Poslednji članovi ruske carske porodice Romanov, danas su najvećim delom zapamćeni po svom tragičnom kraju dok su sve druge pojedinosti o njima, velike ili male, jednostavno izbledele.
Car Nikolaj Drugi na presto je došao davne 1894. godine. On i carica Aleksandra imali su petero dece, od toga četiri kćeri Olgu, Tatjanu, Mariju, Anastasiju i jednog sina Alekseja, koji je bio najmlađi od sve dece.
Generalna proba
Često se careva abdikacija 1917. godine povezuje sa sudelovanjem zemlje u Prvom svetskom ratu, no istina je da su ova revolucionarna događanja imale svoje dublje korene.
Rusija je na prelazu iz 19. u 20. vek, ulazila kao jedna od najsiromašnijih agrarnih zemalja, barem na evropskom tlu. Zahvaljujući injekciji stranog kapitala došlo je do začetaka industrijalizacije i početaka modernizacije. Tešku situaciju na početku 20. veka otežanu krutom vlašću i sve izraženijim društvenim suprotnostima dodatno je pogoršao Rusko-japanski rat, koji se vodio između 1904. i 1905. godine.
Rat je zemlju dodatno pogurao preko i poslužilo kao katalizator u izbijanju prve revolucije 1905. godine. Revolucija je prisilila cara na brojne ustupke, koje je kasnije uglavnom izigrao. Ova se prva revolucija danas tretira kao "generalna proba" onoga što je usledilo.
Kako je car abdicirao u svoje ime i ime svog sina?
Novi ulazak Rusije u rat u avgustu 1914. se pokazao katastrofalnim za zemlju.
Car Nikolaj Drugi je otišao na bojno polje 1915. godine, kako bi zapovedao ruskim snagama dok je njegova žena u tom periodu došla pod uticaj mistika Grigorija Rasputina. Rusko plemstvo je smatralo da je taj uticaj poguban i da ga treba srezati u korenu, zbog čega je organizovano Rasputinovo ubistvo krajem 1916. godine.
Nakon toga izbila je nova revolucija koja je cara prisilila na abdikaciju, a on se tada odrekao prestola u svoje ime, kao i u ime svog dvanaestogodišnjeg sina koji je bolovao od hemofilije.
Vlast je preuzelo rusko plemstvo, ali je napravilo kardinalnu grešku jer zemlju nije izvuklo iz rata zbog čega je uskoro došlo do rušenja njihove vlade, a vlast su preuzeli revolucionarni elementi. Boljševici zapravo nisu znali šta raditi sa carskom porodicom, zbog čega su ih prvo preselili iz Carskog sela (Puškina), odnosno letnje rezidencije u blizini Sankt Peterburga, u glavni grad Sibira Toboljsk.
Posle je porodica završila u Jekaterinburgu na istočnom podnožju Urala, gde su na kraju i streljani. Porodica je pokušala da potraži utočište u Engleskoj. Rođak carske porodice, britanski kralj Džordž Peti im je prvo obećao azil, što je izazvalo buru u engleskom prestrašenom parlamentu jer se elita bojala da se revolucija ne dogodi i u njihovom “dvorištu”, zbog čega je došlo do odbijanja zahteva Romanovima.
Carska porodica je obožavala životinje
Malo je podataka o svakodnevici ove porodice kako pre zatočeništva tako i za vreme njega.
Poznato je primerice da je carska porodica volela životinje, i da su na svom dvoru imali brojne mačke i pse, ali i konje, čak i slonove. U vreme ovih događaja Tatjana je imala francuskog buldoga Ortipa, Anastasija psa Džimija, koji je pripadao pasmini kavalijer španijel kralja Čarlsa, dok je Aleksej svuda sa sobom vodio svog razigranog koker španijela Džoja.
Kada je porodica morala da napusti svoju letnju rezidenciju, mačke i druge životinje su ostale u dvorcu, a psi su sledili porodicu. Gde je bila porodica, tu su bili i oni.
Članovi porodice su probuđeni 17. jula 1918. godine te im je naređeno da se spuste u podrum. Anastazija je tog kobnog dana jedina sa sobom povela svog psa. U brutalnom pokolju stradao je s Anastasijom i Džimi. Kažu da je Anastasija umrla s njim u naručju.
Druga dva psa su u tom trenutku bila u dvorištu. Tatjanin Ortipa je začuo pucnjeve i počeo besomučno da laje i grebe po vratima rezidencije, nakon čega je ubijen ubodom bajonetom.
U životu je igrom slučaja ostao samo Aleksejev pas Džoj, verovatno zato što je pobegao iz dvorišta tokom pucnjave. Njega je kasnije preuzeo jedan od narednika Bele armije Pavel Rodzjanko.
Kada je Pavel kasnije napuštao Rusiju sa sobom je poveo Aleksejevog psa u Ujedinjeno Kraljevstvo. Pas je predan kralju Džordžu Petom. Tamo je živeo svoje preostale dane, a potom je sahranjen na groblju kraljevskih pasa dvorca Vindzor. Britanska kraljevska porodica ga je sasvim suprotno njegovom veselom imenu, opisala kao tužnog i usamljenog psa.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
