Naizgled srećna priča o ponovo spojenim trojkama, koje su razdvojene pri rođenju, krije, zapravo veoma mračnu istinu. Braća iz Amerike - Robert Šafran, Edvard Galand i Dejvid Kelman bili su deo nedopustivog ekseprimenta. Kako je vreme prolazilo, sva trojica su razvilao ozbiljne psihičke probleme. Iako u početku nisu bili svesni da su "samo deo istraživanja lekara", na njih je sve to imalo neopisivo jak uticaj, toliko da je Edi na tragičan način sebi oduzeo život nakon duge borne sa depresijom.
Postali su deo studije kada ih je njihova biološka majka, tada tinejdžerka, rodila 12. jula 1961. godine. Navedeni eksperiment je sproveo čuveni dečji psiholog dr Peter Neubauer, koji je svake godine posećivao dečake tokom prve decenije života.
On je naime hteo da jednom za svagda razreši dilemu šta je važnije - priroda ili odgoj. U to vreme "nature vs. nurture" bila je jedna od glavnih debata u svetu psihologije i Neubaueru su bile potrebne što sličnije bebe - blizanci ili, još bolje, trojke.
Obilazio je braću u razmaku od samo nekoliko sati. Usvojiteljima je rečeno da su dečaci deo "rutinske studije o razvoju dece" zbog čega će ih ponekad posećivati doktor Peter Neubauer i njegov tim..Kada je ceo slučaj otkriven, bio je na meti kritika zbog okrutnosti koju je sprovodio, a sebe je pravdao da je sve to naučno istaživanje.
U saradnji sa agencijom za usvajanje bebe je su prosleđene na usvajanje sa šest meseci, a psiholozi su Davida dali porodici radničke klase, Edija domu srednje klase, dok je Bobi završio sa porodicom koja se smatra višom klasom u nekoj vrsti mračne društvene lutrije.
O celokupnoj studiji se zna veoma malo, a svi detalji će biti te posle 2065, nakon što bude postalo sigurno da su koji su bili umešani više nisu među živima.
Dr Neubauer, koji je nekada radio sa Anom, ćerkom Sigmunda Frojda, preminuo je 2008. i navodno nikada nije pokazao kajanje zbog svog eksperimenta. Takođe je otkrio novinaru Lorensu Rajtu da su i druga deca razdvojena.
Sva tri dečaka su se suočavala sa problematičnim ponašanjem i psihičkim poremećajima.
Edi i Dejvid su proveli vreme u bolnicama za mentalno zdravlje, dok je Robert bio na uslovnoj kazni nakon što se izjasnio krivim po optužbama za ubistvo žene u pljački 1978. godine.
- Bila je to apsolutna anksioznost odvajanja. Oni koji su nas proučavali vidjeli su da se dešava problem. I mogli su da pomognu. To je stvar zbog koje smo najbesniji. Mogli su da pomognu... a nisu - rekao je Dejvid za New York Post.
Kako su saznali da su deo eksperimenta?
I tako su odrasli Robert Šafran, Edvard Galand i Dejvid Kelman. A, njihova tajna otkrivena je slučajno…
Robert je kada mu je bilo 19 godina upisao Salivan Komjuniti Koledž. Već prvog dana predavanja bio je šokiran jer se činilo da ga svi poznaju. Još je čudnije bilo što su ga svi zvali “Edi”. A onda mu je prišao jedan mladić i pitao ga - da li je možda usvojen?
Momci su me udarali po leđima, a devojke su me grlile i ljubile. Bilo je vrlo gostoljubivo, osim što su me stalo oslovljavali sa "Edi" - rekao je Bobi.
Momak je bio prijatelj Edvarda Galanda koji je godinu dana ranije odustao od obrazovanja. Kako je znao da je Edi usvojen “složio je kockice” i rešio da upozna braću. Istog dana je pozvao svog druga i sa Robertom otišao kod njega.
- Kada su se vrata otvorila moje lice me gledalo. Sve je drugo nestalo, bili smo samo Edi i ja – ispričao je kasnije Robert.
Pojavile su se bizarne koincidencije u vezi sa njihovim likovima, uključujući i činjenicu da su imali iste tehnike rvanja na fakultetu i da su istovremeno izgubili nevinost. Biološke sličnosti su uključivale njihove belege i identične IQ rezultate od 148. U ovom trenutku, priča je izgledala kao izuzetna slučajna pojava,ali su ubrzo naleteli na trećeg brata, Davida.
Naime, nekoliko meseci kasnije javio i Dejvid Kelman. Student na Kvins Koledžu video je sliku braće u novinama i, kako je izgledalo kao da gleda sebe u ogledalu, rešio da nazove dom Galandovih.
Zauvek je upamtio da se tada javila Edijeva majka i, nakon što ga je saslušala rekla: "Bože, pa odakle samo izlazite".
I tako su se sva tri brata konačno srela i – odmah postala zvezde!
- Radili smo mnogo ludih stvari, divljali smo po Njujorku i nosili se na ramenima, zaustavljajući saobraćaj. Na ulici nas je susrela i Eni Libovic koja nas je povela na žurke i fotografsrala, a glumili smo i u filmu Suzan Sajdelman "Desperately Seeking Susan", i to u sceni s Madonom – prisećali su se kasnije.
Sličnost je bila zapanjujuća - braća su imala slične manire, glas, način ponašanja i mišljenja.
I dok su trojke uživale u “5 minuta slave” njihovi roditelji su započeli istragu.
Agencija Luis Vajs Servis ih je uveravala da nema pravila po kojemm oni moraju roditeljima reći da li deca imaju braću ili sestre. Ipak, nekoliko puta su uhvaćeni u laži i nakon toga su ispričali priču o eksperimentu.
Dejvid je bio taj koji je završio u radničkoj porodici Kelman, Edi u porodici Galand srednje klase, a Robert kod bogatih Šafranovih. Dejvid je imao dobar odnos sa roditeljima, a njegovog oca, toplog čoveka koji je bio vlasnik prodavnice mešovite robe, lako su zavolela i druga dvojica braće, pa su ga svi zvali Bubula. On sam je više puta izjavio da bi, da je znao da su u pitanju trojke, rado usvojio svu trojicu.
Bobijev otac bio je lekar, a mladić je svoje detinjstvo pamtio po mnogim danima kada ga je čuvala dadilja i retkim trenucima kada je viđao oca. Interesantno, najproblematičniji odnos sa porodicom imao je Edi koji se često sukobljavao sa ocem.
- On je imao drugačije ideje o tome šta muškarac treba da bude – pričao je kasnije.
Trojac je u jednom momentu upoznao i biološku majku, ali kako nijedna strana nije imala želju da se taj odnos produbi, na tome se i završilo.
Ipak, nije bilo onoga “živeli su srećno do kraja života”. Kako se hladila priča, hladio se i odnos među braćom.
- Počele su da nam se malo otvaraju oči. Postojali su periodi kad bi dvojica braće bila bliža, onda je bilo teško biti onaj treći – pričao je posle Dejvid.
Vremenom braća su osnovala porodice i dobili svoju decu. Godine 1988. trojac je otvorio restoran "Triplets Roumanian Steakhouse", ali nije im išlo. Iz priče je prvi istupio Robert i to je dodatno pogoršalo odnose.
Činilo se da je Edijev život najviše promenjen pronalaskom braće. Kako se nikada nije slagao sa ocem, verovatno se nadao da je “napokon pronašao porodicu”. Svaka njihova razmirica duboko ga je pogađala. Danas se veruje da je pokazivao simptome bipolarnosti.
- Tragično je da se Edi nekoliko puta selio kako bi bio bliže braći. Tri puta je menjao kuću kako bi bio bliži Dejvidu, i živeo je bukvalno preko ulice kada se 1995. godine ubio. Upucao se – ispričao je Tim Vardl, reditelj veoma uspešnog dokumentarca o životu braće pod nazovom “Tri identična stranca” ("Three Identical Strangers").
Edijevo samoubistvo duboko je pogodilo dvojicu braće. Nakon toga dodatno su se udaljili i njihov odnos više nikada nije bio isti.
Robert Šafran danas je advokat u Bruklinu. Dejvid Kelman radi u osiguravajućem društvu u Nju Džerziju.
Njihovi roditelji nikada nisu uspeli da pronađu advokata koji bi tužio agenciju i slučaj se danas smatra zastarelim.
