Kontraverzni pisac, reditelj i glumac, snimio je preko 50 filmova, napisao duplo više scenarija, u slobodno vreme svira klarinet, a od kada je zašao u srednje godine pa do dan danas, ne uspeva da se suoči sa smrću koja je jedna od glavnih tema u svim njegovim filmovima.
Ono što je napisao pre više od dvadeset godina i dalje razvlači osmeh na lice kao i većina njegovih humorističkih dijaloga i razmišljanja koje koristi u svojim filmovima, a govori o tome kako bi on voleo da život izgleda.
"Voleo bih da svoj sledeći život proživim od kraja prema početku.
Početi sa smrću – odmah jednim problemom manje. Probuditi se se u staračkom domu i svakim danom osecati se sve bolje i bolje. Onda te izbace jer si previše zdrav. Neko vreme ste u penziji, zatim počinjete da radite i već prvog dana ste počastvovani i nagrađeni i nominalnim satom.
Radite 40-ak godina dok ne budete dovoljno mladi da počnete da uživate u besposličarstvu: zabavama, seksu i piću.
Pripremate se za srednju školu, pa za osnovnu školu, onda postaješ dete i provodiš dane igrajući se ne brinući ni o čemu dok se ne rodiš.
Zatim provedete 9 meseci opuštajući se u luksuznom odmaralištu sa centralnim grejanjem i hranom koja vam se dostavlja u sobu, koja je svakim danom sve veća i veća. Zatim „Opa” – i na kraju se pretvarate u orgazam!"
