Leonarda Čančuli je jedna od žena koja je obeležila prvu polovinu 20. veka, ali po zlu. Iako su svi mislila da je divna žena, postala je poznata po svojim jezivim zločinima koje je počinila sekirom 1939. i 1940. godine u Italiji. Detalji ubistava, koje je sama opisala su i više nego monstruozni. A od tela žrtava je pravila sapune i kolače za čaj. Nikada nije bežala od publiciteta, dok je policiji sve priznala da je serijski ubica.
Gledajući je sa strane Leonarda je bila slatka dama koja se družila sa svojim komšijama i pekla ukusne čajne kolačiće, ali se iza te maske skrivala duša ubice koja je verovala u magična svojstva ljudske žrtve.
Pravila je sapun i čajne kolače od žrtava
Najpoznatiji detalj priče o Leonardi Čančuli je da je koristila kaustičnu sodu, odnosno, industrijski rastvarač koji se koristi za razbijanje drveta, ali i za rastvaranje ljudskih tela, koji, takođe, može da se koristi za pravljenje oštrog sapuna ako se pomeša sa mastima ili mesom čoveka.
Da bi napravila tortu, jednostavno je pustila krv svoje žrtve da se zgruša, zatim je osušila u rerni i pomešala sa brašnom. Odatle bi brašno koristila za pravljenje kolača i davala ih komšijama.
Važna poruka od gatare
Mnogi biografi su Leonardu opisali kao sujevernu ženu, jer je slepo verovala rečima gatare. Naime, ona joj je rekla da će sva njena deca da nestanu i da je jedini način da ih spasi ljudskim žrtvovanjem, kako navodi gotopnews.com
Samo 4 dece doživelo punoletstvo
Čančuli je bila trudna 17 puta, od čega je doživela tri spontana pobačaja, a zatim je desetoro njene dece umrlo dok su još bili mali. Naprezanje zbog gubitka dece možda je doprinelo njenoj paranoji u vezi sa bezbednošću preostalo četvoro dece.
Nakon što je od gatare saznala da će sva njena deca da preminu, bila je van sebe, a kao dodatni okidač poslužila je i činjenica da se njen sin pridružio italijanskoj vojsci, što je u njenom umu bilo slično smrtnoj kazni.
Usamljena usedelica je bila prva žrtva
Prva žrtva, Faustina Seti, namamljena je u njenu mrežu obećanjem muža koji ju je čekao u Poli, u Italiji. Čančiuli je ubedila da nikome ne govori o braku, i da piše pisma i razglednice svojim prijateljima i rođacima i da ih pošalje kada stigne u Polu. Ali nju nije čekao udvarač, već samo Leonardina sekira.
Frančesku Soavi, drugu žrtvu, ubica je namamila obećanjem da će da joj nađe posao u ženskoj školi u Pjaćenci. Dala joj je uputstva koja su bila slična onima koje je dala svojoj prvoj žrtvi. Frančeski je rečeno da nikome ne govori o svom odlasku i takođe joj je naložila da napiše razglednice svojim prijateljima i porodici i da ih pošalje kada stigne u školu. Ali posla, naravno, nije bilo.
Virdžinija Kasiopo je bila bivša operska pevačica, koja je sa 53 godine bila bez posla, a kada je Leonarda rekla da je našla savršen posao za nju - poziciju sekretarice u "misterioznom pozorišnom impresariu" u Firenci, Virdžinija je iskoristila priliku.
O operskoj pevačici je posebno pisala:
"Završila je u loncu, kao i ostale dve...meso joj je bilo debelo i belo, kada se istopilo, dodala sam flašu kolonjske vode i posle dužeg ključanja uspela sam da napravim neki najprihvatljiviji kremasti sapun. Poklanjala sam sapun komšijama i poznanicima. I kolači su bili bolji- ta žena je bila baš slatka", napisala je Leonarda, prenosi Ranker.
Biografija sa sve receptima
Nakon što je osuđena za ubistvo tri žene i komadanje njihovih tela, Leonarda je provela ostatak života iza rešetaka. A to je nije sprečilo da napiše svoje memoare pod naslovom "Ispovesti ogorčene duše", u kojima se detaljno bavila ubistvima i čak je ponudils "korisne nagoveštaje" o tome kako bi čitalac mogao da pretvori ljude u sapun:
"Komadiće sam bacila u šerpu, dodala sam sedam kilograma kaustične sode koju sam kupila da napravim sapun i mešala celu mešavinu dok se komadići nisu rastvorili u gustu, tamnu kašu koju sam sipala u nekoliko kanti i ispraznila u obližnju septičku. Što se tiče krvi u lavoru, sačekala sam da se zgruša, osušila u rerni, samlela i pomešala sa brašnom, šećerom, čokoladom, mlekom i jajima, kao i malo margarina, umesila sve sastojke i napravila sam mnogo hrskavih kolača za čaj i poslužila ih damama koje su dolazile u posetu, a Đuzepe i ja smo ih, takođe, jeli."
Čitač dlana imao presudnu ulogu
Jedna priča o Leonardi navodi da je u mladosti posetila čitača dlanova koji joj je rekao: "U tvojoj desnoj ruci vidim zatvor, u tvojoj levoj azil za zločine" – što je upravo tako i bilo.
Nije trebalo dugo da snaja njene poslednje žrtve shvati da se nešto dešava. Znala je da je Virdžinija bila u kući žene koja proizvodi sapune, a nakon što je policiji ispričala svoje sumnje, tamo su na kraju i završili.
Otvoreno je priznala da je ubila žene i "zbrinula" njihova tela. Proglašena je krivom za ubistvo 1940. godine i provela je preostale godine iza rešetaka, a poslednje tri godine života provela je u ženskom azilu u Počuliju.
Umrla je 15. oktobra 1970. godine od cerebralne apopleksije, koja je slična moždanom udaru.
Mislila da je "divna žena"
Ironija u celoj priči je što su je njeni sugrađani voleli, a nakon što je izgubila dom i sve što je imala u zemljotresu (pre zločina), ona i njen muž su se preselili u Koređo, gde je odmah primljena u zajednicu. Bila je popularna, a njene komšije su smatrale da je divna žena koja je obožavala svoju decu.
Sve svoje zločine je počinila u periodu od oko 11 meseci. A zanimljivo je to da se ne zna mnogo o životu Leonarde Čančuli pre zločina koje je počinila 1939. i 1940. godine, ali se navodi da je bila depresivna veći deo svog života i da je više nego verovatno patila od nedijagnostikovane mentalne bolesti, što svedoče i informacije da je rano u mladosti pokušala samoubistvo.
