OBAVEZNO PROČITAJTE

Kako se kaže, šta je pravilno, a šta ne: Rešavamo najčešće jezičke nedoumice u srpskom jeziku!

Pažljivo pročitajte ovaj tekst

Zanimljivosti 14.02.2020. - 17:32h Autor: stil/prevodioci.co.rs
Foto: Shutterstock

Kao rezultat standardizacije i normiranja jezika, pojavljuju se različiti priručnici, gramatike i pravopisi. Međutim, pravila data u navedenim priručnicima nisu definitivna.

 

Jezik se stalno menja iz različitih razloga, a zadatak lingvista je da te promene prate i one koje su dobre i opravdane-prihvate, a one koje nisu-isključe iz standarda.

 

Ovu su najčešće nedoumice koje se javljaju:

 

Odvojeno i sastavljeno pisanje reči

 

1. Ako je rečca li povezana s karakterom rečenice ili sa glagolom, piše se odvojeno: Da li si tu? Je li tako? U razgovornom stilu se javlja i uzrečica je li koja se takođe piše odvojeno, a u množini se upotrebljava i oblik jelte.

 

2. Rečca ne za negiranje se ne spaja s glagolima: ne znam, ne shvatam… Izuzeci su glagoli: neću, nemam, nemoj, nisam.

 

3. Odvojeno se piše rečca i te koja služi za isticanje: i te kako.

 

4. Kod prideva i imenica rečca ne srasta sa drugom reči, pa tako imamo nečoveka, neznanje, nezrelog ili nepismenog, a ne – ne čoveka, ne pismenog…

 

5. Zamenice sa ni se pišu spojeno bez predloga, ali kada se upotrebe s predlogom, on razdvaja sastavnice: ni od koga, ni u što, ni sa čim.

 

6. Pomoćna reč put piše se spojeno sa brojevima jedan, dva i tri: jedanput, dvaput, triput, ali odvojeno uz višečlane brojeve čiji je poslednji član jedan, uz redne brojeve i zamenice: trideset i jedan put, prvi put, ovaj put; dok se oblik puta uvek piše odvojeno: dva puta, tri puta, nekoliko puta.

 

7. U spojevima predlog-imenica, spojeno se pišu nova, pomerena značenja konstrukcije: naprečac, zauzvrat.

 

8. Odvojeno se piše u kratko vreme, ali u značenju sažeto, piše se spojeno: ukratko.

 

9. Sastavljeno se pišu spojevi prideva koji čine tesnu vezu, podrazumevanu smisaonu celinu: ćirilometodijevski jezik.

 

10. Odvojeno se pišu predloške veze s ličnim zamenicama: preda mnom, sa mnom, uza me.

PISANJE REČI SA CRTICOM 

 

11. Kada je reč o terminu e-mail / email / mail, u srpskom jeziku, pravilno je reći i pisati imejl ili mejl. Imejl-adresa se piše sa crticom.

 

12. Prefiksoid radio koji se odnosi na zračenje, piše se spojeno: radioaktivnost, ali onaj koji se odnosi na radio/radijski, piše se sa crticom: radio-televizija.

 

13. Prefiksoid foto koji se odnosi na fotografije piše se spojeno kada je druga sastavnica nesamostalna: fotograf, ali sa crticom ako je druga sastavnica

samostalna: foto-atelje, foto-kopija, foto-montaža.

 

14. Sastavljeno se piše složenica sa prefiksoidom auto kada znači-samo ili sopstveni: autoportret, autobiografija, ali kao skraćenica od automobil ili automobilski, piše se sa crticom: auto-trke, auto-put, auto-kamp.

 

15. Ako se dva formanta pojave udvojeni ili u proširenim vezama, normira se odvojeno pisanje: auto i moto trke.

 

16. Kada se imeničke i pridevske izvedenice kombinuju s brojevima da bi se izbegle duge reči, deo pisan ciframa se s drugim delom povezuje crticom: 48-časovni, 30-satni.

 

17. Crtica se piše kao spojni znak između drugog dela složenice ili izvedenice i prvog njenog dela izraženog ciframa: 75-godišnjak.

 

18. Pravopis propisuje da je bolje pisati dvadesetak slovima, nego 20-ak.

 

19. Kada su u pitanju uzvici, spojeno se piše uzvik upomoć, a primeri poput jao-jao, tip-top, hm-hm se pišu sa crticom.

20. Spojevi kod leksike stranog porekla se prilagođavaju pravilima srpskog jezika ili se prenosi pravopis iz jezika iz kojeg se reči preuzimaju u slučaju da je spoj značenjski neprozirni: bajpas, rentakar, fusnota.

 

21. Pravilno je pisati zookultura, zoologija, ali zoo-vrt kao skraćenicu od zoološki vrt.

 

22. Lekseme s prefiksoidom video pišu se spojeno kada je druga sastavnica nesamostalna ili značenjski neprozirna: videoteka, ali sa crticom video-plejer kada je druga sastavnica samostalna.

 

23. Kada su u pitanju tradicionalna i njima slična relativno novija stilska skraćenja kod kojih se prva sastavnica (imenica) oseća kao pridev, pišu se sa crticom: fiks-ideja, set-lopta, set-meč lopta.

 

24. Udvojena ženska prezimena se, kao i udvojena muška, pišu odvojeno: Olga Petrović Kojić

 

25. Kombinacije različitih boja pišu se sa crticom: crno-žuta

 

26. Složenice za obeležavanje nijansi se pišu spojeno: zelenkastoplav, tamnozelen.

 

PLEONAZAM (upotreba suvišnih reči u govoru i pisanju)

 

27. Čak šta više – Pravilno je čak ili štaviše.

 

28. Često puta – Pravilno je često ili više puta.

 

29. Kao na primer – Pravilno je kao ili na primer.

 

30. Izađi napolje– Dovoljno je reći izađi.

 

31. Siđi dole – Dovoljno je reći siđi.

PISANJE VELIKOG SLOVA

 

32. Dodaci uz imena kao što su ustaljeni atributi, titule i slično, koji su sastavni deo imena ili se upotrebljavaju umesto njega, pišu se velikim slovom: Don Žuan, ali u opštem značenju donžuan – zavodnik.

 

33. Velikim početnim slovima pišu se imena etničkih grupa, nacionalnih manjina i slično: Južni Sloveni, dok se malim početnim slovom piše prva reč u sklopovima gde prva reč ima značenje atributa: stari Rimljani.

 

34. Imena planina i drugih uzvišenja, nizija, polja, kotlina, poluostrva i zaliva koja su dvočlana, samo se prva reč piše velikim slovom: Fruška gora, Panonska nizija, Pančićev vrh.

 

35. U značenju zajednica manastira, obe reči se pišu velikim slovom: Sveta Gora.

 

36. Pridevi izvedeni sufiksima koji nisu -ov, -ev i -in se pišu malim slovom: srpski, božji, božićni, uskršnji, ali se u formulaciji u čestitkama ustalilo: Srećni Božićni i Novogodišnji praznici.

 

37. U nazivima saveza država ili regionalnih organizacija, samo se prva reč piše velikim slovom: Evropska unija, Evroazijska unija.

 

38. Velikim slovom pišu se imena iz umetničkih dela, simbolička imena ličnosti iz javnog delovanja: Deda Mraz, Pipi Duga Čarapa, Kosovka Devojka, Duško Dugouško…

 

39. Nazivi vrste robe, artikala, odnosno serijskih proizvoda, lekova i slično, bez obzira na to da li su poreklom vlastita imena ili ne, pišu se malim početnim slovom: šampanj / šampanjac (penušavo vino), skandinavka (vrsta skandinavke), vat i tesla (merne jedinice, prema imenima zaslužnih naučnika)

 

40. Malim slovom pišu se nazivi koji označavaju versku, rasnu, antropološku, ideološko-političku, stručni ili neku drugu pripadnost: hrišćanin, pravoslavac, musliman, crnac, kromanjonac, komunista, partizan, četnik, nadrealista…

Ispravne reči – pogrešne reči

 

41. Izviniti – Izvinuti

42. Dezert – Desert

43. Seksepilan – Seksipilan

44. Sumnjam – Sumljam

45. Prekjuče – Preključe

46. Evro – Euro

47. Maršruta – Maršuta

48. Žurki – Žurci

49. Gomila – Gromila

50. Oftalmolog – Oftamolog

51. Protestovati –Protestvovati

52. Karniš(n)a – Garnišla

53. Inženjer – Inžinjer

54. Kalodont – Kaladont

55. Stajati – Stojati

56. Žalostan – Žalosan

57. Crnpurast – Crmpurast

58. Triatlon – Trijatlon

59. Uvezen – Uvežen

60. Zelembać– Zelenbać

61. Video rikorder – Video rekorder

62. Šeststo – Šesto

63. Kontroverzan – Kontraverzan

64. Patofne – Pantofne

 

Ispravne konstrukcije – pogrešne konstrukcije

 

65. Kod kuće sam – Kući sam

66. Sve vreme – Svo (celo) vreme

67. U vezi s tim – U vezi toga

68. Gledati televiziju – Gledati televizor

69. Doći autobusom – Doći s(a) autobusom

70. Kuda ideš – Gde ideš

71. Konsultovati se s nekim – Konsultovati nekoga

72. S obzirom na to da – Obzirom da

 

20 najmoćnijih knjiga svetske literature: Većina ljudi laže da ih je pročitala!

foto: Shutterstock

Primeri s primenjenim glasovnim promenama

 

73. Glasovna promena prelaska L u O se ostvaruje u svim padežnim oblicima u jednini i množini, osim 1. lica jednine: prevodilac i 2. lica množine: prevodilaca.

 

74. Kod ličnih imena i nadimaka izostaje zamena glasova k, g, h u c, z, s (sibilarizacija): Jovanki i Luki, a ne Jovanci i Luci.

 

75. U primeru raščišćavanje uočena glasovna promena je jednačenje suglasnika po mestu izgovora. Nepravilne varijante ovog primera su: razčišćavanje i rasčišćavanje.

 

76. U novijim pozajmljenicama, grupa –stn ostaje nepromenjena, i to predstavlja odstupanje od glasovne promene uprošćavanje suglasničkih grupa: azbestni, aoristni.

 

77. Kod imenica na –ica, prisvojni pridevi na –in se grade tako što glas c zamenimo glasom č: Miličin, ne Milicin. Ovo nije slučaj kod imenica na -čica: devojčica-devojčicin.

 

78. Nesumnjivu prevagu imaju termini akcenat, dijalekat i fakat nad sporadičnim oblicima akcent, dijalekt, fakt. Međutim, potpuno ravnopravno se upotrebljavaju efekat i efekt, dokumenat i dokument.

 

79. U instrumentalu na izbor nastavka utiče međuslogovno razjednačavanje, te se izbegava ponavljanje vokala u susednim slogovima-hmeljom, a ne hmeljem, ali se paralelno javljaju primeri poput pažem i pažom.

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...