Kletve postoje otkad je sveta i veka, a njihov cilj je proklinjanje nekoga sa željom da mu se nešto neprijatno dogodi. Mnogi etnolozi veruju da su kletve nastale u vreme kada su ljudi verovali u magijske moći.

Čak su i danas prisutne u nekim nerazvijenim delovima, uglavnom u krugu ljudi koji veruje u magijske obrede i slične pojave.

Kroz istoriju su se provlačila razna predanja o kletvama, a kod nas je daleko najpoznatija kletva kneza Lazara, koju je bacio na srpski rod dan uoči boja na Kosovu. Njegove reči i danas se citiraju, a ako se malo dublje zamislimo, uočićemo da imaju strašnu konotaciju.

"Ko je Srbin i srpskoga roda,
I od srpske krvi i kolena,
A ne doš’o na boj na Kosovo:
Ne imao od srca poroda,
Ni muškoga, ni devojačkoga!
Od ruke mu ništa ne rodilo,
Rujno vino, ni šenica bela!
Rđom kap’o, dok mu je kolena!"

Nju u svojim delima pominju mnogi sakupljači srpske narodne poezije i predanja, a jedan oblik kletve se javlja i u izdanju narodnih pesma Vuka Stefanovića Karadžića 1845. godine. Upravo ta verzija "Kosovske kletve" je zapisana na spomeniku na Gazimestanu gde se vodila Kosovska bitka.

profimedia0490378987.jpg
Foto: Profimedia

Mnogi veruju da srpski narod nikada nije "skinuo" sa sebe prokletstvo bačeno pre skoro sedam vekova. Baš zbog toga, smatraju oni se toliko sudbonosnih događaja u srpskoj istoriji odigralo baš na Vidovdan, 28. jun.

Evo koja je najstarija srpska kletva i zbog čega je ujedno i najstrašnija.