Veliki ljubitelji Balaševićevih stihova sigurni su da su do sada čuli svaku njegovu pesmu. Međutim, jednu numeru pevač je retko izvodio. Reč je o pesmi Paštrovići za koju bi mnogi rekli da je "crnogorska himna".
Ovako idu stihovi:
"Kad je Gospod pravio svet, bar koliko ja znam, nije imao plan… Još je dobro ispalo sve, jer je radio sam kako mu naiđe dan… Ustane ranije, malo se protegne i nonšarlantno krene u improvizacije… Stvari su normalne da negde omane, da negde zabrlja i stvori kojekakve nacije…
Al’ to je stvar inspiracije.
Mislim da je gospodo OK, retko ko danas zna kako stvoriti svet. Da nije isti za sve, negde dovoljan dva, negde odličan pet.
Al’ što se tiče nas, majstoru svaka čast…
Jer kad je ovaj deo sveta gradio… Da li se trudio, da li se sludio… Uglavnom tu je stvarno momački odradio… I prijatno me iznenadio.
U, što mi danas prija salaš Svetog Vasilija… Gde se do samih zvezda dižu borovi… U, što je dobro stići gde caruju Paštrovići…
Gde se nadomak neba viju orlovi.
Kad je Gospod pravio svet, bar koliko ja znam, nije imao plan… Još je dobro ispalo sve, jer je radio sam kako mu naiđe dan…
Najzad je zastao nad Svetim Stefanom… Pa se nasmešio bacivši pogled preko ramena…
I čitav jedan tren ostao zadivljen… I otad svi vajari prave svet od kamena… To mu je osnovna namena.
U, što mi danas prija salaš Svetog Vasilija… Gde se do samih zvezda dižu borovi… U, što je dobro stići gde caruju Paštrovići… Gde se nadomak neba viju orlovi.
U, što mi danas prija salaš Svetog Vasilija… Gde se do samih zvezda dižu borovi… U, što je dobro stići gde caruju Paštrovići… Gde se nadomak neba viju orlovi."
