Njene smaragdne oči i izuzetna lepota lica, stasa i glasa proslavile su Soraju Esfandijari Bahtijari koja je celom svetu postala poznata kao "princeza s tužnim očima", nesrećna žena koju je sudbina proklela. Bila je ćerka iranskog plemića i veleposlanika u Nemačkoj Kalila, koji je njenu majku Evu Karl upoznao upravo u Nemačkoj. Odrastala je i školovala se po celoj Evropi - od Velike Britanije i Francuske do Švajcarske.
U međuvremenu je u Iranu poslednji iranski car Reza Pahlavi bio oženjen princezom Favzijom, najstarijom ćerkom egipatskog kralja Fuada I. I Favzija je bila prekrasna žena koju su nazivali najlepšom ženom u Egiptu, a strani mediji su je nazivali "azijskom Venerom".
Ali, uprkos tome što se Favzija, koja se za iranskog šaha udala 1939, dobro slagala sa svojim suprugom, nikad nije bila miljenica njegove majke, Tadž Ol Moluk. Brak je ukupno trajao devet godina, a kao kamen spoticanja bila je činjenica da Favzija nije rodila muškog naslednika, već samo ćerku Šahnaz. Pritisak svekrve i sve češće svađe sa suprugom su kulminirale te je usledio razvod 1948. godine. Ironično, Favzija se kasnije udala za egipatskog ministra s kojim je imala dvoje dece, ćerku Nadiju i sina Muhameda.
Šah takvo kockanje s muškim naslednikom nije mogao da dopusti - imao je mlađeg brata, Ali Rezu, koji je bio spreman da preuzme presto ako Reza ne bude imao naslednika. Zbog toga je imati sina bilo jedinstvena misija - osiguranje ostanka na prestolu.
Iako vrlo dostojanstvena i nespremna da komentariše svoj život na iranskom dvoru, Favzija je prijateljicama govorila da je razvod najbolja stvar koja joj se dogodila u životu i da je sada mnogo srećnija.
Šarmantan bogataš u potrazi za novom ženom
Nakon kraja svog prvog braka, misija šaha Reze bila je da pronađe novu ženu. Iste godine kad se razveo, 1948., njegova sestra princeza Šams ga je upoznala s predivnom tinejdžerkom, 16-godišnjom Sorajom koja joj je postala prijateljica. Soraja je upravo završila školovanje u Švajcarskoj, a kad je ugledala šaha - dogodila joj se ljubav na prvi pogled. Isto se dogodilo i Rezi. Već 24 sata nakon njihovog susreta - par je bio veren. Ono što je privuklo Soraju kod Reze bila je njegova mešavina tradicionalnih ali i modernih vrednosti, što je savršeno odgovaralo njenom mešovitom poreklu. Sem toga, Reza je bio pravi simbol suptilne ekstravagancije.
Iako je Iran bio poznat po najvećoj pojedinačnoj kolekciji kraljevskih dragulja na svetu, koje je Reza Pahlavi upotrebio pri svom krunisanju, ipak je on bio vladar prilično naklonjen Zapadu i često se družio s evropskim i američkim državnicima, obučen potpuno u zapadnjačkom stilu. I on se poput Soraje školovao u Švajcarskoj. Reza je bio vanserijski bogat zahvaljujući svom ocu koji je nagomilao bogatstvo, ali čini se da je Reza ipak imao istaknutu moralnu obavezu prema vlastitom narodu - vratio je posed od navodno čak 2.000 sela u Iranu koja je nasledio od oca.
Jedina prava ljubav
Nedugo nakon veridbe, Soraja je obolela od tifusa i bila je vezana za krevet nekoliko sledećih nedelja. Za to vreme, šah zaljubljen do neba je svakog jutra dolazio u njenu sobi i na jastuk joj je stavio jedan dragulj kao simbol njegove ljubavi i odanosti. Par se na kraju venčao 2. februara 1951, a Soraja je bila toliko slaba da je ispod venčanice nosila vunenu haljinu i vunene čarape.
Morali su da odseku osam metara od njenog 30 kilograma teškog vela venčanice sa potpisom Kristijana Diora kako bi Soraja mogla da stoji tokom ceremonije. Među poklonima za venčanje, osim novca koji je Reza zamolio da se uplati u fond za iranske siromahe, bili su i Staljinova bunda od nerca za Soraju, kao i brojni dragulji kraljevskih porodica širom sveta koji su bili zainteresovani za iransku naftu.
Ceremonija je bila ukrašena sa oko 1,5 tona orhideja, lala i karanfila koji su bili poslati iz Holandije avionom, za zabavu su u goste pozvali cirkus iz Rima. Nakon venčanja, Reza i Soraja su živeli kao u bajci - ali njihov idiličan život je počela da ugrožava činjenica da Soraja ne ostaje trudna. U oktobru 1954., kad je Soraja imala 22 godine, lekar joj je rekao da bi mogle da prođu godine dok ne ostane trudna, ali i da postoji šansa da presto nikad ne dobije naslednika.
Dva dana nakon toga, šah je na svojoj rođendanskoj proslavi potpuno pobesneo kad je saznao da će njegov braz Ali Reza kasniti na zabavu jer se zabavlja negde u blizini Kaspijskog mora. Sledećeg dana je porodica saznala da je princ doživeo avionsku nesreću i poginuo, a iza njega je ostala ćerka koju je dobio s nepoznatom Francuskinjom. Pitanje naslednika je počelo da visi u vazduhu, s ogromnim pritiskom na bračni par. Uprkos pokušajima lečenja neplodnosti u Švajcarskoj, pomaka nije bilo, a šahu se sve češće sugerisalo da oženi još jednu ženu.
Nije htela da bude druga
Reza je i sam počeo sve ozbiljnije da razmatra tu mogućnost, iako nije želeo. Prema šerijatu, šah je mogao da dovede novu ženu u porodicu - ako na to pristane prva žena. Sem toga, preduslovi su bili da ima dovoljno novca, što za bogatog Rezu nije bio problem, ali i fizičke kondicije da obe žene budu "zadovoljne". Sa Sorajom se pokušalo pregovarati da pristane na takav aranžman, ali ona je to apsolutno odbijala uz izjave da brak treba da bude svetinja, kao i njihova ljubav.
Ali, ubrzo je stiglo saopštenje za javnost iz roditeljske kuće šaha, kojem je kumovala njegova majka. U njemu je pisalo: "Njegovo Veličanstvo Muhamed Reza Šah Pahlavi smatra da naslednik prestola mora da bude direktnog porekla po muškoj liniji iz generacije u generaciju. S najdubljim žaljenjem, a u interesu budućnosti države i dobrobiti njenih ljudi u skladu s željom Njegovog Veličanstva, žrtvovaće svoju sreću i pristaće na odvajanje od Njegovog carskog veličanstva."
Uvređena i slomljena od tuge, ostala je dostojanstvena
Iako ga je fatalno volela, Soraja nije mogla da podnese ideju da njen suprug posećuje nečiju tuđu spavaću sobu, koliko god joj šah tvrdio da bi to bio samo fizički čin. Odlučila je da se odrekne svog voljenog supruga i prestola ne zato što ga nije volela, već jer ga je previše volela da bi je delio. Uvređena je odlučila da odei iz zemlje uz poslednje reči upućene svom suprugu: "Da li bi ti, iz ljubavi prema meni, tako mene delio?"
Razvod je postao zvaničan 21. marta 1958. kada je to šah javno obznanio na državnoj televiziji. Soraja se vratila u Francusku, gde je nakon duge depresije pokušala da započne novi život. Utehu je pronašla u poslu, nakratko se okušavši u poslu glumice. Slomljeno srce joj je lečio italijanski režiser Franko Indovina. Ali, ni u toj ljubavi nije imala sreće - nakon pet godina veze on je umro u avionskoj nesreći. Sa šahom, kao ni njegovom trećom suprugom nije nikad više komunicirala, a ceo život je proživela u borbi s tugom i depresijom. Umrla je 2001. a sahranjena je u Nemačkoj, u grobnici svojih roditelja.
Šahova deca nikad nisu došla na presto
Pragmatičan Reza koji je odlučio da žrtvuje svoju sreću zbog ostanka svoje porodice na prestolu po mnogima je time zapečatio svoju sudbinu. Ponovo se oženio 21-godišnjom Farom Dibu, koja mu je rodila sina. Naslednik zbog kojeg je žrtvovao sve nikad nije postao car - 1979. je u iranskoj revoluciji ukinuta monarhija, a sam Reza je umro u izgnanstvu.
