Kao 17-godišnja južnjačka lepotica iz bogate i uticajne porodice Zelda je upoznala Skota Ficdžeralda na igranci u kantri klubu 1918. godine. On je tada bio poručnik u Alabami, nije bogat, nije ugledan, čak ni Južnjak. On je poručnik koji neprestano priča o pisanju i da će mu ono doneti bogatstvo i slavu. Zelda se zaljubljuje u njega i nakon što on zaista proda prava za prvi roman "S one strane raja", ukrcava se s njim u voz za sever, da se uda za njega. I zaista, uslediće nezamisliv uspeh pisca. I Zelda i Skot uživaće u društvenom životu i žurkama, postaće popularan par, simbol ekstravagancije. Svi su želeli da ih upoznaju i budu u njihovom društvu.
Ona mu je bila inspiracija za neke od likova u njegovim knjigama, a iskustva sa njom pretočio je u svoje romane. Prema biografu Nensi Milford, prvi susret Zelde i Skota u kantri klubu, Skot je kasnije prikazao u "Velikom Getsbiju" kada je opisao susret Džeja Getsbija i Dejzi Bjukenen. I sama talentovana, pisala je tada za ugledne časopise ali je on pozjamljivao delove i doslovno ih kopirao u svoje knjige. U članku za "Njujork Tribjun" napisala je, šalivši se na njegov račun, kako njen suprug smatra da "plagijat počinje kod kuće". Nakon što je Skotu pokazala svoj lični dnevnik on je počeo da koristi njene izvode u svojim romanima.
Iako je Skot bogato opisao jaku ličnost svoje žene u svojim radovima, većina konflikata među njima proisticala je iz dosade i izolacije koju je Zelda osećala dok je Skot pisao. Često ga je prekidala dok je radio, pa su njih dvoje živeli nesrećno tokom 1920-ih. Skot je postao težak alkoholičar, a Zeldino ponašanje postajalo je sve nestabilnije i nijedno od njih dvoje nije više napravilo nikakav pomak u stvaralačkim poduhvatima.
Zelda je imala jaku želju da razvije svoj talenat, možda kao reakciju na Skotovu slavu i njegov uspeh kao pisca. Sa 27 godina, ona je postala opsednuta baletom kojim se bavila još kao devojčica. Njene plesačke veštine bile su hvaljene dok je bila dete, i, mada mišljenja njenih prijatelja oko njene veštine variraju, činilo se da ona ima određen talenat. Međutim, Skot je potpuno odbacio njenu želju da postane profesionalni plesač, smatrajući to gubljenjem vremena. Tridesetih i četrdesetih godina, njeno ponašanje je bivalo sve nestabilnije i često je boravila u duševnim bolnicama. Njene depresije, manične epizode danas bi se najverovatnije opisale kao bipolarni poremećaj. Tokom boravka u bolnicama, Zelda je kreativno ispunjavala svoje vreme – pisanjem i slikanjem.
Zaveo najlepšu ženu sveta, pa je slomio: Ljubavna priča koja je dotukla Merilin Monro! (FOTO)
Na žalost, tragično je završila život 1940. godine. Te godine radila je na novom romanu i povremeno boravila u bolnici u Ešvilu, u Severnoj Karolini. U bolničkoj kuhinji je buknuo požar a kako je bila zakazana za elektrošok terapiju, bila je sedirana, pod sredstvima za smirenje i zaključana u čekaonici. Vatra se preko pomoćnog lifta širila spratovima i Zelda je nastradala zajedno sa još osam žena. Imala je 47 godina. Skot i ona ostali su simbol doba džeza, a stručnjaci danas kažu da je bila talentovani pisac, žrtva suprugove dominacije i talenat ignorisan u patrijarhalnom društvu. Godine 1992. primljena je posthumno u Alabaminu kuću slavnih žena. Godine 1989. otvoren je Muzej Skota i Zelde Ficdžerald u Alabami i to je jedno od retkih mesta na kojem su izložene neke od njenih slika.
