Marina Abramović, najradikalnija umetnica performansa modernog doba i svetski priznata ličnost današnjice, prvi i poslednji put izvela je "Nulti ritam" 1974. godine u Umetničkog galeriji u Napulju u južnoj Italiji kako bi istražila koncept moći.
Vraćajući se na to vreme, Marina kaže da je za tih 6 sati osedela.
S jedne strane Ritam 0 je bio njen odgovor na tadašnje kritike da je umetnost performansa mazohistička i senzacionalistička; a s druge strane želela je da unapredi svoje istraživanje moći i otpora i završi svoju najšokantniju seriju performansa u kojoj je istraživala svoje mentalne i fizičke granice, postepeno moć prepuštajući spoljnim akterima, u ovom slučaju publici.
Na primer, u Ritmu 5 Marina je ležala u zapaljeni okvir drvene zvezde koja je predstavljala Jugoslaviju. Pošto joj je vatra iscrpela zalihe kiseonika, izgubila je svest i zabrinula posmatrače koji su je na kraju spasavali.
U Ritmu 10 je nožem gađala razmake među prstima jedne ruke sve dok se nije posekla.
Ipak Ritam 0 je bio najopasniji od svih preformansa. Marina je tom prilikom dopustila publici da joj radi šta god želi. Dugih 6 sati publika ju je mučila, zadavala joj nesnosan bol toliko da je umetnica jedva preživela.
Nakon performansa Marina Abramović je zaključila: Ako publici (masi) daš moć, ona je u stanju da te ubije.
Ritam 0
Predmeti: pištolj, metak, plava boja, češalj, zvono, bič, karmin, džepni nož, viljuška, parfem, kašika, pamuk, cveće, šibice, ruža, sveća, ogledalo, čaša, polaroid kamera, pero, lanac, ekseri, igla, ukosnica, četka, zavoj, crvena boja, bela boja, makaze, olovka, knjiga, beli list papira, kuhinjski nož, čekić, testera, komad drveta, sekira, štap, jagnjeća koža, novine, hleb, vino, med, so, šećer, sapun, torta, metalni ražanj, kutija žileta, činija, flauta, gips, alkohol, medalja, kaput, cipele, stolica, kožni gajtan, konac, žica, sumpor, grožđe, maslinovo ulje, voda, šešir, metalna lula, grančica ruzmarina, šal, maramica, skalpel i jabuka.
Na zidu je stajalo uputstvo: Na stolu su 72 predmeta koja možete koristiti na meni po želji. Ja sam objekat. Tokom ovog perioda preuzimam punu odgovornost.
Trajanje: 6 sati od 20h do 02h.
Šta se desilo?
Marina je stajala na galeriji 6 sati potpuno mirno, bez pokreta. U početku je publika bila ljubazna, doneli su joj cvet ili poljubac, a onda ju je neko okrenuo. Neko je njene ruke podigao u vazduh, druga osoba ju je intimno dodirivala, a zatim joj je treća osoba strgnula odeću sa tela oštrim sečivom.
U četvrtom satu otricom noža neko je prelazio preko njenog tela. Grlo joj je bilo posečeno tako da je krv curela po telu. Marina je doživela niz seksualnih napada. Preneli su je na sto polugolu, okovanu sa nožem među butinama. Oko nje je bila grupa posmatrača, a neko joj je brisao suze.
Kada je jedna osoba napunjen pištolj prislonila na njenu glavu i kada je njena ruka stavljena na obarač - Izbila je tuča među publikom. Konačno je došao neko iz Galerije i rekao da je prošlo 6 sati, te da je predstava završena.
Marina je bila uplakana, gola i krvava - krenula je prema publici koja je u strahu pobegla od nje.
Marina je rekla da i dalje ima ožiljke na sebi od Ritma 0 te da joj je dugo trebalo da se oslobodi straha koji je tada doživela.
Danas Abramovićka živi kao najbolji umetnik današnjice, u svakom slučaju je najcenjenija. Teško je zamisliti da se nakon Nultog ritma šeta sa 6 telohranitelja okolo, ali možda je tada sebi dala prećutno obećanje da će čuvati svoj život nakon što je doživela najgorih 6 sati u svom životu.
