje u prirodi nastaju; pokazuju interesovanje za istraživanje i proučavanje okolne sredine, prirodnih pojava i zakona, različitih biljnih i životinjskih vrsta, a takođe se i dobro snalaze u prirodi i vole da borave u njoj.

 

U ovu grupu inteligentnih ljudi mogli bi se svrstati biolozi i ekolozi, farmeri, baštovani i poljoprivrednici, ali i svi ljubitelji prirode i osobe sa razvijenom ekološkom svešću. S druge strane, za komšiju iz zgrade koji bez trunke griže savesti baca kese pune đubreta sa terase na ulicu – slobodno možemo konstatovati da i nije baš naturalistički inteligentan.

 

Egzistencijalistička ili duhovna inteligencija


Egzistencijalističku ili duhovnu inteligenciju možemo pripisati osobama koje su sklone da razmišljaju o kompleksnim problemima, pitanjima čije su odgonetke često nedokučive, ili im je makar teško naći jednoznačnan i konačan odgovor – kao što su smisao ljudskog života i postojanja, postanak univerzuma, mistična starost i prastarost kokoške i jajeta, različita religijska pitanja i tome slično. Ljudi sa značajnim kapacitetom za razmatranje slične problematike uglavnom su filozofi ili duhovni učitelji.

 

Ana Vintur napunila 69 godina: Žena koja je modnu industriju okrenula naopačke podelila 10 ključnih lekcija za uspeh! (FOTO)

Inteligencija+trud
Inteligencija+trudfoto: shooterstock

Inteligencija i uspeh


I na kraju – da li je inteligencija, koje god vrste ona bila, sama po sebi dovoljna za uspeh i ostvarenje životnih ciljeva? Iz primera na koje svako od nas može naići u sopstvenom okruženju, deluje da to nije slučaj, te da inteligenti ljudi, ako ne ulažu trud da svojom inteligencijom nešto postignu, nisu obavezno i uspešni u životu.

 

Čuveni nadrealistički umetnik Salvador Dali suštinu ovog pitanja sjajno je sročio u slikovitu misao: “Inteligencija bez ambicija je ptica bez krila”.

Ako inteligencija i može biti temelj i(li) pomoćno sredstvo uspeha, ona nije i čarobni štapić koji će ga kao magijom stvoriti – naprotiv, mora se udružiti sa drugim “pomoćnicima”, kao što su volja i motivacija, želja za uspehom, učenjem i napretkom, ali i upornost i istrajnost u svemu tome.

 

Ovako sprečavamo sopstveni uspeh: 9 laži koje govorimo sami sebi, a treba da prestanemo!

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...