Žene u Iranu godinama žive pokušavajući da se snađu u kompleksnoj mreži zabrana, nametnutih zakona i običaja. Međutim, kao bomba su odjeknule vesti u svetskoj javnosti o brutalnim ubistvima dve devojke - Maše Amini i Hadis Nadžafi, koje su hrabro rekle "ne" nošenju hidžaba, kao i svim drugim nehumanim pravilima.
Postale su preko noći simbol ženskog stradanja, a u Iranu su buknuli protesti! Hiljade i hiljade žena je izašlo na ulice, ne želeći više da ćute i da se povlače. A da li su dve mlade osobe zaista morale da izgube život, kako bi se možda nešto u budućnosti promenilo?
Ubrzo po dolasku na vlast, novi Vrhovni vođa Irana Ajatola Ruhola Khomeini naredio je da sve žene moraju da nose veo - bez obzira na religiju ili nacionalnost. Tako je hidžab prvi put postao obavezan u javnosti za iranske žene i devojčice starije od devet godina nakon Islamske revolucije 1979. godine.
I posle više od četiri decenije, žene nisu uspele da se izbore za slobodan život bez ograničenja, te je trenutno u Iranu u jeku ženka revolucija! Nažalost, rezultat toga je na stotine povređenih i pohapšenih ljudi. Postale su preko noći simbol ženskog stradanja.
Decenijama se pripadnice nežnijeg pola u ovoj zemlji bore protiv sledećih ograničenja:
Zabrana pojavljivanja u reklamama
U julu je najavljeno od Iranskih vlasti da će ženama biti strogo zabranjeno da se pojavljuju u reklamama, a sve je pokrenuo pormotivni video kompanije sladoleda "Domino", jer je glumica na kraju nosila zimski kaput i šešir, grickajući ovu letnju poslasticu.
Vladina agencija je taj materijal proglasio "zločinom", rekavši da takvi oglasi vode ka "promociji nemorala" u društvu. Taj potez usledio je u trenutku kada se vlasti sve više obračunavaju sa ženama za koje se smatra da krše zakon o nošenje hidžaba u javnosti.
Nevinost
U Iranu je nevinost pre braka važna za mnoge devojke i njihove porodice. Žene u brak ulaze uglavnom nevine, vrlo su retki primer koji odstupaju od ovog kulturološki duboko ukorenjenog "pravila".
Nije neobično ni da muškarci traže od svojih budućih supruga potvrdu od ginekologa da pre toga nisu spavale ni sa jednim muškarcem, što je praksa koju je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila kršenjem ljudskih prava.
Dobijanje pasoša
Kapetanica iranskog ženskog fudbalskog tima nije imala mogućnost da produži pasoš kako bi otputovala na Azijski kup nakon što joj je muž odbio dati potpis koji joj je bio potreban za to. Ovo je samo jedan od problema sa kojima se žene danas suočavaju u ovoj zemlji.
Obrazovanje pod lupom
U Iranu je ženama dozvoljeno da izvade vozačku dozvolu i voze relativno slobodno. Lepe su vesti da nema ograničenja za žene po pitanju osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja. Međutim, na univerzitetima postoje zabrane pristupa određenim predavanjima za žene, a to se pogotovo odnosi na predmete koji se tiču tehnologije i inženjerstva.
Stroga pravila oblačenja
Kada izlaze napolje, žene obavezno prekrivaju glavu maramom, a uz to moraju nositi i dugački mantil, poznat kao ’manto’ (manteau), a alternativa je i crna tkanina koja prekriva veći deo tela koja se naziva čador. U urbanijim sredinama, poput glavnog grada Teherana žene često nose šarene marame sa zanimljivim uzorcima, dok je u ruralnim sredinama prisutniji čador.
Pravo na rad i posao
Žene su generalno dobro prihvaćene na radnim mestima u Iranu, ali muškarcima je dozvoljeno da zabrane svojoj supruzi da radi ukoliko smatraju da to nije u skladu sa interesima porodice i ako se kosi sa ženinim dostojanstvom.
Više slika sa protesta možete pogledati u fotogaleriji:
