Jedna od najbrutalnijih istorijskih ličnosti svih vremena umrla je 18. februara 1405. godine, a zvala se Hromi Timur ili Tamerlan. Sahranjen je u svojoj prestonici Samarkandu. Zbog kletve, niko nije smeo da mu dira kosti pa je mirovao dok ga sovjetski naučnici nisu probudili iz večnog sna. Ono što je usledilo će svima zalediti krv u žilama!
Tamerlan se 1370. godine, pozivajući se na navodno poreklo od Džingis Kana, proglasio vladarem carstva sa prestonicom u Samarkandu (današnji Uzbekistan).
Proslavio se pohodima protiv Zlatne Horde (države uspostavljene na teritorijama današnje Rusije, Ukrajine i Kazahstana, nakon raspada Mongolskog carstva), Indije i Persije, Mesopotamije i Anatolije, koju je pokorio 1402. godine, nakon bitke kod Angore.
U januaru se prehladio. Jedan od najbrutalnijih vojskovođa u istoriji, sada već možda u sedamdesetoj godini svog života, poslao je svoju vojsku od 200.000 ljudi iz Samarkanda, u pokušaju da reši problem koji mu predstavlja Kinesko carstvo udaljeno oko 4.800 kilometara, piše nationalgeographic.rs.
Bila je ledena i snežna zima, tlo prekriveno dubokim snegom, dok su reke bile zamrznute. Vojska je stala kod Otrara koji se nalazi u današnjem Kazahstanu.
Napori vidara da izleče svog gospodara, koji su uključivali stavljanje hladnih obloga kako se prehlada pretvorila u groznicu, nisu uspeli i postalo je jasno da umire. Na kraju, okružen ženama i višim komandantima, slabim, gotovo nečujnim glasom održao je elokventan govor. Rekao im je da ne plaču, niti da u ludosti cepaju svoju odeću, već da se mole Bogu da se smiluje na njega.
NE PROPUSTITE
Smrt je došla po svoje
Umro je oko osam časova uveče, dok su ledeni vetrovi zavijali oko palate i šatora njegove vojske. Pohod na Kinu je obustavljen, a njegovo telo je poslato nazad u Samarkand kako bi bilo sahranjeno ispod kupole mauzoleja Gur Amir, u čeličnom sanduku ispod ploče od crnog žada duge šest metara (najvećeg komada kamena na svetu do tada). Uklesan je natpis: "Ovde počiva slavni i milostivi vladar, najveći sultan i najveći ratnik, gospodar Timur, osvajač sveta".
Osvajač poznat po okrutnosti za života, izgleda da ni nakon smrti nije praštao.
Naime, Tamerlanovu grobnicu je 19. juna 1941. godine rešila da otvori sovjetska ekspedicija na čelu s Mihajlom Gerasimovom. Lokalno stanovništvo je upozoravalo na rizike.
Onda kreće zaplet. Na grobu je pisalo "Kada ustanem iz mrtvih, svet će zadrhtati", a navodno je, nakon otvaranja, pronađen i drugi natpis: "Ko god mi uznemiri grob, oslobodiće uljeza strašnijeg od mene".
NE PROPUSTITE
LJudi bliski Gerasimovu kasnije su tvrdili da je priča izmišljena, ali... Zemlja se zaista zatresla, jer je tri dana kasnije Nemačka napala SSSR.
Priča dalje kaže da je Staljin verovao u prokletstvo i da je zato naredio da se Tamerlan ponovo sahrani, pošto su, navodno, njegovi posmrtni ostaci prethodno odneti na front kod Staljingrada, kako bi nadahnuli muslimanske trupe u Crvenoj armiji.
Tamerlan je ponovo položen u svoju grobnicu, po islamskom obredu, 20. decembra 1942, otprilike mesec dana pre sovjetske pobede kod Staljingrada, 2. februara 1943, pošto je prethodno poginulo ili umrlo od gladi i bolesti više od milion vojnika i civila. Ovo je značilo i preokret u Drugom svetskom ratu i promenu u odnosu snaga.
NE PROPUSTITE
Bonus video: OPENHAJMER JE PROUČAVAO UTICAJ BOGINJE ŠIVE! Mlakar: Atomsku bombu napravili su fizičari jevrejskog porekla, A STALJIN JE ZNAO SVE
