Esi Danbar se može smatrati jednom od nasrećnijih ljudi na planeti. Ali kad čujete njenu priču, neće vam biti svejedno.
Godine 1915. Esi je tada imala 30 godina i patila je od epilepsije. Svi su mislili da ju je to i ubilo. Dr Brigs iz Južne Karoline koji je pregledao Esi, dao je svoju profesionalnu procenu i ženu proglasio mrtvom. Esi u tom momentu nije imala puls i nije disala.
Njeno telo je stavljeno u drveni kovčeg do 11h sledećeg jutra. U to vreme, sahrane su se obavljale prilično brzo jer nije bilo potrebe za mnogo priprema. Esina sestra je živela u susednom gradu i kasno je obaveštena o sahrani, kao i o iznenadnoj smrti njene sestre.
Ceremonija je bila dosta duža jer su tri propovednika držala službu. Nešto kasnije kovčeg je spušten u rupu duboku 2,5 metra i prekriven zemljom. Nekoliko minuta kasnije, došla je Esina sestra i molila je propovednike da iskopaju sanduk kako bi mogla da vidi svoju sestru poslednji put.
Posle izvesnog pregovaranja, sveštenici su dali pristanak da se sanduk iskopa. Kada je poklopac sanduka otvoren, svi su bili u šoku jer je Esi Danbar gledala u svoju sestru osmehujući se!
Esi je zapravo bila živa i da nije bilo njene pokojne sestre, bila bi živa sahranjena.
Kada je Esi izašla iz sanduka, svi su se razbežali, misleći da je ona duh.
Od tog dana, svi u Južnoj Karolini su sumnjičavo gledali Esi Danbar, misleći da je ona neka vrsta zombija.
Esi Danbar je umrla 1955. godine u 70. godini prirodnom smrću. Zanimljivo je kako je priča o „njenoj prvoj smrti“ napisana tek 1955. godine nakon njene druge i poslednje smrti.
