Smrt je jedina izvesna stvar u životu čoveka, pa je istinski glupo provesti taj jedan život koji imamo u strahu i pokušajima da je izbegnemo. Jer, to nije moguće. Mudri ljudi smatrali su da je smrt nemoguće izbeći i da ma šta radili, ona će doći po nas onda kada nam je "to zapisano".
O tome govori i sledeća priča:
Neki trgovac u Bagdadu pošalje svog slugu na tržnicu, da mu kupi hrane. Posle izvesnog vremena sluga se vrati bled i drhćući mu reče: "Gospodaru, baš sada, na trgu, gurnu me u vrevi neka žena, a kad se okrenuh, videh – gurnula me je Smrt. Pogledala me je i zapretila mi rukom. Molim te, pozajmi mi konja, da odmah odjašem iz ovog grada, ne bih li izmakao svojoj sudbini. Otići ću u Samaru, tamo me Smrt neće pronaći."
Trgovac mu dade konja, sluga ga uzjaši, podbode mamuzama i natera da juri najbrže što je mogao. Tada trgovac dođe na tržnicu, ugleda smrt među svetinom, približi joj se i upita: "Zašto si jutros pretila mome slugi?" "Nisam mu pretila", odvrati Smrt, "već se samo lecnuh od iznenađenja. Zapanjilo me što ga vidim u Bagdadu, kad noćas imam s njim sastanak u Samari".
Wiliam Somerset Maugham (1874 – 1965)