Kao književnik smatra se vodećom ličnošću u epohi romantizma i jednim od najvećih britanskih i svjetskih pjesnika. Danas su njegove pesme jednako popularne kao i onda kada su napisane. Njegova najpoznatija dela su: pesme „Hodočašće Čajld Harolda“, „Don Žuan“ i „Ona hoda u lepoti“. Svojim stvaralaštvom nadahnuo je rad mnogih pesnika, između ostalih Puškina , Ljermontova, Lamartina i mnoge druge. Delima, životom, nezadovoljstvom, protestom i duhom imao je jak uticaj na čitav evropski romantizam. Mnogo je putovao po Evropi. Naročito je voleo Italiju, gde je proveo punih sedam godina svog života u gradovima Pizi, Veneciji i Raveni. Za vreme višegodišnjeg života u Italiji negovao je prijateljske veze sa pesnikom po imenu Persi Biš Šeli. Vodio je aristokratski život koji je uključivao velike dugove i ljubavne afere. Njegova zakonita ćerka se zvala Ejda Lavlejs. Nezakonita ćerka Alegra Bajron umrla je u detinjstvu, a prema nekim izvorima Elizabeta Medora Lei se smatra njegovim nezakonitim detetom. Bajrona Grci gledaju kao njihovog nacionalnog heroja budući da je dobrovoljno učestvovao u grčkom ratu za oslobođenje od Osmanskog carstva. Umro je u svojoj 36. godini života od posledica malarije.
Džordž Gordon Bajron je rođen u januaru davne 1788. godine u Londonu, kao sin Džona Bajrona i Ketrin Gordon. Njegov otac je bio kapetan nazvan „Mad Džek“. Njegova majka je bila potomak kardinala Bitona koja je nasledila imovinu grofoviji Aberdeenshire u Škotskoj. Ona je bila druga supruga kapetana Džeka, odnosno oca Džordža Bajrona. Očev drugi brak, kao i prvi, sklopljen je iz koristoljublja. Naime, kako bi dobio pravo na posjede svoje druge supruge u Škotskoj, Džon Bajron je svom prezimenu dodao prezime svoje supruge, Gordon. Kasnije je Bajronova majka, kako bi platila nastale dugove svog supruga, morala prodati zemlju i titulu, te je tako ostala bez nasledstva, pa je živela od prihoda iz godišnje naknade od 150 funti.
Prvi brak je ostvario sa ženom koju je zavodio dok je još bila u braku sa prvim mužem. Oženio se sa njom čim se razvela od supruga. Prema prvoj suprugi odnosio se hladno, po mnogima i brutalno. Umrla je nakon rođenja druge ćerke Avguste, jedine preživele Bajronove polusestre. Iako je rođen i rastao u plemićkoj porodici, za vreme njegovog detinjstva porodicu je zadesilo siromaštvo. Rano je ostao bez oca. Brigu o njemu, odnosno celoj porodici preuzela je njegova majka. Svakako je odrastanje uz nesrećnu i nervoznu majku ostavilo traga na kasniji Bajronov život. Isto tako, rano se suočio sa fizičkim nedostatkom, jer je bio hrom. Zbog hromosti je često bio nesrećan, ali to ga nije sprečilo da ostvaruje izvanredne rezultate u boksu, jahanju i plivanju.
Fizički je bio atraktivan, lep mladić, pa je bio obasipan pažnjom i ljubavlju brojnih žena. Rano je nasledio titulu lorda, imanje i zamak. S tim u vezi, pridružio se članstvu Doma lordova. Uživao je u zabavama koje je sam organizovao. Svoje ideje nije zadržavao za sebe, već ih je jasno i slobodno prezentovao okolini. Neki su smatrali da se ne prilagođava lako datim situacijama, a bilo je i onih koji su ga smatrali buntovnikom. Konzervativno društvo nije trpeo, kao i svaku vrstu lažnog morala i nametnutih pravila koja su sputavala njegove emocije, mišljenje i ponašanje. Vodio je aristokratski život, koji je bio propraćen raznim privilegijama, ali i preprekama. Pohađao je Kembridž gde se pojačano zanimao za čitanje i liberalno političke ideje.
Slobodno vreme koristio je za raskalašne zabave u Londonu. Tokom prvih pokušaja stvaranja poezije nije izazivao naročitu pažnju okoline. Godine 1807. godine je izrazio je jasne ambicije o aktivnom političkom i javnom životu, kada je pesništvo svrstao u drugi plan. U junu 1808. godine dobio je postdiplomski stepen magistra na Univerzitetu u Kembridžu. U to vreme zapao je u velike dugove.
Godine 1809. postao je član Gornjeg doma u Britanskom parlamentu. Putovao je brodom u Sevilju, Lisabon, Kadiz i Gibraltar, Maltu, Atinu i Albaniju gde je posetio Ali Pašu. Od 1809. do 1811. godine bio je na apsolventskom putovanju po Mediteranu, pa je stekao sva potrebna nadahnuća za buduću pesničku karijeru. Pre svega, kod njega se razvilo osećanje svetskog bola, posebna vrsta tuge gde se na svet gleda najpesimističnijim očima. Ovo osećanje postalo je sastavni deo mnogih njegovih pesama. Onda kada su ga sustizale prve negativne kritike, odgovarao je sa jasnim stavom šta želi ponuditi svojom poezijom, gde je isticao svoju privrženost klasicističkim normama. Napisao je niz vrlo uspešnih istočnjačkih priča u stihu, kao i pesmu „Hodočašće Čajlda Harolda“.
Nakon što ga je 1816. godine okolina osudila zbog gjeha i bluda zbog ljubavne afere sa sestrom Avgustom, oblikovao je lični stav u poeziji, stvarao je stihove koji odišu besmislenošću ljudskog života i iskrenom tragikom. U težnji da izbegne ruganje okoline u Engleskoj zbog incestoidnih skandala, otisnuo se na dugo putovanje gde je pronalazio inspiraciju i materijal za pisanje.
U Švajcarskoj je napisao delo „Šijonski Sužanj“, gde je iskazao svoj stav da i najveći ideali na ovom svetu, pa tako i sloboda, gube na vrednosti kada se obistine. Delima je iznosio svoja razmišljanja o večitoj tajni života i umetničkog stvaranja. Iz toga je proizašla njegova pesma „Don Žuan“.
Nastanio se u Italiji, najprije u Veneciji, gde je prezirao sve ono što je englesko. Čak je i poeziju oblikovao na osnovu italijanske književne tradicije. Iz metrike je koristio otava rimu, koja mu je najviše odgovarala zbog lakoće pesničkog pripovedanja.
Dobrovoljno se priključio grčkoj vojsci u pokušajima da se oslobode Turaka. U Grčkoj je umro 19. aprila 1824. od malarije. Njegovi posmrtni ostaci preneti su u Englesku. Sahranjen je u crkvi Haknol Torkard, 16. jula 1824. godine.
Ljubavni život
Sa samo deset godina Bajron je postao lord, svakako jedna od velikih prednosti u njegovom životu. Već u detinjstvu snalazile su ga nevolje. Najpre je ostao bez oca, kada je brigu o njemu vodila psihički neuravnotežena majka, koja je imala štetan uticaj na njega. Fizički hendikep u vidu deformisanog stopala bila je još jedna od boljki njegovog detinjstva, a i kasnijeg života, do te mere da je ponekad molio lekare da mu ga amputiraju.
Budući da je imao velikih problema sa hodanjem, tokom života je vodio muku sa prekomernom težinom. Nije pomoglo ni to što je često gladovao i pio lekove. Borba sa telesnom masom bila je njegova svakodnevnica. Prvi intiman odnos sa ženom imao je u svojoj devetoj godini sa porodičnom dadiljom. Za vreme studija često je priređivao raskalašne zabave u Londonu i Kembridžu.
Osim stalnih ljubavnica upuštao se i u odnose sa prostitutkama. Neki su verovali da je Bajron bio biseksualac. Bajron je za vreme školovanja voleo mladića iz hora po imenu Džon Edleston kojeg je upoznao na Kembridžu.
Njemu je posvetio nekoliko ljubavnih pesama koje je kasnije objavio kao pesme posvećene ženi. Ljubav i strast prema ovom mladiću bila je deo najromantičnijeg perioda Bajronovog života. Međutim, godine 1813. izbio je skandal velikih razmera kada se Bajron upustio u ljubavnu vezu sa svojom udatom polusestrom Avgustom Lei, te je, nakon devet i po meseci od početka njihove veze, Avgusta rodila njihovu ćerku Medoru. Iako je bio ponosan zbog njenog rođenja, morao je da ućutka tračeve o incestu koji su se sve više širili.
Zbog toga je oženio Anabelu Milbank. U brak sa njim Anabela je ušla prilično optimistična, sa jasnim ciljem da ga učini boljim čovekom. Uskoro je shvatila da je njegov preobražaj nemoguć. Bajron je u braku bio neuračunljiv, a ona preplašena. Nakon što je rodila njihovu ćerku Avgustu Adu, zakonski se rastala od njega. Tako da je ovaj brak trajao godinu dana. Godine 1812. upoznao je suprugu bivšeg premijera Ujedinjenog Kraljevstva Vilijema Lamba koja se zvala Lejdi Karolina Lamb. Ona je tada imala 27. godina. Privukla je Bajrona svojom vitkom, dečačkom figurom. Ubrzo nakon upoznavanja postali su ljubavnici. Njihov odnos bio je turbulentan, te se zbog toga Bajron odrekao svoje ljubavnice. Zbog toga što je raskinuo vezu sa njom bila je povređena, pa mu je pretila osvetom. Progonjen strahom od osvete, utehu je našao u zagrljaju još jedne udate žene koja se zvala Elizabeta Skot. Bila je to supruga Edvarda Harlija. Imala je 40. godina. Zna se da je i pre Bajrona imala ljubavnike, ali i da joj je on bio poslednji.
