Kao rezultat standardizacije i normiranja jezika, pojavljuju se različiti priručnici, gramatike i pravopisi. Međutim, pravila data u navedenim priručnicima nisu definitivna.
Jezikse stalno menja iz različitih razloga, a zadatak lingvista je da te promene prate i one koje su dobre i opravdane-prihvate, a one koje nisu-isključe iz standarda.
Ovu su najčešće nedoumice koje se javljaju:
Odvojeno i sastavljeno pisanje reči
1. Ako je rečca li povezana s karakterom rečenice ili sa glagolom, piše se odvojeno: Da li si tu? Je li tako? U razgovornom stilu se javlja i uzrečica je li koja se takođe piše odvojeno, a u množini se upotrebljava i oblik jelte.
2. Rečca ne za negiranje se ne spaja s glagolima: ne znam, ne shvatam… Izuzeci su glagoli: neću, nemam, nemoj, nisam.
3. Odvojeno se pišerečca i te koja služi za isticanje: i te kako.
4. Kod prideva i imenica rečca ne srasta sa drugom reči, pa tako imamo nečoveka, neznanje, nezrelog ili nepismenog, a ne – ne čoveka, ne pismenog…
5. Zamenice sa ni se pišu spojeno bez predloga, ali kada se upotrebe s predlogom, on razdvaja sastavnice: ni od koga, ni u što, ni sa čim.
6. Pomoćna reč put piše se spojeno sa brojevima jedan, dva i tri: jedanput, dvaput, triput, ali odvojeno uz višečlane brojeve čiji je poslednji član jedan, uz redne brojeve i zamenice: trideset i jedan put, prvi put, ovaj put; dok se oblik puta uvek piše odvojeno: dva puta, tri puta, nekoliko puta.
7. U spojevima predlog-imenica, spojeno se pišu nova, pomerena značenja konstrukcije: naprečac, zauzvrat.
8. Odvojeno se piše u kratko vreme, ali u značenju sažeto, piše se spojeno: ukratko.
9. Sastavljeno se pišu spojevi prideva koji čine tesnu vezu, podrazumevanu smisaonu celinu: ćirilometodijevski jezik.
10. Odvojeno se pišu predloške veze s ličnim zamenicama: preda mnom, sa mnom, uza me.
PISANJE REČI SA CRTICOM
11. Kada je reč o terminu e-mail / email / mail, usrpskom jeziku, pravilno je reći i pisati imejl ili mejl. Imejl-adresa se piše sa crticom.
12. Prefiksoid radio koji se odnosi na zračenje, piše se spojeno: radioaktivnost, ali onaj koji se odnosi na radio/radijski, piše se sa crticom: radio-televizija.
13. Prefiksoid foto koji se odnosi na fotografijepiše se spojeno kada je druga sastavnica nesamostalna: fotograf, ali sa crticom ako je druga sastavnica
samostalna: foto-atelje, foto-kopija, foto-montaža.
14. Sastavljeno se piše složenica sa prefiksoidom auto kada znači-samo ili sopstveni: autoportret, autobiografija, ali kao skraćenica od automobil ili automobilski, piše se sa crticom: auto-trke, auto-put, auto-kamp.
15. Ako se dva formanta pojave udvojeni ili u proširenim vezama, normira se odvojeno pisanje: auto i moto trke.
16. Kada se imeničke i pridevske izvedenice kombinuju s brojevima da bi se izbegle duge reči, deo pisan ciframa se s drugim delom povezuje crticom: 48-časovni, 30-satni.
17. Crtica se piše kao spojni znak između drugog dela složenice ili izvedenice i prvog njenog dela izraženog ciframa: 75-godišnjak.
18. Pravopispropisuje da je bolje pisati dvadesetak slovima, nego 20-ak.
19. Kada su u pitanju uzvici, spojeno se piše uzvik upomoć, a primeri poput jao-jao, tip-top, hm-hm se pišu sa crticom.
20. Spojevi kod leksike stranog porekla se prilagođavaju pravilima srpskog jezika ili se prenosi pravopis iz jezika iz kojeg se reči preuzimaju u slučaju da je spoj značenjski neprozirni: bajpas, rentakar, fusnota.
21. Pravilno je pisati zookultura, zoologija, ali zoo-vrt kao skraćenicu od zoološki vrt.
22. Lekseme s prefiksoidom video pišu se spojeno kada je druga sastavnica nesamostalna ili značenjski neprozirna: videoteka, ali sa crticom video-plejer kada je druga sastavnica samostalna.
23. Kada su u pitanju tradicionalna i njima slična relativno novija stilska skraćenja kod kojih se prva sastavnica (imenica) oseća kao pridev, pišu se sa crticom: fiks-ideja, set-lopta, set-meč lopta.
24. Udvojena ženska prezimena se, kao i udvojena muška, pišu odvojeno: Olga Petrović Kojić
25. Kombinacije različitih boja pišu se sa crticom: crno-žuta
26. Složenice za obeležavanje nijansi se pišu spojeno: zelenkastoplav, tamnozelen.
PLEONAZAM (upotreba suvišnih reči u govoru i pisanju)
27. Čak šta više – Pravilno je čak ili štaviše.
28. Često puta – Pravilno je često ili više puta.
29. Kao na primer – Pravilno je kao ili na primer.
30. Izađi napolje– Dovoljno je reći izađi.
31. Siđi dole – Dovoljno je reći siđi.
PISANJE VELIKOG SLOVA
32. Dodaci uz imena kao što su ustaljeni atributi, titulei slično, koji su sastavni deo imena ili se upotrebljavaju umesto njega, pišu se velikim slovom: Don Žuan, ali u opštem značenju donžuan – zavodnik.
33. Velikim početnim slovima pišu se imena etničkih grupa, nacionalnih manjina i slično: Južni Sloveni, dok se malim početnim slovom piše prva reč u sklopovima gde prva reč ima značenje atributa: stari Rimljani.
34. Imenaplanina i drugih uzvišenja, nizija, polja, kotlina, poluostrva i zaliva koja su dvočlana, samo se prva reč piše velikim slovom: Fruška gora, Panonska nizija, Pančićev vrh.
35. U značenju zajednica manastira, obe reči se pišu velikim slovom: Sveta Gora.
36. Pridevi izvedeni sufiksima koji nisu -ov, -ev i -in se pišu malim slovom: srpski, božji, božićni, uskršnji, ali se u formulaciji u čestitkama ustalilo: Srećni Božićni i Novogodišnji praznici.
37. U nazivima saveza država ili regionalnih organizacija, samo seprva rečpiše velikim slovom: Evropska unija, Evroazijska unija.
38. Velikim slovom pišu se imena iz umetničkih dela, simbolička imena ličnosti iz javnog delovanja: Deda Mraz, Pipi Duga Čarapa, Kosovka Devojka, Duško Dugouško…
39. Nazivivrste robe, artikala, odnosno serijskih proizvoda, lekova i slično, bez obzira na to da li su poreklom vlastita imena ili ne, pišu se malim početnim slovom: šampanj / šampanjac (penušavo vino), skandinavka (vrsta skandinavke), vat i tesla (merne jedinice, prema imenima zaslužnih naučnika)
40. Malim slovom pišu se nazivi koji označavaju versku, rasnu, antropološku, ideološko-političku, stručni ili neku drugu pripadnost: hrišćanin, pravoslavac, musliman, crnac, kromanjonac, komunista, partizan, četnik, nadrealista…
Ispravne reči – pogrešne reči
41. Izviniti – Izvinuti
42. Dezert – Desert
43. Seksepilan – Seksipilan
44. Sumnjam – Sumljam
45. Prekjuče – Preključe
46. Evro – Euro
47. Maršruta – Maršuta
48. Žurki – Žurci
49. Gomila – Gromila
50. Oftalmolog – Oftamolog
51. Protestovati –Protestvovati
52. Karniš(n)a – Garnišla
53. Inženjer – Inžinjer
54. Kalodont – Kaladont
55. Stajati – Stojati
56. Žalostan – Žalosan
57. Crnpurast – Crmpurast
58. Triatlon – Trijatlon
59. Uvezen – Uvežen
60. Zelembać– Zelenbać
61. Video rikorder – Video rekorder
62. Šeststo – Šesto
63. Kontroverzan – Kontraverzan
64. Patofne – Pantofne
Ispravne konstrukcije – pogrešne konstrukcije
65. Kod kuće sam – Kući sam
66. Sve vreme – Svo (celo) vreme
67. U vezi s tim – U vezi toga
68. Gledati televiziju – Gledati televizor
69. Doći autobusom – Doći s(a) autobusom
70. Kuda ideš – Gde ideš
71. Konsultovati se s nekim – Konsultovati nekoga
72. S obzirom na to da – Obzirom da
Primeri s primenjenim glasovnim promenama
73. Glasovna promena prelaska L u O se ostvaruje u svim padežnim oblicima u jednini i množini, osim 1. lica jednine: prevodilac i 2. lica množine: prevodilaca.
74. Kod ličnih imena i nadimaka izostaje zamena glasova k, g, h u c, z, s (sibilarizacija): Jovanki i Luki, a ne Jovanci i Luci.
75. U primeru raščišćavanje uočena glasovna promena je jednačenje suglasnika po mestu izgovora. Nepravilne varijante ovog primera su: razčišćavanje i rasčišćavanje.
76. U novijim pozajmljenicama, grupa –stn ostaje nepromenjena, i to predstavlja odstupanje od glasovne promene uprošćavanje suglasničkih grupa: azbestni, aoristni.
77. Kod imenica na –ica, prisvojni pridevi na –in se grade tako što glas c zamenimo glasom č: Miličin, ne Milicin. Ovo nije slučaj kod imenica na -čica: devojčica-devojčicin.
78. Nesumnjivu prevagu imaju termini akcenat, dijalekat i fakat nad sporadičnim oblicima akcent, dijalekt, fakt. Međutim, potpuno ravnopravno se upotrebljavaju efekat i efekt, dokumenat i dokument.
79. U instrumentalu na izbor nastavka utiče međuslogovno razjednačavanje, te se izbegava ponavljanje vokala u susednim slogovima-hmeljom, a ne hmeljem, ali se paralelno javljaju primeri poput pažem i pažom.
Pažljivo pročitajte ovaj tekst