Kletve postoje otkad je sveta i veka, a njihov cilj je proklinjanje nekoga sa željom da mu se nešto neprijatno dogodi. Mnogi etnolozi veruju da su kletve nastale u vreme kada su ljudi verovali u magijske moći.
Čak su i danas prisutne u nekim nerazvijenim delovima, uglavnom u krugu ljudi koji veruje u magijske obrede i slične pojave.
Kroz istoriju su se provlačila razna predanja o kletvama, a kod nas je daleko najpoznatija kletva kneza Lazara, koju je bacio na srpski rod dan uoči boja na Kosovu. Njegove reči i danas se citiraju, a ako se malo dublje zamislimo, uočićemo da imaju strašnu konotaciju.
"Ko je Srbin i srpskoga roda, I od srpske krvi i kolena, A ne doš’o na boj na Kosovo: Ne imao od srca poroda, Ni muškoga, ni devojačkoga! Od ruke mu ništa ne rodilo, Rujno vino, ni šenica bela! Rđom kap’o, dok mu je kolena!"
Nju u svojim delima pominju mnogi sakupljači srpske narodne poezije i predanja, a jedan oblik kletve se javlja i u izdanju narodnih pesma Vuka Stefanovića Karadžića 1845. godine. Upravo ta verzija "Kosovske kletve" je zapisana na spomeniku na Gazimestanu gde se vodila Kosovska bitka.
Mnogi veruju da srpski narod nikada nije "skinuo" sa sebe prokletstvo bačeno pre skoro sedam vekova. Baš zbog toga, smatraju oni se toliko sudbonosnih događaja u srpskoj istoriji odigralo baš na Vidovdan, 28. jun.
