Isus Hrist je jedna od najuticajnijih istorijskih ličnosti, a o mnogim aspektima njegovog života se i danas raspravlja. Jedna posebna tema koja je bila izvor interesovanja su jezici koje je Isus govorio i razumeo tokom svog života. Važno je razumeti istorijski kontekst u kome je Isus živeo, kao i različite jezike koji su se govorili u Palestini tokom tog vremena.
Štaviše, postoje dokazi iz Biblije koji otkrivaju Isusovu upotrebu jezika, a grčki naučnici su nagađali da li je govorio grčki ili ne. Udubljujući se u ove teme, možemo steći uvid u to kako je Isus koristio više jezika da bi svojom porukom i učenjima došao do šire publike. U ovom tekstu ćemo govoriti o različitim jezicima koje je Isus verovatno znao i govorio tokom svog života, njihove implikacije na njegovu službu i kako su mu pomogli da svoja učenja proširi na više ljudi.
Razumevanje Isusovog istorijskog konteksta je od suštinskog značaja za razumevanje zašto je govorio jezike koje je govorio. Tokom svog života, Isus je živeo na području pod kontrolom Rimskog carstva, koje je imalo širok domet širom Sredozemnog mora. U to vreme, latinski je bio najčešći jezik u ovom regionu, ali su bili prisutni i drugi jezici poput grčkog, aramejskog i hebrejskog.
Višejezičnost je u to vreme bila uobičajena i izrazito važna praksa, kako zbog trgovine tako i zbog komunikacije između različitih kultura.
U Isusovom slučaju, njegova višejezičnost mu je omogućila da svoju poruku prenese široj publici. Mogao je da govori latinski – koji se koristio uglavnom u službene svrhe – kao i grčki i aramejski – koji su se češće koristili u svakodnevnom životu. Štaviše, mnogi Jevreji koji su u to vreme živeli u Palestini govorili su hebrejski kao svoj maternji jezik.
Pošto je tečno ili vešto govorio više jezika, Isus je imao pristup većem broju ljudi i mogao je da širi svoja učenja dalje nego ikada ranije. Njegova sposobnost da govori ove jezike otvorila mu je nove mogućnosti da se poveže sa ljudima različitog porekla i verovanja i to mu je pomoglo da efektivno prenese svoju poruku ljubavi i saosećanja u mnogo većem obimu nego da je govorio samo jednim jezikom.
Sve u svemu, razumevanje Isusovog istorijskog konteksta pomaže nam da razumemo zašto je govorio jezike koje je govorio tokom svog života: da se povežemo sa širom publikom i podelimo svoja učenja sa drugima koji ih inače možda nisu čuli. Njegova višejezičnost mu je omogućila da premosti kulturne podele i proširi svoju poruku.
Za vreme Isusa, Palestina je bila dom nekoliko različitih jezika. Hebrejski je bio najpopularniji jezik u regionu i veruje se da je Isus dobro vladao njime. Mnogi su govorili i aramejski, semitski jezik sličan hebrejskom, a poznato je da je Isus koristio ovaj dijalekt kada je predavao.
Biblija nam nudi mnogo tragova, jedan od primarnih izvora dokaza za njegovu upotrebu jezika nalazi se u jevanđeljima, koja sugerišu da je Isus koristio aramejski u svom svakodnevnom životu.
Jevanđelje po Marku, na primer, uključuje nekoliko referenci na Isusa koji govori na aramejskom, osim aramejskog, postoje i odlomci u kojima Isus govori na hebrejskom. U Luki on citira odlomak iz Isaije napisan na hebrejskom, a Jovan zapisuje ga kako kaže „Svršeno je“ i na hebrejskom. To ukazuje da je Isus verovatno mogao da razume i tečno govori hebrejski. Pored govorenja ova dva jezika, postoje i odlomci koji sugerišu da je Isus razumeo starogrčki.
Dok je Novi zavet prvobitno napisan na grčkom, preveden je sa aramejskih i hebrejskih tekstova i postoji mnogo debata o tome kojim je jezikom Isus prvenstveno govorio. Jevanđelje po Mateju pruža neke dokaze da je Isus zaista govorio grčki jer sadrži nekoliko primera njegovog govora na tom jeziku.
Stil pisanja nekih knjiga Novog zaveta, kao što su Rimljani i Galatima, takođe sugeriše da su njihovi autori bili dvojezični i na grčkom i na aramejskom. Međutim, to ne mora da znači da je sam Isus govorio grčki. Drugi argument je da je Isusov primarni jezik bio galilejski aramejski – oblik aramejskog kojim su govorili Jevreji koji su u to vreme živeli u Galileji. Ovaj oblik aramejskog se razlikovao od drugih varijanti koje se govore širom Palestine, sa svojim jedinstvenim rečnikom i izgovorom. Moguće je da je to bio jezik kojim je Isus govorio tokom svog života i službe, ali nema ubedljivih dokaza u svakom slučaju.
Sve u svemu, iako postoje neki nagoveštaji koji sugerišu da je Isus mogao da govori grčki, nemoguće je sa sigurnošću znati koje jezike je govorio ili razumeo tokom svog života.
Isusovo duboko razumevanje različitih jezika bilo je od suštinskog značaja za razumevanje verskih tekstova napisanih na tim jezicima. Zatim je mogao da iskoristi ove uvide da svojim sledbenicima objasni Sveto pismo i pruži duhovno vođstvo. Činjenica da je Isus govorio više jezika bila je sredstvo za izgradnju odnosa i premošćavanje kulturnih podela. Poznavanje govorenja različitih jezika može pomoći u razbijanju barijera između ljudi različitog porekla i stvaranju poverenja među njima. To je omogućilo Isusu da efikasnije komunicira sa nevernicima kako bi privukao njihovu pažnju i otvorio razgovore o temama zasnovanim na veri.
Ukratko, višejezičnost Isusa Hrista bila je ključni faktor u njegovoj sposobnosti da se poveže sa ljudima na različitim nivoima i pouči ih o religiji u koju je tako snažno verovao.
