Većina dečaka prestaje da raste tu i tamo oko 16 godina. Ali Robert Vodlou, najviša osoba u istoriji, nastavio je da raste sve do dana kada je umro.
Do tada je dostigao zapanjujuću visinu od 2,7 metara, kao i telesnu težinu od 199 kilograma. Ovaj "nežni džin" nosi titulu najvišeg čoveka ikada u Ginisovoj knjizi rekorda od kada je prva takva knjiga objavljena 1955. godine.
Rani život Roberta Vodloua
Rođen od roditelja prosečne veličine 1918. godine, Vodlou je pri rođenju imao normalnih 3,9 kilograma. Ali to se promenilo prilično brzo. Sa 6 meseci imao je 13,6 kilograma, a zatim 28 kilograma do 18 meseci. Sa 8 godina bio je visok 1,8 metara i težak 88 kilograma. Njegova dva brata i dve sestre bili su prosečni i po visini i po težini.
U malom gradu Alton, Ilinois, Vodlou je imao koristi od žestoke zaštitničke zajednice. "Iako je u vrtiću bio već odrasla osoba, njegova porodica i zajednica pokušali su da mu pruže što normalnije detinjstvo", rekla je Dženifer Filips, autorka knjige "Robert Vodlou: Jedinstveni život dečaka koji je postao najviši čovek na svetu" u intervjuu 2021.godine za medije.
"Uživao je u svim aktivnostima u kojima su uživala druga deca njegovog uzrasta. Učestvovao je u školskim predstavama, pridružio se izviđačima i čini se da je u tom pogledu bio obično dete." istakla je autorka knjige.
Na kraju se proširila vest o Vodlouovom impresivnom rastu i mediji su ga počeli senzacionalizovati. "Ispitivanje od strane drugih počeo je kada je imao 9 godina i to je definitivno uticalo na njegovo detinjstvo" rekla je Filipsova. "Ali njegova porodica i uža zajednica bili su zaštitnički nastrojeni sa ciljem da mu dopuste da bude regularno dete što je više moguće."
Sa 12 godina, Vodlouov je otišao u bolnicu Barnes u St. Luisu zajedno sa svojom porodicom. Tamo su saznali razlog njegove ekstremne visine, koja je već bila skoro 2 metra.
Kako je Vodlou postao tako visok?
Malo je verovatno da će Vodlou uskoro biti oduzet Ginisov rekord. To je zato što je medicinski problem zbog kojeg je postao tako visok sada prilično izlečiv.
"Prošao je nekoliko medicinskih pregleda i utvrđeno je da Robertova hipofiza proizvodi previše hormona rasta", objasnila je Filipsova. "Postojala je opcija operacije, ali su on i njegova porodica to isključili kao previše rizično. Nisu imali druge tretmane, zbog čega se on fokusirao na to da izvuče najbolje iz situacije."
Poznat kao akromegalija, hormonski poremećaj koji dovodi do gigantizma je izuzetno redak, javlja se samo kod 50 do 70 ljudi na milion. Neki ljudi koji se bave gigantizmom prave karijeru od toga, uključujući profesionalnog rvača i glumca Andrea Džina i glumca Karela Struikena (Lurča iz filmova "Porodica Adams".)
Zaista, čak je i Vodlou zaradio prihod zahvaljujući svom gigantizmu, putujući po zemlji kao ambasador dobre volje za Međunarodnu kompaniju obuće, koja mu je obezbedila besplatne cipele koje odgovaraju njegovoj veličini. Takva obuća je morala biti posebno napravljena i prodavana za 100 dolara po paru u to vreme. To je ekvivalentno 1.800 dolara danas, kako navodi sajt "Howstuffworks".
Takođe je neko vreme bio na turneji sa cirkusom braće Ringling, nastupajući u Medison Skver Gardenu i Boston Gardenu.
Iako se akromegalija danas može lečiti, potreban je tim specijalista da postigne pravu ravnotežu za svaki pojedinačni slučaj, obično kombinacijom lekova, hirurgije i terapije zračenjem.
U idealnom slučaju, nivo hormona rasta se normalizuje, a veličina bilo kog adenoma hipofize se smanjuje da bi se žlezda vratila u normalnu funkciju. Daleko od savršenih, ovi tretmani su ipak bolji od bilo čega što je Vadlou imao u to vreme.
Izazovi gigantizma
Uprkos tome što je živeo u zajednici koja mu je pružila podršku, Vodlouov gigantizam je došao sa ogromnim nizom fizičkih i emocionalnih izazova. "Njegova veličina je uticala na njegovu svakodnevnu udobnost i sposobnost da se kreće u fizičkom svetu koji nije stvoren za njega dok je stalno rastao", rekla je Filipsova.
"Kako je prerastao odeću i nameštaj za odrasle normalne veličine, morali su da se izrađuju predmeti po meri. Naime, njegov otac je morao da prilagodi porodični automobil tako što je izvadio suvozačevo sedište, tako da je Vadlou mogao da sedi na zadnjem sedištu i da ima prostora za noge.
Vodlouova bolest je takođe stala na put njegovim profesionalnim težnjama. "Kao mlada odrasla osoba, neko vreme je išao na lokalni koledž Šertlef koledž sa ciljem da postane advokat", rekla je Filipsova. "Ali njegova veličina se pokazala previše izazovnom dok je pokušavao da se kreće po kampusu i učionicama."
Trebalo mu je 8 hiljada kalorija dnevno, kao i proteze za noge i štap za hodanje da ga pridrži. Njegovo telo je bilo užasno za kretanje.
"To je uticalo na njegovo zdravlje pred kraj njegovog života dok su njegov organizam borio da podrži njegovu veličinu", rekla je Filipsova. Imao je poteškoća da opipa svoje ekstremitete, posebno stopala.
U stvari, loše postavljena proteza za skočni zglob je na kraju prouzrokovala njegovu smrt u dobi od 22 godine 1940. "Njegova veličina je ugrozila njegovu sposobnost da se zaleči od povreda ili bolesti", rekla je Filipsova.
"Proteza za gležanj koju je nosio da bi obezbedio stabilnost protrljala je plikove koji su se inficirali i njegovo telo nije moglo da se izbori sa infekcijom. Morao je da se leči u hotelskoj sobi, jer nijedan bolnički krevet nije bio dovoljno veliki.
Nekoliko dana kasnije, Robert Vodlou je umro u snu. Sahranjen je na groblju Oukvud u svom rodnom gradu Altonu, u kovčegu od 454 kilograma koji je nosilo 12 ljudi i osam dodatnih pomagača. Nakon njegove smrti, njegova porodica je uništila skoro svu imovinu, kako bi sprečila da padne u ruke kolekcionara koji bi ih mogli prikazati kao "suvenir iz šoua nakaza".
Vodlou se nikada nije ženio, a Filipsova nije našla dokaze da je imao bilo kakvu romantičnu vezu; ipak, on je bio okružen ljubavlju.
Godine 1985. statua Vodloua u prirodnoj veličini podignuta je nasuprot Muzeja istorije i umetnosti Alton, koji se nalazi u kampusu Stomatološke škole Univerziteta u Južnom Ilinoisu, koji je Vodlou pohađao.
