Slučajevi masovnih nestanaka ljudi dobro su dokumentirani kroz istoriju, mada ne i uvek objašnjeni. Sigurno ste čuli za izgubljenu koloniju Roanoke i brod duhova “Mary Celeste”, a o nestalim stanovnicima eskimskog sela smeštenog na obali jezera Angikuni već smo pisali. Nešto slično dogodilo se u Hoer Verdeu. Ovaj gradić u srcu brazilske džungle poprište je nikada rešene misterije – svih njegovih 600 stanovnika iščezlo je bez traga i glasa, piše Povjest.hr
5. februara 1923. godine, manja grupa ljudi doputovala je u Hoer Verde, kako bi posetila rođake. Čim su se približili gradu, shvatili su da nešto nije u redu: uobičajenu graju mališana, tegobne uzdahe poljoprivrednika i lavež pasa zamenila je grobna tišina. Ulice su bile sablasno puste, a kapci na kućama udarali su na vetru. Stigavši do doma rođaka, gosti su u čudu primetili da su ulazna vrata širom otvorena. Sa zebnjom u srcu, koja je postajala intenzivnija sa svakim korakom, hodali su iz prostorije u prostoriju, dozivajući svoje najmilije. Nitko im nije odgovorio. Kuća je bila prazna. Da stvar bude još neobičnija, shvatili su da su kako su njihovi rođaci otišli u žurbi: dopola ispražnjeni tanjuri stajali su na porodičnom stolu, kao nemi svedoci života prekinuta u svojoj rutini.
NE PROPUSTITE
Prestrašeni, došljaci su otrčali do susedne kuće, ali ni u njoj nikoga nije bilo… Baš kao u još nekoliko kuća na čija su vrata pokucali. Ne znajući šta da učine, za pomoć su se obratili policiji. Snage zakona nisu ih dovele do prosvetljenja. Ustanovile su da su sve kuće prazne a svi stanovnici nestali u nepoznatom smeru i iz nepoznatih razloga. Nije bilo tragova zasede, napada ili krvi. Jasno je bilo samo jedno – ljudi su se toliko žurili da nisu imali vremena ni da spakuju najosnovnije stvari. Za sobom su ostavili sve – novac, dokumente, dragocenosti…
Da razlozi njihovog nestanka nisu lepi ni prijatni, svedočila su otkrića u lokalnoj osnovnoj školi. Tamo, na podu učionice, pronađen je pištolj koji je još uvek mirisao na barut, što će reći da je iz njega nedavno bilo pucano. A na školskoj ploči, stajale su kredom ispisane reči koje su naterale žmarce niz kičmu čak i najiskusnijim policajcima: “Nema spasenja”.
Policija je u početku spekulisala da su stanovnici Hoer Verdea pobegli u strahu od lokalnih gerilskih grupa ili pak nasilnih trgovaca drogom, ali ta priča, pokazalo se, baš nije bila uverljiva – da je to bilo tako, negde bi već osvanuli, nekome se javili… Mogućnost da ih je neko pobio također ne “pije vodu” – sakriti tela 600 ljudi nemoguć je pothvat, čak i kad se radi o prašumi. Naravno, narednih godina javljale su se i kojekakve teorije o nadnaravnim entitetima uključenim u nestanak, no ni za njih, pogađate, nije bilo dokaza. Slučaj je zatvoren, a napušteni grad s vremenom je progutala prašuma, kao da želi skriti njegovu tajnu u svojim zelenim nedrima.
