Dana 1. decembra 1946. godine, u večernjim satima, grad Benington u američkoj saveznoj državi Vermont postao je poprište opsežne policijske potrage. Ranije toga dana, osamnaestogodišnja Pola Žan Velden, brucoškinja na lokalnom koledžu, rekla je cimerki Elizabeti Parker da ide u kratku šetnju. Kad se, toga maglovita i studenog dana, nije vratila ni kad se spustio mrak, njena uplašena prijateljica pozvala je policiju, piše Povjest.hr
Isprva, potraga se fokusirala na Vermont’s Long Trail, 120 kilometara dugačku stazu koja kroz Vermont preseca sve do kanadske granice. Svedoci su, naime, tvrdili da su videli Polu kako brzim korakom grabi tim putom. Detektivi su prevrnuli svaki kamen, zavirili u svaki grm, no nikakav trag na tom području nisu pronašli. Slepom ulicom pokazala se i priča konobarice iz Masačutetsa: dotična je tvrdila da je devojka koja odgovara Polinom opisu sedela za njenim šankom, a držanje dotične opisala je kao prestrašeno i nekomunikativno.
Nadugo nakon što je ova dala iskaz, dogodilo se nešto neobično: Polin otac nestao je na trideset šest sati. Kad su mu policajci ušli u trag, bio je vidno uznemiren, a njegovi nesuvisli pokušaji da objasni gde je bio i šta je radio učinili su ga glavnim sumnjivcem za nestanak mlade devojke. Istražiteljima je postao još zanimljiviji kad je neki komšija ispričao da odnosi u porodici Velden nisu bili ni približno idilični kao što se na prvi pogled činilo: prema njegovim navodima, otac je imao “težak karakter”, a s ćerkom se žestoko posvađao – dan pre njenog nestanka!
Kako ništa nisu mogli da mu zamere, policajci su s vremenom ispitali i niz drugih sumnjivaca, uključujući mladića s kojim se Pola zabavljala i koji navodno nije najbolje podneo činjenicu da ga je ova ostavila, ali materijalnih tragova ni ovde nije bilo. Ispitan je i lokalni čudak, koji se – svaki put kad bi se napio – hvalio kako zna gde se devojčino telo nalazi, no pokazalo se da je reč tek o nemuštom pokušaju privlačenja pažnje.
Kako je slučaj postajao sve hladniji a interes javnosti slabiji, to su teorije o Polinom nestanku postajale sve maštovitije. Kad su priču da je devojka bila žrtva ubistva prežvakali sa svih strana, lokalni mediji odlučili su istražiti paranormalni aspekt slučaja. Napisi, jedan nebulozniji od drugoga, nakratko su opet privukli pažnju čitatelja na zaboravljeni slučaj. Najviše zanimanja pobudila je priča Džozefa Citra. Ovaj čovek, samozvani “stručnjak za okultna pitanja”, imao je teoriju da je već spomenuta pešačka staza, koju je domišljato nazvao "Bermudskim trouglom", zapravo energetska mreža koja privlači posetioce s druge planeta. Drugim rečima, tvrdio je da su Polu oteli – vanzemaljci!