Tridesetog dana aprila 1945. Adolf Hitler i njegova partnerka Eva Braun progutali su kapsule cijanida u njegovom berlinskom bunkeru.
Smrt Adolfa Hitlera označila je nagli kraj jedne od najmračnijih epoha u istoriji čovečanstva. Firer je 30. aprila 1945. oduzeo sebi život u svom berlinskom bunkeru — čime je okončana vladavina nacista.
Pre smrti, Hitler je sebe doživljavao kao spasioca Nemačke. Nakon ponižavajućeg poraza zemlje u Prvom svetskom ratu, Hitler je obećao da će Nemačku vratiti na pobedničko mesto koje joj pripada. Velika depresija, koja je posebno pogodila Nemačku, obezbedila je plodno tlo za Hitlerov uspon.
Dok je pisao Majn Kampf 1924. godine, Hitler je tvrdio da problemi Nemačke mogu da se vežu za dve neprijateljske grupe: zemlje poput Francuske koje su zahtevale kaznene mere posle Prvog svetskog rata i Jevreje, koji su "zagadili" čistoću takozvane "gospodarske rase" belih Arijevaca.
Hitler je uzjahao talas nezadovoljstva naroda i postao kancelar Nemačke 1933. Nije mu dugo trebalo da postane - diktator. Njegova nacistička partija zabranila je druge političke partije i potisnula svaku opoziciju.
Kada je stekao moć, Hitler je napao Poljsku 1. septembra 1939. godine, što je izazvalo izbijanje Drugog svetskog rata u Evropi. Tokom narednih nekoliko godina, izvršene su invazije na druge evropske zemlje, pogubljeni su politički rivali u zemlji, nemački Jevreji su progonjeni i planirano je formiranje koncentracionih logora.
U aprilu 1945, stvari su se preokrenule. Nemačka je bila pred porazom, a smrt Adolfa Hitlera bila iza ugla.
Dani koji su prethodili smrti Adolfa Hitlera
Nemačka je 1945. bila na kolenima — i malo ko je bio iznenađen. Stvari su počele da se menjaju otkako je Sovjetski Savez pobedio Nemce u bici za Staljingrad 1943. Sledeće, 1944. godine, savezničke snage su se iskrcale u Normandiji i počele da potiskuju naciste nazad ka Berlinu.
U julu 1944. šačica nemačkih vojnih komandanata je planirala da ubije Hitlera. Nadali su se da će, ako zbace diktatora, pregovarati o povoljnim mirovnim uslovima. Ali njihov pokušaj ubistva je propao, a Hitler je pogubio 4.000 Nemaca za koje je verovao da su umešani.
Sovjetske trupe i savezničke snage napredovale ka Berlinu početkom 1945. godine. Izgledalo je kao da je Hitler nestao. Američke vojne snage su u početku mislile da se Hitler krije u Bavarskim Alpima u svojoj tvrđavi poznatoj kao "Orlovo gnezdo".
U martu 1945. američke snage u južnoj Nemačkoj čule su izveštaje da se čak 300.000 nacista krije u planinama. Dvajt D. Ajzenhauer, koji je tada bio vrhovni komandant savezničkih snaga, plašio se da će oni sprovesti gerilsku kampanju i odugovlačiti rat godinama umesto da se predaju.
U stvarnosti, nacistička propagandna mašina radila je prekovremeno kako bi sakrila pravo mesto boravka Hitlera dok su ratni napori u Nemačkoj propadali.
Hitler nikada nije napustio Berlin — skrivao se u svom bunkeru veći deo 1945. Kada su savezničke snage uhvatile oficira Vermahta Kurta Ditmara, on je otkrio da je Firer još uvek u Berlinu. On je takođe pretpostavio kako će Hitler umreti: "Hitler će tamo ili biti ubijen ili će izvršiti samoubistvo."
Ditmarova pretpostavka se pokazala istinitom.
Kako je "teklo" Hitlerovo samoubistvo?
Adolf Hitler i Eva su saznali za pogubljenje Benita Musolinija - i kako su gnevni građani oskvrnili njegov leš. Hitler je želeo da izbegne istu sudbinu. Nacistički diktator je bio odlučan da umre kako on želi: izvršiće samoubistvo, a njegovi ostaci će biti spaljeni.
29. aprila Hitler je počeo da se priprema za svoju smrt. Naredio je telohraniteljima da unište sve njegove lične papire. Takođe je rekao doktoru da testira kapsulu cijanida na voljenom psu Blondi kako bi se uverio da deluje. Nakon što je pas umro, Hitler je navodno bio "neutešan".
Sledećeg jutra, 30. aprila, član osoblja čuo je Braunovu kako plače: "Radije bih da umrem ovde. Ne želim da pobegnem." U tom trenutku, bekstvo bi ionako bilo skoro nemoguće - Crvena armija gotovo bila na vrhu Firerovog bunkera. Hitler je pojeo svoj poslednji obrok – testeninu sa paradajz sosom – dok je Gebels pokušavao da ga ubedi da se ne ubije.
"Doktore, znate moju odluku", rekao je Hitler Gebelsu. "Nema promene! Naravno, možete napustiti Berlin sa svojom porodicom." Nedugo nakon Hitlerovog samoubistva, Gebels i njegova žena su ubili sebe - i svoju decu.
"Gotovo je, zbogom."
Hitler je okupio svoj lični štab i sa svima se rukovao. Sa njim je bila i Eva Braun, koja je navodno jednoj od sekretarica rekla da pokuša da pobegne i ako to uspe da prenese Bavarcima njenu ljubav.
Smirenim glasom Hitler je svom sobaru, SS oficiru Hajncu Lingeu rekao: "Sada ću pucati u sebe. Znaš šta treba da uradiš."
Hitler je tada dao nacistički pozdrav i rekao: "Gotovo je, zbogom."
Duboko u bunkeru, Hitler i Braunova su se zaključali u privatnu sobu popodne 30. aprila 1945. Eva je uzela kapsulu cijanida i čekala. Hitler je takođe progutao pilulu cijanida - a zatim je pucao u sebe iz pištolja.
Izvan sobe, Hitlerovo najverniji ljudi su čekali pucanj.
"Odjednom... čuo se zvuk pucnja, tako glasan, tako blizu. Sve je utihnulo", rekla je Hitlerova sekretarica Traudl Jung. "Odzvanjalo je kroz sve sobe."
Jung i Linge ušla su ušli u sobu: "Videla sam Hitlera kako se svalio kraj stola. Nisam videla krv na njegovoj glavi. Videla sam Evu kako sa skupljenim kolenima leži pored njega na sofi".
Ubrzo nakon smrti telo Adolfa Hitlera je odneto u malu baštu pored bunkera.
Već su se čuli zvuci sovjetskih pištolja kada su Gebels i Borman polili tela benzinom. Zapalili su vatru i povukli se na sigurno.
Hitlerov uži krug je želeo potpuno da uništi njegovo telo.Njegovi verni sledbenici nisu želeli da se Hitlerova smrt – ili njegovi ostaci – koriste u propagandne svrhe. Ali uprkos naporima da spale ceo leš, ostao je mali deo Hitlerove vilice - sa nekoliko zuba.
Istraživanja su potvrdila da su sovjetske trupe zaista pronašle Hitlerove ostatke. Ali — u poslednjim danima rata i decenijama posle — kružile su glasine da je Hitler još uvek živ.
Zašto su postojale glasine da je Hitler preživeo rat
Dana 1. maja 1945. godine, Karl Denic, nemački admiral koji je nakratko bio šef države, trebalo je da se obrati nemačkom narodu preko radija i objavi smrt Adolfa Hitlera.
Ali Denic je oklevao da kaže istinu o tome kako je Hitler umro. Dakle, umesto da prizna da se Hitler ubio, Denic je tvrdio da je Firer poginuo u borbi, boreći se "na čelu svojih trupa".
Bez tela i sa malo zvaničnih informacija o Hitlerovoj smrti, teorije zavere su brzo počele da se šire. Neki su tvrdili da je Hitler pobegao u pećinu u italijanskim Alpima. Drugi su prijavili da su videli diktatora u francuskom kazinu.
Sovjeti su stvorili dodatnu konfuziju kada su u junu 1945. izjavili da nisu pronašli Hitlerove ostatke – sugerišući mnogima da je on još uvek živ. Mnogi su mislili da je nacistički diktator još uvek živ i da je pobegao u Južnu Ameriku.
Od tajnosti do dezinformacija, mnogi ljudi na vlasti postavili su plodno tlo za nevericu u zvaničnu priču — koja i danas traje.
Francuski naučnici su 2018. konačno uspeli da dokažu da se Hitlerova smrt dogodila 1945. Analizirajući ostatke Hitlerovih zuba — koje su sačuvali Sovjeti — naučnici su konačno identifikovali ostatke kao autentične.
Iako je prošlo više od sedam decenija od Hitlerove smrti, to je i dalje jedna od najkontroverznijih priča svih vremena. Kao što je jedan istoričar napisao: "Nikada u istoriji takva propast — fizička i moralna — nije bila povezana sa imenom jednog čoveka."
Odlučio sam, gotovo je - rekao je Hitler