Niko se nije više voleo nego Aleksandra i NIkolaj Romanov. I dok su mnogi govorili kako je Aleksandra samo hladna Nemica koja će uništiti Nikolaja, istina je bila da je carica bila neverovatno zaljubljena u svog cara. Ovo su njeni saveti o braku i porodici:
O braku i porodičnom životu
1. Smisao braka je u pričinjavanju radosti. Podrazumeva se da je bračni život najsrećniji, najpotpuniji i najbogatiji. To je savršena Božanstvena institucija.
Božanstvena zamisao se zbog toga sastoji u tome da brak donosi sreću, da on život i muža i žene čini potpunijim kako niko od njih ne bi izgubio već da oboje pobede. Ako brak ipak ne postaje srećan i ne čini život bogatijim i potpunijim krivica nije do same bračne veze; krivica je do ljudi koji su njome sjedinjeni, piše Opanak.
2. Brak je Božanstveni obred. On je bio deo zamisli Božije kada je On stvarao čoveka. To je najprisnija i najsvetija veza na zemlji.
3. Posle sklapanja braka prve i glavne obaveze muža su prema ženi, a žene – prema mužu. Oni moraju da žive jedno za drugo, da jedno za drugo daju život. Ranije su oboje bili nesavršeni. Brak je sjedinjavanje dve polovine u jedinstvenu celinu. Dva života su povezana u tako tesan savez da više ne postoje dva života nego jedan. Oboje do kraja svog života snose svetu odgovornost za sreću i najviše blago onog drugog.
4. Dan svadbe treba uvek pamtiti i izdvajati ga između drugih naročito važnih datuma u životu. To je dan čija će svetlost do kraja života obasjavati sve druge dane. Radost zbog sklapanja braka nije burna nego duboka i mirna. Kada se sjedinjuju ruke i izgovaraju sveta svečana obećanja iznad bračnog oltara doleću anđeli i tiho pevaju svoje pesme, a zatim štite srećni par svojim krilima kada počinje njihov zajednički životni put.
NE PROPUSTITE
5. Krivicom onih koji su se uzeli, jednog ili oboje, život u braku može postati nesrećan. Mogućnost sreće u braku je vrlo velika, ali se ne sme zaboraviti ni na mogućnost njegovog kraha. Samo pravilan i mudar život u braku će pomoći da se postignu idealni bračni odnosi.
6. Prva lekcija koju čovek treba da nauči i da ispuni jeste strpljenje. Na početku porodičnog života otkrivaju se kako vrline karaktera i naravi tako i nedostaci i specifičnosti navika, ukusa i temperamenta za koje druga polovina nije ni podozrevala da postoje. Ponekad se čini da je nemoguće navići se jedno na drugo, da će konflikti biti večiti i beznadežni, ali strpljivost i ljubav savlađuju sve, i dva života se slivaju u jedan, plemenitiji, snažniji, potpuniji i bogatiji i taj život će se nastaviti u miru i spokojstvu.
7. Dužnost u porodici jeste nesebična ljubav. Svako mora da zaboravi na svoje „ja“ posvetivši sebe onom drugom. Svako treba da krivi sebe, a ne drugog ako nešto ne ide kako treba. Neophodni su izdržljivost i strpljenje, nestrpljenje može sve da pokvari. Oštra reč može da uspori sjedinjenje duša za čitave mesece. S obe strane mora postojati želja da se brak učini srećnim i da se savlada sve što predstavlja prepreku za to. I za najsnažniju ljubav je veoma potrebno da se svakodnevno učvršćuje. Najneoprostivija grubost je baš u sopstvenom domu prema onima koje volimo.
8. Još jedna tajna sreće u porodičnom životu jeste pažljivost jednog prema drugom. Muž i žena moraju stalno jedno prema drugom ispoljavati znake najnežnije pažnje i ljubavi. Sreća u životu sastoji se od pojedinih minuta, od sitnih zadovoljstava koja se brzo zaboravljaju, od poljupca, osmeha, dobrog pogleda, srdačnog komplimenta i bezbrojnih malih, ali dobrih misli i iskrenih osećanja. Ljubavi je takođe potreban njen svakodnevni hleb.
9. Postoji još jedan važan elemenat u bračnom životu – to je jedinstvo nteresovanja. Nijedna briga žene ne sme izgledati previše sitna čak ni za gigantski intelekt najvećeg muža. S druge strane, svaka mudra i verna žena će se vrlo rado zanimati za poslove svog muža. Ona će poželeti da sazna nešto o svakom njegovom novom projektu, planu, teškoći i nedoumici. Ona će poželeti da zna koji njegov poduhvat je uspeo, a koji ne, i da bude u toku svih njegovih svakodnevnih poslova. Neka oba srca dele i radost i patnju. Neka popola dele teret briga. Neka sve u njihovom životu bude zajedničko. Oni moraju zajedno ići u crkvu, moliti se jedno pored drugog, zajedno prinositi pred Božije stope teret briga za svoju decu i za sve ono što im je dragoceno. Zašto da ne razgovaraju o svojim iskušenjima, sumnjama i tajnim željama i da ne pomognu jedno drugom saosećanjem i rečima ohrabrenja? Tako će živeti jednim životom, a ne dvama. Svako od njih u svojim planovima i nadama mora obavezno da misli o onom drugom. Jedno pred drugim ne smeju imati nikakvih tajni. Oni moraju imati samo zajedničke prijatelje. Na taj način će se dva života sliti u jedan život i oni će deliti i misli i želje i osećanja i radost i tugu i zadovoljstvo i bol.
10. Bojte se znaka i najmanjeg početka nerazumevanja ili otuđenja. Umesto da se čovek uzdrži on izgovori glupu i neopreznu reč i evo, između dva srca koja su dotad bila jedna celina pojavila se mala pukotina koja se sve više širi dok oni zauvek ne postanu odvojeni jedno od drugog. Rekli ste nešto nesmotreno? Odmah tražite oproštaj. Nastao je neki nesporazum? Nije važno čijom krivicom, ne dozvolite da to ostane između vas. Uzdržavajte se od svađe. Nemojte ići na spavanje tajeći u sebi osećanje gneva. U porodičnom životu ne sme biti mesta za gordost. Nikada ne treba hraniti svoje osećanje uvređene gordosti i skrupulozno meriti ko mora da traži oproštaj. Oni koji istinski vole ne smeju da se bave takvom kazuistikom, oni su uvek spremni i da ustupe i da se izvine.
11. Bez Božijeg blagoslova, ako On ne osveti brak sve čestitke i dobre želje drugova će biti prazne reči. Bez Njegovog svakodnevnog blagoslova porodičnog života čak i najnežnija i najiskrenija ljubav neće moći da da sve ono što je potrebno žednom srcu. Bez blagoslova Neba sva lepota, radost i vrednost porodičnog života mogu u bilo kom trenutku biti uništene.
12. U uređenju doma moraju učestvovati svi članovi porodice, i najpotpunija porodična sreća može biti dostignuta kada svi časno ispunjavaju svoje obaveze.
13. Jedna reč obuhvata sve – ta reč je „ljubav“. U reči „ljubav“ je čitav tom misli o životu i dugu, i kada je mi uporno i pažljivo izučavamo svaka od njih postaje jasna i precizna.
14. Kada vene lepota lica i gasi se sjaj u očima, a sa starošću dolaze bore ili ostavljaju svoje tragove i ožiljke bolesti, tuge i brige, ljubav vernog muža mora da ostane isto onako duboka i iskrena kao ranije. Na zemlji nema mere koja može da izmeri dubinu Hristove ljubavi prema Njegovoj Crkvi i nijedan smrtnik ne može da voli s istom takvom dubinom, ali je ipak svaki muž obavezan da to čini u onoj meri u kojoj se ova ljubav može ponoviti na zemlji. Nijedna žrtva ne treba da mu izgleda prevelika za njegovu voljenu.
15. U ljubavi je potrebna naročita delikatnost. Čovek može da bude iskren i odan, a da ipak u njegovim rečima i postupcima nedostaje ona nežnost koja tako pleni srca. Evo saveta: nemojte pokazivati svoje loše raspoloženje i uvređena osećanja, ne govorite gnevno, ne postupajte loše. Nijedna žena na svetu neće toliko patiti zbog oštrih ili nepromišljenih reči koje su izletele iz vaših usta kao vaša sopstvena žena. A najviše od svega se bojte da rastužite upravo nju. Ljubav ti ne daje pravo da se ponašaš grubo prema onome koga voliš. Što su prisniji odnosi tim je bolnije srcu od pogleda, gesta ili reči koje se izgovore u nervozi ili su jednostavno nepromišljene.
