O Madam Pompadur su još za života, a posebno nakon njene smrti, kolale mnoge glasine i teorije, te je po nekim pričama ona bila najuticajnija ličnost Francuske, vladar iz senke, žena koja je izazvala Sedmogodišnji rat. Međutim, ono što je sigurno, jeste da je ona bila jedna od najuticajnijih žena na svetu u 18. veku.
Rođena je kao Žana Antoaneta Poason u porodici koja se bavila poslovima u vezi sa finansijama. Kada je imala samo četiri godine, njen otac je zbog skandala sa finansijama bio prinuđen da napusti Francusku. Ostavio je suprugu i dvoje dece staratelju, svom prijatelju Normanu de Turnehemu, za kog se i danas sumnja da je zapravo biološki otac Madam Pompadur.
Odmalena je učena kako da se ponaša kao supruga bogataša, i upravo iz tog perioda i potiče njena zanesenost umetnošću i modom. U mladosti je upoznala i francuskog filozofa, književnika i istoričara Voltera, sa kojim je ostala u kontaktu još dugo vremena, da bi na kraju postala i njegova mecena.
Kada je imala 19 godina, njen staratelj je odlučio da je uda za svog rođaka, a u tom braku rodilo se dvoje dece, od kojih je stariji, dečak, preminuo sa godinu dana.
Prva osoba u Versaju koja nije plemićkog porekla
Žana Antoaneta Poason je nedugo nakon udaje, zahvaljujući uticaju svog supruga, ali i staratelja de Turnehema, mada pre svega zahvaljujući svom šarmu i harizmi kojom je plenila, uspela da postane zvezda pariskog društva i modna ikona Pariza.
Kao takvu, primetio je i sam kralj 1745. godine i pozvao je na maskenbal u čast venčanja svog sina. Nakon te večeri, ona je postala njegova ljubavnica, jedna od nekoliko, ali ubrzo je učvrstila svoj položaj na dvoru i došla do toga da postane kraljev sekretar i desna ruka.
Od muža se rastala legalno i zvanično otišla da živi u Versaj, dobila zvanje markize, kao i svoje prvo imanje, Pompadur, nakon čega je u godinama koje su usledile dobila još pet imanja.
Mnogi istoričari su bili mišljenja da je ona imala veliku kontrolu nad kraljem, ali vremenom je ustanovljeno da je on, iako su ga opisivali kao stidljivog i povučenog, imao veliku moć i autoritet koji je uspevao da održi bez ičije pomoći.
Madam Pompadur bila je njegov sekretar, savetnik, nešto poput desne ruke, ali ona je zapravo samo sprovodila u delo ono što je kralj nalagao. Ipak, i ona je godinama gradila lični autoritet i postala je veoma važna karika za funkcionisanje dvora. Postala je toliko važna da je i Lujeva supruga, kraljica Meri, morala da traži dozvolu od Madam Pompadur kada bi želela da uradi nešto na dvoru. Bilo kakva usluga ili privilegija mogla se dobiti samo od nje.
Mecena francuskih umetnika 18. veka
Pošto je svoj status u modnom životu Pariza učvrstila još pre poznantsva sa kraljem, Madam Pompadur je moć i autoritet koji je uživala tokom života u Versaju koristila kako bi oplemenila prestonicu Francuske i na druge načine.
Uz pomoć svog brata, koji je prethodno postavljen za upravnika kraljevih zgrada kao markiz de Marinji, osnovala je Vojnu akademiju, a njihov doprinos je važan i u izgradnji trga Luja XV. Taj trg je ostao zauvek upamćen u istoriji Francuske kao mesto kasnijeg pogubljenja kralja Luja XVI i kraljice Marije Antoanete 1793. godine.
Zajedno su rekonstruisali i deo Versaja, kao i brojne letnjikovce.
Ali nije se Madam Pompadur zaustavila na polju arhitekture, već su ona i kralj pomagali brojnim francuskim umetnicima i zanatlijama. Pomagali su njenom dugogodišnjem poznaniku Volteru, kao i Didrou i većinu autora Enciklopedije. Međutim, iako je ona želela da za književnost urade ono što su uradili i za druge grane umetnosti, Luj XV nije bio zainteresovan za to.
Kako istoričari ističu doba Madam Pompadur je zapravo bilo „doba vrhunca ukusa u Francuskoj“.
Njeno angažovanje na polju umetnosti bilo je zapaženo i cenjeno, međutim, zbog njenog delovanja u sferi politike smatra se jednom od najzaslužnijih za pokretanje Sedmogodišnjeg rata.
Posledice tog rata ostavile su neizbrisive negativne posledice na psihu i zdravlje Madam Pompadur.
Ubrzo po završetku Sedmogodišnjeg rata, postala je melanolična, da bi potom upala u postelju iz koje se nije pridigla.
Preminula je 15. aprila 1764. godine u svojim odajama u Versaju.
Kada ljudi danas čuju njeno ime, najčešće je prva pomisao na to kako je Madam Pompadur bila ljubavnica kralja Luja. Međutim, ona je bila mnogo više od toga, a njena zaostavština ostaće zauvek upisana zlatnim slovima u istoriji umetnosti.
