Prestonica kulture ali i zločina

Vajmar: Omiljeni grad Getea, Šilera, ali i Hitlera (FOTO)

Istorijski značaj ovog grada prepoznao je i UNESCO, a pored stvaralašva velikih ludi njegovu istoriju obeležio i Hiter. Odavde potiče prva okićena jelka na trgu, prvi demokrazski ustav i čuvene kobasice
Destinacije 20.12.2013. - 12:51h
Foto: Thinkstock

Gete i Šiler, Bah i List, moderni dizajn i Bauhaus - evropska kulturna istorija koncentrisana je u Vajmaru, čiji značaj je prepoznao i UNESCO, ali nezaobilazni deo istorije ovog grada predstavljaju i zločini vršeni tokom Drugog svetskog rata.

 

Na ulazu u Vajmar na brdu Etersberg, u magli se vidi beli toranj nekadašnjeg koncentracionog logora, u kome je ubijeno 56.000 ljudi. U gradu, u kome je donet prvi demokratski ustav i uspostavljena prva republika na nemačkom tlu - Vajmarska republika, po pričama, Hitler je tokom svoje vladavine boravio čak 50 puta. Odsedao je u hotelu “Elefant”, koji je, nezadovoljan što nema balkon sa koga bi se obraćao ljudima na trgu, srušio i iznova podigao.

 

Danas je na tom balkonu statua Henrija van de Veldea, dizajnera i arhitekte, jednog od pionira stila Bauhaus, a soba broj 100 je vrlo tražena među turistima zbog udela u istoriji. Oko četiri miliona turista godišnje dolazi u ovaj grad sa 65.000 stanovnika kako bi posetili 24 muzeja, Geteovu i Šilerovu kuću ili saznali više o nasleđu modernizma na primerima Bauhausa, začetog u Vajmaru 1919.

 

Dva značajna poglavlja u vajmarskoj kulturnoj istoriji postala su 1996. i 1998. deo UNESCO-ove liste svetske baštine - “Klasični Vajmar” (Geteova kuća, Šilerova kuća, Biblioteka vojvotkinje Ane Amelije, Crkva svetih Petra i Pavla, parkovi i vrtovi) i “Bauhaus u Vajmaru i Desau” (House am Horn i Bauhaus univerzitet).

 

Vajmar za svoju “izuzetnu ulogu kao kulturnog centra u kasnom 18. i ranom 19. veku”, duguje pre svega Johanu Volfgangu Geteu i Fridrihu Šileru, čiji spomenici stoje ispred pozorišta, mesta koje su smatrali važnim u obrazovanju mladih. Johan Sabastijan Bah i Franc List takođe su proveli oko 10 godina u Vajmaru, značajno uticavši na njegovu reputaciju muzickog grada.

 

Sledeće godine navršava se tri veka od kako je Bah postao dvorski orguljaš i isto toliko od rođenja njegovog sina Karla Filipa Emanuela što će u Vajmaru biti obeleženo nizom manifestacija tokom čitave 2014. Tragovi Bahove pordice mogu se i danas pratiti po Vajmaru. Postoji memorijal u Bahovu čast preko puta njegove nekadšnje kuće koja je kasnije pretvorena u hotel "Erbprinc”.

 

Činjenica da je Bahova kuća bila mesto gde su List i Rihard Vagner obznanili svoje prijateljstvo 1848, gde su Feliks Mendelson, Hektor Berlioz, Nikolo Paganini i Karl Maria fon Veber odsedali, svedoči o preplitanju različitih uticaja u malom gradu u kome je preminuo radikalni filozof Fridrih Niče.

 

Atmosferu za razvoj Vajmara u intelektualni i kulturni centar kreirala je vojvotkinja Ana Amelija, čija je biblioteka jedna od prvih javnih biblioteka u Nemačkoj. Sa impresivnom rokoko salom, njeno opremanje je pomogao sam Gete i danas se u njoj nalazi Arhiv Getea i Šilera koji čuva pisano nasleđe velikih pisaca, kompozitora i filozofa. Nažalost požar 2004. uništio je oko 50.000 knjiga.

 

Među najvažnijim nemačkim spomenicima kulture na UNESCO-ovoj listi svetske baštine je Geteova kuća, u koju se uselio 1782. i preminuo 1832, sa velikim brojem umetničkih dela, 48 prostorija, od kojih je 11 otvoreno za posetioce. Tu je i radna soba i biblioteka sa 7.200 naslova koja je pogođena tokom Drugog svetskog rata, kao i prostorija u kojoj posetioci mogu da se odmore i prelistaju neko od Geteovih dela u prevodiu na ruski, engleski, bugarski, korejski, srpski jezikDa bi se ušlo u Geteovu kuću, izgrađenu 1700. i pretvorenu u muzej 1886, prvo se prolazi kroz noviji muzej, koji predstavlja potpuni kontrast sa svojom modernom arhitekturom, belim zidovima i jakim osvetljenjem, a njegovu izgradnju delom je finansirao Hitler.

 

Nekoliko stotina metara dalje je Šilerov poslednji dom koji svedoči o životu i radu najpoznatijeg nemačkog pesnika. Dvorci Belvedere, Tifurt i Etersburg sa veličanstvenim vrtovima i  istorijsko groblje sa kneževskom grobnicom u kojoj su položeni sarkofazi Getea i Šilera takođe su deo klasičnog Vajmara. Na drugoj strani, primeri Bauhausa prikazuju moderni Vajmar, ideje čuvene škole koju je 1919. pokrenuo Valter Gropijus.

 

Kroz posebne ture moguće je upoznati se i sa onom mračnijom stranom istorije Vajmara i značajem koji je imao tokom nacizma. Pored velikog broja kulturnih manifestacija, više od 360 godina atrakciju u Vajmaru predstavlja Festival luka koji se održava drugog vikenda u oktobru i u tom periodu je popularan tart sa lukom. Svake zime održava se Božićni vašar ispred hotela “Elefant” i Gradske većnice čiji prozori su oslikani kao kalendar, a stanovnici rado pričaju da je 1815. Johan Vilhelm Hofman, sažalivši se na siromašnu decu, izneo božićno drvo ispred svoje knjižare, čime je počela tradicija kićenja jelke na trgovima.

 

Uvreženo je mišljenje i da se u Vajmaru prodaju najbolje kobasice, pošto se pre pečenja ne kuvaju što je praksa u drugim gradovima. Najpopularniji način za obilazak Vajmara je biciklistička tura, a za ljubitelje pešačenja je Geteova staza koja vodi do palate Kohberg.

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs