Ćirilo i Metodije su bili grčka braća iz Soluna, koji su širili pismenost i hrišćanstvo među Slovenima u Velikomoravskoj kneževini i Panoniji.
Svojim radom oni su pomagali kulturni napredak Slovena zbog čega su ostali upamćeni kao „slovenski apostoli“.
Oni su stvorili glagoljicu, prvo pismo Slovena. Posle njihove smrti njihovi učenici su nastavili njihov prosvetiteljski rad. Prevodom liturgijskih i biblijskih knjiga, Ćirilo i Metodije su udarili temelje slovenskoj pismenosti. Njihovi učenici Kliment i Naum su sastavili pismo Ćirilicu.
Ćirilo je rođen 827. ili 828, a Metodije 815. ili 820. godine. Pretpostavlja se da su bili grčke nacionalnosti, ali su, pošto je Solun bio okružen Slovenima, naučili slovensko–makedonski dijalekt.
Ćirilo je, prema knjizi ,,Život Ćirila”, bio najmlađi od sedam braće i njegovo kršteno ime je bilo Konstantin. Metodijevo kršteno ime je bilo Mihail, a ime Metodije je dobio kada se zamonašio na planini Uludag, u severozapadnoj Turskoj.
Na ovaj praznik se ne pere, ne šije, niti se rade bilo kakvi teži poslovi.
A prema narodnom verovanju, na dan "slovenskih apostola" svi učenici i studenti bi trebalo "zagreju stolicu" i čitaju knjige, kako bi dobro učili tokom cele godine.
Kod Rusa, Ukrajinaca, Bugara, Makedonaca, Slovaka i Čeha dan svetih Ćirila i Metodija je kulturni Dan slovenske pismenosti i kulture. Kod Pravoslavnih naroda obeležava se 24. maja svake godine. Kod Slovaka i Čeha obeležava se 5. jula.
