Kao rezultat standardizacije i normiranja jezika, pojavljuju se različiti priručnici, gramatike i pravopisi. Međutim, pravila data u navedenim priručnicima nisu definitivna.
Jezik se stalno menja iz različitih razloga, a zadatak lingvista je da te promene prate i one koje su dobre i opravdane-prihvate, a one koje nisu-isključe iz standarda.
Ovu su najčešće nedoumice koje se javljaju:
Odvojeno i sastavljeno pisanje reči
1. Ako je rečca li povezana s karakterom rečenice ili sa glagolom, piše se odvojeno: Da li si tu? Je li tako? U razgovornom stilu se javlja i uzrečica je li koja se takođe piše odvojeno, a u množini se upotrebljava i oblik jelte.
2. Rečca ne za negiranje se ne spaja s glagolima: ne znam, ne shvatam… Izuzeci su glagoli: neću, nemam, nemoj, nisam.
3. Odvojeno se piše rečca i te koja služi za isticanje: i te kako.
4. Kod prideva i imenica rečca ne srasta sa drugom reči, pa tako imamo nečoveka, neznanje, nezrelog ili nepismenog, a ne – ne čoveka, ne pismenog…
5. Zamenice sa ni se pišu spojeno bez predloga, ali kada se upotrebe s predlogom, on razdvaja sastavnice: ni od koga, ni u što, ni sa čim.
6. Pomoćna reč put piše se spojeno sa brojevima jedan, dva i tri: jedanput, dvaput, triput, ali odvojeno uz višečlane brojeve čiji je poslednji član jedan, uz redne brojeve i zamenice: trideset i jedan put, prvi put, ovaj put; dok se oblik puta uvek piše odvojeno: dva puta, tri puta, nekoliko puta.
7. U spojevima predlog-imenica, spojeno se pišu nova, pomerena značenja konstrukcije: naprečac, zauzvrat.
8. Odvojeno se piše u kratko vreme, ali u značenju sažeto, piše se spojeno: ukratko.
9. Sastavljeno se pišu spojevi prideva koji čine tesnu vezu, podrazumevanu smisaonu celinu: ćirilometodijevski jezik.
10. Odvojeno se pišu predloške veze s ličnim zamenicama: preda mnom, sa mnom, uza me.
PISANJE REČI SA CRTICOM
11. Kada je reč o terminu e-mail / email / mail, u srpskom jeziku, pravilno je reći i pisati imejl ili mejl. Imejl-adresa se piše sa crticom.
12. Prefiksoid radio koji se odnosi na zračenje, piše se spojeno: radioaktivnost, ali onaj koji se odnosi na radio/radijski, piše se sa crticom: radio-televizija.
13. Prefiksoid foto koji se odnosi na fotografije piše se spojeno kada je druga sastavnica nesamostalna: fotograf, ali sa crticom ako je druga sastavnica
samostalna: foto-atelje, foto-kopija, foto-montaža.
14. Sastavljeno se piše složenica sa prefiksoidom auto kada znači-samo ili sopstveni: autoportret, autobiografija, ali kao skraćenica od automobil ili automobilski, piše se sa crticom: auto-trke, auto-put, auto-kamp.
15. Ako se dva formanta pojave udvojeni ili u proširenim vezama, normira se odvojeno pisanje: auto i moto trke.
16. Kada se imeničke i pridevske izvedenice kombinuju s brojevima da bi se izbegle duge reči, deo pisan ciframa se s drugim delom povezuje crticom: 48-časovni, 30-satni.
17. Crtica se piše kao spojni znak između drugog dela složenice ili izvedenice i prvog njenog dela izraženog ciframa: 75-godišnjak.
18. Pravopis propisuje da je bolje pisati dvadesetak slovima, nego 20-ak.
19. Kada su u pitanju uzvici, spojeno se piše uzvik upomoć, a primeri poput jao-jao, tip-top, hm-hm se pišu sa crticom.
20. Spojevi kod leksike stranog porekla se prilagođavaju pravilima srpskog jezika ili se prenosi pravopis iz jezika iz kojeg se reči preuzimaju u slučaju da je spoj značenjski neprozirni: bajpas, rentakar, fusnota.
21. Pravilno je pisati zookultura, zoologija, ali zoo-vrt kao skraćenicu od zoološki vrt.
22. Lekseme s prefiksoidom video pišu se spojeno kada je druga sastavnica nesamostalna ili značenjski neprozirna: videoteka, ali sa crticom video-plejer kada je druga sastavnica samostalna.
23. Kada su u pitanju tradicionalna i njima slična relativno novija stilska skraćenja kod kojih se prva sastavnica (imenica) oseća kao pridev, pišu se sa crticom: fiks-ideja, set-lopta, set-meč lopta.
24. Udvojena ženska prezimena se, kao i udvojena muška, pišu odvojeno: Olga Petrović Kojić
25. Kombinacije različitih boja pišu se sa crticom: crno-žuta
26. Složenice za obeležavanje nijansi se pišu spojeno: zelenkastoplav, tamnozelen.
PLEONAZAM (upotreba suvišnih reči u govoru i pisanju)
27. Čak šta više – Pravilno je čak ili štaviše.
28. Često puta – Pravilno je često ili više puta.
29. Kao na primer – Pravilno je kao ili na primer.
30. Izađi napolje– Dovoljno je reći izađi.
31. Siđi dole – Dovoljno je reći siđi.
PISANJE VELIKOG SLOVA
32. Dodaci uz imena kao što su ustaljeni atributi, titule i slično, koji su sastavni deo imena ili se upotrebljavaju umesto njega, pišu se velikim slovom: Don Žuan, ali u opštem značenju donžuan – zavodnik.
33. Velikim početnim slovima pišu se imena etničkih grupa, nacionalnih manjina i slično: Južni Sloveni, dok se malim početnim slovom piše prva reč u sklopovima gde prva reč ima značenje atributa: stari Rimljani.
34. Imena planina i drugih uzvišenja, nizija, polja, kotlina, poluostrva i zaliva koja su dvočlana, samo se prva reč piše velikim slovom: Fruška gora, Panonska nizija, Pančićev vrh.
35. U značenju zajednica manastira, obe reči se pišu velikim slovom: Sveta Gora.
36. Pridevi izvedeni sufiksima koji nisu -ov, -ev i -in se pišu malim slovom: srpski, božji, božićni, uskršnji, ali se u formulaciji u čestitkama ustalilo: Srećni Božićni i Novogodišnji praznici.
37. U nazivima saveza država ili regionalnih organizacija, samo se prva reč piše velikim slovom: Evropska unija, Evroazijska unija.
38. Velikim slovom pišu se imena iz umetničkih dela, simbolička imena ličnosti iz javnog delovanja: Deda Mraz, Pipi Duga Čarapa, Kosovka Devojka, Duško Dugouško…
39. Nazivi vrste robe, artikala, odnosno serijskih proizvoda, lekova i slično, bez obzira na to da li su poreklom vlastita imena ili ne, pišu se malim početnim slovom: šampanj / šampanjac (penušavo vino), skandinavka (vrsta skandinavke), vat i tesla (merne jedinice, prema imenima zaslužnih naučnika)
40. Malim slovom pišu se nazivi koji označavaju versku, rasnu, antropološku, ideološko-političku, stručni ili neku drugu pripadnost: hrišćanin, pravoslavac, musliman, crnac, kromanjonac, komunista, partizan, četnik, nadrealista…
Ispravne reči – pogrešne reči
41. Izviniti – Izvinuti
42. Dezert – Desert
43. Seksepilan – Seksipilan
44. Sumnjam – Sumljam
45. Prekjuče – Preključe
46. Evro – Euro
47. Maršruta – Maršuta
48. Žurki – Žurci
49. Gomila – Gromila
50. Oftalmolog – Oftamolog
51. Protestovati –Protestvovati
52. Karniš(n)a – Garnišla
53. Inženjer – Inžinjer
54. Kalodont – Kaladont
55. Stajati – Stojati
56. Žalostan – Žalosan
57. Crnpurast – Crmpurast
58. Triatlon – Trijatlon
59. Uvezen – Uvežen
60. Zelembać– Zelenbać
61. Video rikorder – Video rekorder
62. Šeststo – Šesto
63. Kontroverzan – Kontraverzan
64. Patofne – Pantofne
Ispravne konstrukcije – pogrešne konstrukcije
65. Kod kuće sam – Kući sam
66. Sve vreme – Svo (celo) vreme
67. U vezi s tim – U vezi toga
68. Gledati televiziju – Gledati televizor
69. Doći autobusom – Doći s(a) autobusom
70. Kuda ideš – Gde ideš
71. Konsultovati se s nekim – Konsultovati nekoga
72. S obzirom na to da – Obzirom da
20 najmoćnijih knjiga svetske literature: Većina ljudi laže da ih je pročitala!
Primeri s primenjenim glasovnim promenama
73. Glasovna promena prelaska L u O se ostvaruje u svim padežnim oblicima u jednini i množini, osim 1. lica jednine: prevodilac i 2. lica množine: prevodilaca.
74. Kod ličnih imena i nadimaka izostaje zamena glasova k, g, h u c, z, s (sibilarizacija): Jovanki i Luki, a ne Jovanci i Luci.
75. U primeru raščišćavanje uočena glasovna promena je jednačenje suglasnika po mestu izgovora. Nepravilne varijante ovog primera su: razčišćavanje i rasčišćavanje.
76. U novijim pozajmljenicama, grupa –stn ostaje nepromenjena, i to predstavlja odstupanje od glasovne promene uprošćavanje suglasničkih grupa: azbestni, aoristni.
77. Kod imenica na –ica, prisvojni pridevi na –in se grade tako što glas c zamenimo glasom č: Miličin, ne Milicin. Ovo nije slučaj kod imenica na -čica: devojčica-devojčicin.
78. Nesumnjivu prevagu imaju termini akcenat, dijalekat i fakat nad sporadičnim oblicima akcent, dijalekt, fakt. Međutim, potpuno ravnopravno se upotrebljavaju efekat i efekt, dokumenat i dokument.
79. U instrumentalu na izbor nastavka utiče međuslogovno razjednačavanje, te se izbegava ponavljanje vokala u susednim slogovima-hmeljom, a ne hmeljem, ali se paralelno javljaju primeri poput pažem i pažom.
