Rajnhard Hajdrih je u jesen 1941. godine stigao u Češku i Moravsku po naređenju Adolfa Hitlera. Dobio je jasna upustva da slomi otpor češkog naroda protiv fašizma. Međutim, on koji je znao sve o svima, nije ni slutio da ga neko prati i beleži svaki njegov korak.
NE PROPUSTITE
Meseci tokom kojih je on boravio u Češkoj ostaće upamćeni kao jedni od najtežih koji su zadesili tu zemlju. Hajdrih je planirao da germanizuje lokalno stanovništvo, a svako ko je pokušao da se odupre bio je ubijen.
Zaslepljen mržnjom protiv Jevreja, osnovao je geto, naredio pogubljenje stotine civila i hiljade ljudi je poslao u koncentracione logore u kojima je većina završila svoj život. Postao je poznat kao Praški kasapin.
Dok su nacisti na čelu sa Hitlerom verovali da je on pravi čovek na pravom mestu, čehoslovačka vlada koja se nalazila u egzilu u Londonu, je zajedno sa Britanskom tajnom službom, osmislila plan.
Poslednji dani Rajnhard Hajdriha
Osvanuo je 27. maj 1942. godine. Rajnhard Hajdrih je žurio na sastanak. Posle nekoliko meseci provedenih u Pragu, Hitler je bio zadovoljan rezultatitma, toliko da je imao velike planove za njega. Pokret otpora u Francuskoj je počeo da se otima kontroli, a Hitler je smatrao da baš Hajdrih treba da se pozabavi tim problemom.
Hajdrihov Mercedes 320 kabroilet, usporio je pred oštro skretanje na raskrsnici. Jan Kubiš i Jozef Gabičik mesecima su čekali ovaj trenutak.
Gabičik je nanišanio auto i zasuo ga metcima. Onda je odlučio da uzme pištolj, ali kao u filmovima, on se zaglavio.
Hajdrih je naredio Klajnu - svom vozaču - da vrati u rikverc već odmakli auto. Bila je to kobna greška. Hajdrih je samouvereno izvadio luger iz futrole nesvestan da mu iza leđa prilazi Kubiš sa bombom.
Tek kada se dim rasčistio, videle su se posledice razorne detonacije. I Hajdrih i Kubiš su bili ranjeni.
Ali obračun nalik onima iz filmova je tek usledio.
Hajdrih i njegov vozač su sa pištoljima na gotovs izleteli iz olupine automobila. Klajn je krenuo u poteru za Kubišom, koji se izgubio u gomili ljudi koja je izašla iz tramvaja.
Gabičik je uspeo da umakne Hajdrihu koji se srušio na trotoar od posledica napada.
Ko je bio čovek koji se tog 27. maja povređen sručio na trotoar?
Rajnhard Hajdrih je rođen u blizini Lajpciga, 7. marta 1904. godine u umetničkoj porodici. Otac mu je bio operski pevač, a majka pijaniskinja, on sam je od malena gajio strast prema violini.
Pojedini izvori tvrde da je bio žrtva vršačkog nasilja. Da su ga stariji dečaci tukli i vređali zbog glasina o njegovom jevrejskom poreklu.
Vaspitanje u domu Hajdrihovih je bilo strogo, a on je zbog svega s jedne strane postao povučen, mrzovoljan i nesrećan; a sa druge, samostalan i željan da se u svemu istakne.
Nizao je akademske uspehe, isticao se na časovima prirodnih nauka, a postao je odličan mačevalac i plivač.
Pomorska karijera
U martu 1922. godine je pristupio elitnoj nemačkoj mornarici. Međutim, ni tamo nije bio prihvaćen. Zbog izuzetno visokog - gotovo falsetnog - glasa mornari su ga zvali "Bili koza", a zadirkivali su ga i zbog navodnog porekla i strasti ka klasičnoj muzici.
Ali Hajdrih nije bio od onih koji odustaju. S godinama je očvrsnuo, 1926. godine, je stigao do čina potporučnika u obaveštajnoj službi Vilhelma Kanarisa. Od stidljivog i povučenog postao je bahat i arogantan.
Međutim, pomorska karijera je propala 1927. godine, kada je odbio da oženi ćerku uticajnog čoveka koju je obeščastio.
Sudbonosni susret
Iste 1927. godine, sa svojih 27, pridružio se Nacističkoj partiji i paravojnoj jedinici Šucštafel, poznatoj pod akronimom SS. Konačno je bio prihvaćen.
Ubrzo je usledio sudbonosni sastanak.
Hajnrih Himler je tražio osobu koja će izgraditi obaveštajnu službu SS-a. Tokom intervjua je od kandidata tražio da za 20 minuta naprave i predstave planove za buduću službu.
Hajnrih Himler je bio impresioniran Hajdrihovim izgledom, njegovim samopouzdanjem i načinom na koji je odgovorio na izazov.
Počeo skromno, sa jednom pisaćom maišinom u malenoj kancelariji. Međutim, ubrzo je stvorio ogromnu mrežu doušnika koji su brižljivo popunjavali dosijee o svima koji bi mogli da se suprotstave Hitleru. Špijunirao je sve, uključujući i visoko pozicionirane članove Nacističke partije.
Obožavao je tračeve i glasine. Njegove fascikle su uvek bile pune detalja o privatnim životima i seks skandalima.
Zbog svoje marljivosti je pre tridesete godine postao brigadni general SS-a. Jedina prepreka na putu ka uspehu su mu bile stare glasine o jevrejskom poreklu zbog kojih su bili zabrinuti i Himler i Hitler.
Bojazan je nestala nakon sastanka koji je Hajdrih imao sa Hitlerom koji ga je ocenio kao darovitog i opasnog, kao i da njegove sposobnosti partija mora da iskoristi.
Himlerova desna ruka
Do aprila 1934. godine, usled mnogih sukoba među nacistima, Himler preuzima kontrolu nad novonastalom tajnom državnom policijom - Gestapo. Njegov zamenik i desna ruka postaje Hajdrih, koji je vodio čitavu organizaciju.
Ubrzo nakon što je preuzeo dužnost, načionio je spisak i tridesetog dana juna 1934. godine, organizovao Noć dugih noževa - niz političkih ubistava izvršenih u Nacističkoj Nemačkoj. Nacistički režim je sproveo egzekucije nad najmanje 85 ljudi iz političkih razloga.
Do 1937. godine Gestapo je bio organizacija iznad zakona sa neograničenim ovlašćenjima.
Hajdrihovi agenti su širom Nemačke mučili, ubijali i hapsili, iznuđivali i ucenjivali. Svi su strahovali od njegove moći, čak i nacisti visokog ranga.
Za razliku od Himlera, Hajdrih nije voleo publicitet. Prisustvovao je na tek nekoliko zvaničnih skupova tokom kojih su ga svi izbegavali.
Bio je aktivni učesnik Kristalne noći, masovnim ubistvima Jevreja, konferenciji u Vanzeu gde je dogovoreno pitanje "konačnog rešenja"... Sve dok ga put, nije odveo do Protektorata u Češkoj i Moravskoj.
Nakon atentata
Himler je odmah sa svojim lekarima dojurio u Prag. Hajdrih je bio životno ugrožen. Zadobio je teške povrede plućnog krila, dijafragme i slezine, a od siline detonacije mu je puklo jedno rebro.
Posle Himlerove posete, Hajdrih je pao u komu i više se nije probudio. Umro je osam dana kasnije od trovanja krvi u kojoj su završili delovi uniforme i strugotine automobila.
Bio je uticajniji i sposobniji od Himlera, a brutalniji i maštovitiji od Hitlera.
