GDE JE I KAKO DANAS ŽIVI POSLEDNJA CARICA IRANA: Nikad nije nosila hidžab, a njena ljubavna priča je NEVEROVATNA

Iran nije oduvek izgledao ovako kako danas izgleda. Vreme pre 1979. godine bilo je vreme Fare Pahlavi - poslednje carice i žene sa kojom je nestala demokratija u toj napaćenoj zemlji

Lifestyle
13:43h Autor:
Foto: Profimedia

Već smo pisali o iranskoj princezi sa najtužnijim očima Soraji Bahtijari, a danas vam donosimo priču o Fari Pahlavi - poslednjoj carici Irana.

Fara Pahlavi, odnosno Fara Diba, rođena je u Teheranu 1938. godine, kao jedino dete Sohraba Dibe, vojnog oficira iz elitne porodice. Sama Fara je studirala u italijanskoj i francuskoj školi u glavnom gradu Irana i uživala je u relativno luksuznom načinu života.

Njeno idilično detinjstvo prekida se kada joj umire otac. Fara je tada imala samo osam godina i živela je sa veoma odlučnom i čvrstom majkom koja svojoj ćerki nije dozvolila da nosi hidžab. Umesto da je sputava, majka je šalje na studije arihtekture u Parzi.

Sudbonosni susret za Faru je bio kada je srela vladara (šaha) svoje zemlje Mohameda Rezu Pahlavija.

Šah je kasnije pričao da čim su se upoznali, znao da je Fara žena koju je tako dugo čekao, kao i carica koja je bila potrebna njegovoj zemlji".

Do kraja te godine njih dvoje su se venčali. Fara je postala njegova treća supruga.

Fara Pahlavi
foto: Profimedia

Kako je Fara osvojila iranskog šaha?

Mohammed Reza Pahlavi imao je velike vizije za svoju zemlju. Sanjao je o stvaranju moderne države koja bi, potpomognuta ogromnim naftnim bogatstvom zemlje, služila kao utočište demokratije i slobode na Bliskom istoku.

Početkom 1960-ih pokrenuo je svoju "Belu revoluciju", opsežni plan za društvenu i ekonomsku reformu koja je uključivala veća prava žena (uključujući pravo glasa), zemljišnu reformu, deljenje dobiti za radnike u fabrikama, otvaranje deonica u državnim fabrikama za javnost i uspostavljanje “programa opismenjavanja” za obrazovanje siromašnih u zemlji.

Iran je 1967. imao jednu od najvećih stopa privrednog rasta u svetu i reputaciju bastiona mira i stabilnosti u Persijskom zalivu, piše allthatsinteresting.com.

Od početka je šah svojoj budućoj nevesti jasno dao do znanja da njena uloga neće biti samo ceremonijalna, kao što je bila za supruge iranskih vladara iz prošlosti.

Fara Pahlavi
foto: Profimedia

Fara je bila privlačna šahu, pored njenog prirodnog šarma i ljubaznosti, i zbog činjenice da se obrazovala na Zapadu i da je mislila svojom glavom. Diba je takođe bila jedinstvena po tome što su joj vlastiti finansijski problemi i iskustvo kao studentkinji pružali uvid u borbe siromašnijih delova zemlje. Izjavila je da će se kao šahova supruga posvetiti "služenju iranskom narodu" a zajedno sa suprugom uvesti "zlatno doba u Iranu".

Fara Pahlavi i šah su 1960. dobili sina, njegovog naslednika, ali ju je on i pored toga, kao simbol posvećenosti unapređenju prava žena u svojoj zemlji, proglasio ne samo šahbanom odnosno caricom Irana sedam godina kasnije, već i reegntom što je značilo da bi ona vladala Iranom u slučaju njegove smrti i to sve dok njihov sin Reza II ne postane punoletan.

Fara Pahlavi
foto: Profimedia

Fara Pahlavi je svojom podrškom umetnosti podsticala meku revoluciju svog supruga. Umesto da se usredsredi otkup drevnih iranskih artefakata, Pahlavi je ulagala u zbirku moderne umetnosti. Svedočanstvo njene dalekovidnosti je da zbirka Renoara, Gogena, Endija Vorhola čija je dela otkupila za tri miliona dolara.

Zbog svog besprekornog stila, šarma i podrške umetnosti, Fara je nazvana Džeki Kenedi Bliskog istoka.

Fara Pahlavi
foto: Profimedia

Vladavinu šaha Mohameda Reze Pahlavija obeležili su razvoj ekonomije i povećanje šansi za obrazovanje. Slike tadašnjeg Irana nisu ni nalik slikama iz Irana nakon revolucije 1979. godine - DA NE POMINJEMO PRIZORE ŽENSKE REVOLUCIJE KOJA JE U TOKU. Muškarci i žene su tada zajedno boravili na javnim mestima, zapadnjački način odevanja i norme bili su prihvaćeni u velikim delovima iranskog stanovništva.

Velika Britanija i Sjedinjene Države smatrale su Iran velikim saveznikom na Bliskom istoku, a šah je prinudno industrijalizovao velike delove zemlje. Njegova sve autoritarnija vlast i ukidanje višepartijskog sistema pripremili su teren za revoluciju koja je pretvorila monarhiju u islamsku republiku na čelu sa ajatolahom Homeinijem koji je između ostalog uveo normu obaveznog hidžaba i široke odeće za žene jer su one bez toga "gole", kako je upravo on izjavio.

Fara Pahlavi
foto: Profimedia

Iako je Iran doživio privredni procvat zahvaljujući svojim rezervama nafte, 1970-ih zemlja je bila na prvim linijama Hladnog rata.

Ista nafta koja je obogatila Iran takođe je neodoljivo privlačila i zapadne i sovjetske sile, koje su pokušavale da izvrše svoj uticaj na ovu zemlju. Šah i viši slojevi favorizovali su zemlje zapadne Evope i Sjedinjene Države naročito nakon što je neuspeli ustanak pod uticajem komunista 1950-ih privremeno naterao šaha na bekstvo.

Određeni elementi iranskog društva bili su besni zbog onoga što su smatrali napuštanjem svoje tradicionalne kulture i vrednosti. Zamerali su uticaj zapadne kulture na iranske elite a šahove reforme smatrali pokušajem potpunog iskorenjivanja nasleđa.

Fara Pahlavi
foto: Profimedia

Homeini je bio jedan od najglasnijih koji su pozivali na svrgavanje šaha. Bio je prognan 1964. ali je nastavio da širi korene nezadovoljstva u Iranu putem radija. Uprkos svim namerama, šah je proglašen za diktatora koji odlučuje o životu i smrti svojih podanika.

Stvari su došle do vrhunca u septembru 1978. kada su šahovi vojnici počeli da pucaju na gomilu demostranata što je dovelo do hiljada žrtava. Demonstracije su se brzo pretvorile u nerede, a Homeini je stalno raspirivao vatru.

U decembru 1978. vojnici su počeli da se bune i šahov stisak vlasti je slomljen. Kraljevska porodica pobegla je iz svoje domovine pre nego što je konačno potražila utočište u Sjedinjenim Državama 1979. Šah je umro u Egiptu 1980. a Fara Pahlavi, koja je još u egzilu, živi između Sjedinjenih Država i Evrope, u Iran nikada više nije otišla.

Fara Pahlavi
foto: Profimedia

Nasleđe Fare Pahlavi i iranskog šaha komentariše se na više načina. Neki Iranci rado se prisećaju vladavine Pahlavija kao zlatnog doba slobode i nezavisnosti. Drugi Faru vide kao modernu Mariju Antoanetu, koja je svoju zemlju dovela do propasti dok su siromašni građani patili.

Fara je sa šahom imala četvoro dece, njihova ćerka princeza Lejla je preminula, a poslednja iranska carica se nakon smrti ćerke zauvek odselila iz Grinviča gde je do tada živela.

Godine 2004. izdala je svoje memoare pod nazivom An Enduring Love: My Life with the Shah, u kojima piše o svom braku sa carem.

Fara Pahlavi je na proglašenju za caricu nosila krunu od odabranih dragulja iz trezora kompanije "Van Cleef & Arpels", napravljene od platine i zlata i ukrašena sa 1.469 brilijanata, 36 smaragda, 105 bisera i dva korunda. Ukupna težina krune bila je 1.480 grama.

1 / 9 Foto: Profimedia
Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs