Književnica koja je danas ikona feminizma zahvaljujući svom delu "Drugi pol" poznata je i po burnoj vezi s egzistencijalističkim filozofom Žan-Pol Sarteom.
Sartr i Simon de Bovoar sahranjeni su na pariškom groblju Monparnas, a susret 21-godišnje Simon i Žan-Pola bio je početak privatnog i intelektualnog odnosa koji je trajao 51 godinu, do njegove smrti. Iako tokom pola veka nikada nisu zajedno živeli, imali decu ili bili verni, Simon i Sartr su svojim radom, ali i životom, obeležili jednu eru.
Najstrastvenija ljubavna priča svih vremena: I posle razvoda žudeli jedno za drugim! (FOTO)
Nedavno objavljena i na aukciji prodata pisma između Simon de Bovoar i Kloda Lanzmana, nekada Sartrovog sekretara, a kasnije proslavljenog reditelja i pisca, autora filma "Shoah", pokazuju kako je upravo Lanzman bio "ljubav života" feministkinje i filozofkinje.
Mnogi su pisali o tome kako je odnos Sartrea i de Bovoar dokaz da "otvorene veze" ne mogu da funkcionišu jer neko uvek zauzme poziciju moći, dok je druga osoba uvek ljubomornija - ali i De Bovoar, često prikazivana kao žrtva Sartreovog temperamenta i osvajačkih pohoda, i sama nije imala jednostavan privatni život.
Lanzmana je upoznala kada je on imao 26 godina, a ona 44 godine, a navodno su se odmah zaljubili.
- Zaljubio sam se u njene plave oči, njeno čelo, način govora i kako je prekidala Sartrea pri izlaganju - zapisao je Lanzman, koji je sa Simon čak i stanovao od 1952. do 1959. godine. On je ujedno i jedini muškarac sa kojim je De Bovoar ikada stanovala. Budila bi ga ujutro, a onda bi zajedno odlazili na doručak kod Sartrea i družili se.
Najtragičnija ljubavna priča Sergeja i Isidore: Nisu mogli ni zajedno, ni jedno bez drugog! (FOTO)
- Moje najdraže, ti si moja najveća ljubav koja se desi jednom u životu, a možda i nikada. Mislila sam da nikada neću reći te reči koje mi sada dolaze tako prirodno - obožavam te celim telom i dušom. Ti si moja sudbina, moja večnost i moj život - napisala je ljubavniku De Bovoar iz Amsterdama 1953. godine.
Kamen spoticanja između Sartrea i De Bovoar je bio i to što filozof Simon nije intimno zadovoljavao na način na koji je ona to želela, pa je ona utehu i fizičku strast potražila kod drugih muškaraca. - Volela sam ga, to svakako. Ali naša tela nisu bila ni za šta, ta ljubav nije bila uzvraćena - rekla je De Bovoar o partneru, a to nije bio jedini muškarac o kojem je govorila u kontekstu seksualnog nezadovoljstva i neispunjenosti.
Jednako je nesrećna fizičkim aspektom veze bila i sa piscem Nelsonom Algrenom.
- Volela sam ga zbog ljubavi koju je gajio prema meni, bez ikakve prave intimnosti i bez davanja svoje strane njemu - napisala je De Bovoar o autoru dela "Čovek sa zlatnom rukom".
Klod Lanzman, autor filma "Shoah" koji proglašavaju najboljim ostvarenjem koje se bavi holokaustom, pisma je odlučio da proda Jejl univerzitetu, jer je smatrao da Simoneina usvojena ćerka Silvi Le Bon de Bovoar "želi da izbaci iz svih sećanja o životu Simon" objavljivanjem svih pisama njene majke, izuzev onih između Simon i Kloda. O svom životu, kao i strastvenoj aferi sa Simon de Bovoar napisao je knjigu "Patagonijski zec".
