On je bio prvi i jedini katolički sveštenik koji je ikada pogubljen u Sjedinjenim Američkim Državama. Njegovi postupci bili su krvavi, spisak zločina bio je dugačak, a čitavu priču javnosti su otkrili tadašnji mediji željni da pokaže da su i sveštena lica sposobna da budu čudovišta.
Hans Šmit je bio neobično dete. Rođen u Nemačkoj 1881. godine, imao je jezivu naviku da provodi popodneva u lokalnoj klanici. Druga sfera interesovanja bila mu je vera. Dečaka su očaravali rimokatolički obredi i često se kao mali igrao sveštenika.
Ove dve strasti iz detinjstva bi se na kraju spojile na uznemirujući način…
"Zabranjena ljubav”
25-godišnji Šmit zaredio se u Nemačkoj 1904. Sledeće četiri godine proveo je na službi u toj državi, ali se nakon toga uputio put daleke Amerike.
Tamo je prvo bio u parohiji u Kentakiju, ali nakon sukoba sa drugim sveštenikom premestili su ga u crkvu Svetog Bonifacija na istočnoj strani Midtoun Menhetna.
Kako se ispostavilo, Šmit nije bio jedina “prinova” u crkvi. negde u isto vreme u Svetog Bonifacija stigla je i austrijska domaćica po imenu Ana Aumuler kojoj je povereno da vodi crkvenu radnju.
Privlačnost je bila momentalna i par se uskoro upustio u skandaloznu aferu.
Nije prošlo mnogo i Šmit je ponovo premešten, ovoga puta u crkvu u Zapadnom Harlemu. Moguće je da su drugi sveštenici saznali za njegovu vezu sa Anom i da su tako pokušali da je spreče.
Ali, razdaljina nije bila dovoljna da ih drži razdvojenim i par je nastavio da se viđa.
Jezivo ubistvo Ane Aumuler
Skandalozna afera kulminirala je 1913. kada je Hansu bila 31, a Ani 21 godina. Naime, ona je tada zatrudnela, a nakon što je svom ljubavniku prenela vest Šmit je postao očajan. Znao je da bi njegovi sveštenički dani bili odbrojani kada bi se otkrilo da on, katolički sveštenik navodno u celibatu, ima dete.
I zato se odlučio na strašan zločin.
2. septembra 1913. mesarskim nožem presekao je vrat svojoj ljubavnici u stanu na Mehnetnu gde su se tajno sastajali. Nakon toga joj je odrubio glavu, a zatim raskomadao ostatke tela. Sve te delove uvio je u novine, pa zatim u nekoliko jastučnica sa monogramom “A” koje su se nalazile u stanu. Za svaki od ovih “paketa” vezao po jedan kamen.
Hans je zatim delove nesrećne Ane bacio u reku Hadson. Računao je da će kamenje držati vreće na dnu.
Tri dana kasnije dvoje dece iz Nju Džerzija našla su ženski torzo. Nedaleko odatle otkriven je i donji deo leđa još uvek uvijen u jastučnicu.
Zločin iz noćnih mora
Obdukcija delova tela otkrila je policiji da istražuju ubistvo žene mlađe od 30 godina, visoke oko 160 centimetara i teške između 50 i 60 kilograma. Otkriveno je i da se nesrećnica prerano porodila i to neposredno pre nego što je ubijena.
Nakon ovoga policija se okrenula istrazi najboljeg traga koji su imali - jastučnice sa monogramom. Zahvaljujući specifičnom načinu na koji je slovo “A” bilo ispisano, uspeli su da dođu do proizvođača posteljine koji ih je uputio na stan Ane Aumuler koja je bila njegova mušterija.
Stanodavac je rekao policajcima da je gospodin Hans Šmit iznajmio stan za svoju rođaku dve nedelje ranije. Zatim je detektive uveo u stan, koji je i dalje izgledao kao scena iz noćne more.
Zidovi i pod bili su poprskani mrljama krvi, iako su se videli tragovi čišćenja. Mesarski nož i sekira bili su skriveni u polici, a policija je tu našla i Anina pisma u kojima se pominje Hans, kao i njegovo zanimanje..
Policiji je onda ostalo još da odu u crkvu i ispitaju Šmita. U roku od nekoliko minuta priznao ubistvo, otkrivši i da su on i Ana bili u braku kao i to da ih je on sam krišom venčao u crkvi.
Medijski cirkus
Šmitovo suđenje počelo je 7. decembra 1913. Krivica nije bila dovođena u pitanje, pa su Šmitovi advokati tvrdili da ga je obuzela “krvna požuda” i da je bio previše lud da bi razlikovao dobro od zla. 23 dana, Šmit i njegovi advokati držali su se izjave o neuračunljivosti.
Ovaj slučaj je bio sve što su senzacionalističke njujorške novine toga doba želele. Žuto novinarstvo je bilo u povoju, a mediji su postavili svoj “cirkuski šator” oko zgrade suda izveštavajući o svakom sočnom detalju procesa.
Unutar zgrade suda, Šmit je uspeo… makar privremeno. Dva člana porote nasela su na njegovu tvrdnju o neuračunljivosti i suđenje je završilo raspuštanjem porote jer nije mogla da donese jednoglasnu odluku.
Usledilo je drugo suđenje. Ovoga puta porota nije bila tako naivna.
Proglašen je krivim za ubistvo prvog stepena i osuđen na smrt električnom stolicom. Šmit je usmrćen strujom 18. februara 1916, u zloglasnom njujorškom zatvoru Sing Sing.
Do danas, Šmit je ostao jedini katolički sveštenik koji je ikada pogubljen u Sjedinjenim Američkim Državama.
Druga ubistva koja je Šmit možda počinio?!
Nemilosrdna medijska pažnja izvukla je detalje iz Šmitove problematične istorije. Zaista, izgledalo je da je trag prethodno nerešenih zločina pratio Šmita svuda gde je išao, ali ga je poverenje javnosti u crkvu sprečilo da se pre suoči sa stvarnim posledicama.
Kao prvo, istražitelji su pronašli još jedan stan koji je pripadao Šmitu. Unutra je imao štampariju koja je izbacila novčanice od 10 dolara - koje su imale sličnu kupovnu moć kao oko 240 dolara u današnjem novcu. Zajedno sa falsifikovanjem, izgleda da je Šmit radio i na prevarama od životnog osiguranja zajedno sa jednim zubarem sa Menhetna, ali to nije detaljnije istraženo.
Telo devetogodišnje devojčice pronađeno je u podrumu crkve Svetog Jovana, prve Šmitove parohije po dolasku u SAD. Devojčica je nestala kada je Šmit bio tu na službi, ali je lokalni domar optužen za zločin. Njeno telo je pronađeno raskomadano na način koji je sablasno sličan onom kako je raskomadano Anino telo.
Nakon što su mediji zakopali još dublje po Šmitovoj prošlosti isplivali su dokazi o ubijenoj devojci i u njegovoj domovini. Nemačka policija nikada nije imali priliku da ispita Šmita pre nego što je pogubljen u Sjedinjenim Državama, a slučaj je sve do danas ostao nerešen.
