Iako je procenjeno da će kapa u kojoj je Amelija preletela Atlantik 1932. godine dostići 80.000 dolara na aukciji, ona je ipak prodata za neverovatnih 825.000 dolara.
Čuvena pionirka avijacije i prva žena koja je avionom preletela Atlantski okean, nestala je 2. jula 1937. negde u Pacifiku, prilikom leta oko sveta. Proglašena je mrtvom 5. januara 1939. godine.
Emilija i njen kolega, navigator Fred Nunan, nikada nisu nađeni, a šta im se tačno dogodilo ostala je misterija sve do danas.
NE PROPUSTITE
Međutim, stručnjak za skeletni sistem, Ričard Janc sa Univerziteta u Tenesiju, veruje da je najzad rešio slučaj. Naime, biologičar tvrdi da kosti pronađene na pacifičkom ostrvu pripadaju upravo Amiliji.
Godine 1940. Otkrivene su kosti na Gardner ostrvima - danas poznatim kao Nikumaroro - 400 milja južno od Amilijinog planiranog zaustavljanja na ostrvu Hauland.
Kosti su potom poslate na analizu u republiku Fidži, gde je doktor Dejvid Vin Hudles izvršio merenja pre nego što su kosti izgubljene.
Sada, koristeći te analize, doktor Janc je uporedio kosti sa dimenzijama Emilijinih kosti i došao do izuzetnog zaključka.
“Uspeli smo da izmerimo dužinu kosti njenih ramena i palčanih kosti na fotografijama na kojima je to bilo merljivo. Dobro smo mogli da procenimo i dužinu njene potkolenice. Tri kosti koje su pronađene na ostrvu Nikumaroro uporedili smo s merama Amelije Erhart. Rezultati su vrlo slični”, kaže Janc. Naučnici su uporedili kosti sa pomenutog ostrva s 2776 drugih ljudi i našli su samo 17 njih čije dimenzije odgovaraju više nego Ameliji. Samo dve od njih su bile žene.
“Vrlo su male šanse da bi neka druga nasumično izabrana osoba mogla da ima toliko sličnosti s kostima pronađenim na ostrvu Nikumaroro.”
NE PROPUSTITE
Podsetimo kako je izgledao njen poslednji let
Dok se približavao njen 40. rođendan, Amelija se spremala za podvig života. Naime, plan je bio da s pilotom Fredom Nunanom preleti ceo svet i tako postane prva žena u istoriji kojoj je to uspelo.
Amelija i Fred na putovanje su se otisnuli 2. jula 1937. godine iz Majamija. Stigli su do Nove Gvineje, gde su se odmorili, a potom je pred njima bio najzahtevniji deo puta. Trebalo je da stignu do ostrva Haulend u Tihom okeanu, koje je bilo udaljeno više od 2.000 kilometara od njihove trenutne lokacije. Zato su iz aviona izbacili sve nepotrebne stvari kako bi mogli da koriste što više rezervnog goriva.
Ali, vreme nije bilo na njihovoj strani. Amelija je prijavila guste oblake, a nakon toga se neprestano gubila radijska veza s ITASCA-om. U poslednjoj poruci koju je uputila preko radija rekla je da im curi gorivo i da ništa ne mogu da vide zbog oblaka. I tu je izgubljen svaki kontakt s avionom. Amelija i Fred su nestali.
Odmah su počele opsežne potrage za njima, a tadašnji američki predsednik Frenklin Ruzvelt odobrio je četiri miliona dolara za što bržu potragu. Nakon dve nedelje, potraga je obustavljena, ali Amelijin muž nije se predavao. Sopstvenim sredstvima je finansirao dalje traganje, čak je kontaktirao i vidovnjaka.
Teorije nestanka
Iako tela Amelije i Freda nisu pronađena, 5. januara 1939. zvanično su proglašeni mrtvima. Međutim, postoje brojne teorije o tome šta se zaista dogodilo i jesu li oni uopšte umrli na tom putu.
Dok su teorije o tome kako su zapravo bili američki špijuni koje su Japanci otkrili ili da su počinili samoubistvo vrlo malo verovatne, postoje i dve koje već decenijama intrigiraju naučnike. Jedna govori o tome da im je jednostavno nestalo goriva, zbog čega su se srušili u more, dok druga kaže da su uspeli da prelete još 350 km od poslednjeg javljanja, čime bi stigli do obale Nikamarora.
Naime, na tom su području decenijama kasnije su pronalaženi komadići odeće, komadić stakla koji odgovara njihovom avionu i razno improvizovano oruđe. Pronađene su čak i kosti za koje se smatralo da su muške, ali poslednja istraživanja iz 2012. godine potvrdila su da je reč o ženskom skeletu.
Tokom prezentovanja rezultata istrage, Rik Džilspaj iz TIGHAR-a, tvrdio je da je Erhart uputila više od 100 radio poziva upomoć između 2. i 6. jula 1937. od kojih su neki primljeni u Teksasu i Melburnu. On veruje da je malo preostalog goriva iz aviona potrošeno na radijske pozive.
Jedna osoba koja tvrdi da je čula njene pozive, tada je bila 16-godišnja devojčica koja je slušala radio u svojoj kući u Floridi. Tinejdžerka je opisala konfuzne pozive upomoć, među kojima je reč Njujork upotrebljena nekoliko puta. U jednom od poslednjih poziva, Erhart je pominjala podizanje nivoa vode, što je Džilspaja navelo da pomisli da je avion delimično bio u vodi.
TIGHAR smatra da je Erhart bila povređena i da su ona i Nunan uspeli da prežive neko vreme na ostrvu jedući školjke, ribe i ptice i pijući kišnicu.
Grupa smatra da je slavna žena pilot umrla u kampu koji su ona i Fred sami napravili na jugoistoku ostrva i da je njen avion pao sa ivice grebena na kojoj se nalazio.
Ostrvo je istraženo više puta, ali ostaci aviona nisu pronađeni. Sledeća ekspedicija uključiće i podmornice, koje će pretražiti morsko dno. Erhart je proglašena mrtvom 5. januara 1939. godine, a u izveštaju se navodi da je "ostala bez goriva i pala u okean".
