Cveće poznato kao Dan i noć često krasi mnoge vrtove. U narodu nailazimo na različite nazive: dan i noć, maćuhice, maćehe, maćuhe, poljske ljubičice, livadske ljubičice, ljubice, gospin cvet, gospina ljubica, udovica, udovičica.
Odlikuju se izuzetnom različitošću veličina i boja cvetova. Biljka dan i noć pripada porodici ljubičica i ima mnogo podvrsta i formi.
U prirodi najčešće srećemo dve podvrste: Viola tricolor subsp. arvensis s manjim, beložutim cvetovima, te Viola tricolor subsp. vulgaris s većim ljubičastim cvetovima.
U našim baštama čest ukras je Viola tricolor subsp. hortetnsis (Viola × wittrockiana) s raznobojnim cvetovima i koja se ne bere za primenu u lečenju već služi za ukras naših vrtova, parkova i balkona.
Mogu da budu jednogodišnje, dvogodišnje ili kratkotrajne višegodišnje biljke u zavisnosti od vrste i vremena sadnje.
To su male biljke, visine 10-30 cm, s razgranatim stabljikama. Njihova stabljika je šuplja, a listovi jajasti i po ivicama reckavi. Iz pazušaca listova pojavljuju se cvetovi na dugim peteljkama. Cvetaju u periodu maj - septembar, ali pošto su veoma otporne na niske temperature, njihovi cvetovi se najranije pojavljuju u našim vrtovima i ostaju do kasne zime.
Seme je veoma sitno, a težina 1.000 semenki je 0,5 g. Sklone su međusobnom ukrštanju i otuda i njihova velika raznolikost.
Dan i noć nije zahtevna biljka. Odlično uspeva i u polusenci. Ove biljke su veoma otporne na hladnoću i niske temperature. Odgovaraju joj rastresita i ocedita zemljišta. Ne pogoduju joj prevlažna zemljišta zbog položenih stabljika.
Zlatni cvet donosi sreću i radost ukućanima: Ovako se pravilno gaji hrizantema!
Razmnožavanje biljke dan i noć
Mogu da se razmnožavaju semenom ili reznicama. Najlakše se razmnožavaju semenom. Za kasno-jesenju i zimsku sadnju setva se obavlja krajem avgusta. Nakon setve, seme se pokrije tankim slojem peska i folijom koja održava vlažnost površinskog sloja. Folija se skida kada dan i noć počne da niče. Period nicanja traje 6-14 dana u zavisnosti od temperature.
Optimalna temperatura nicanja je 15-20ºC. Ukoliko je temperatura viša od 25ºC i suv površinski sloj biljka neće niknuti. Nakon što su biljke nikle, temperaturu treba https://stil.kurir.rs/lifestyle/basta/94591/zlatni-cvet-donosi-srecu-i-radost-ukucanima-ovako-se-pravilno-gaji-hrizantema
Dan i noć se presađuje kada biljke imaju 3 listića u pojedinačne saksijice i nastavlja se sa negom. Već u plasteniku, nakon 3 sedmice, biljke treba pincirati (prikratiti) da bi se dobio razgranat grm koji će dati više grančica i cvetova.
Nakon 4-6 nedelja maćuhice mogu da budu posađene na stalno mesto.
Setva može da bude obavljena i u vrtu do sredine maja. Kao i u plasteniku tek posejane semenke treba zaliti i prekriti crnom folijom do nicanja. Na 1 m malog jarčića u zemljištu moguće je posejati 50 do 60 semenki. Sva briga je ista. Mlade biljke se mogu prorediti ili rasaditi.
Hladno vreme ne prija biljkama: Evo kako da vam cveće preživi zimu!
Razmnožavanje reznicama omogućava očuvanje čistote forme i boje cvetova. Reznice se uzimaju tokom maja i jula. One treba da imaju 3 čvora i sade se na dubinu od 5 mm. Prilikom sadnje treba zbiti listove uz stabljiku.
Na taj način na 1 m² može da bude posađeno 400 reznica.
Svakodnevno je potrebno reznice vlažiti. Najbolje ih je prekriti vlažnim novinskim papirom koji će održavati vlažnost koja je izuzetno važna tokom prve 3-4 sedmice.
Biljke od reznica uzetih tokom maja i početkom juna daju biljke koje će cvetati već krajem leta i tokom jeseni iste godine. Kasnije uzete reznice cvetaće naredne godine u proleće. Sa jedne biljke može da se uzme 10 reznica, a sa dobro razvijenog žbuna, tokom leta, može da se uzme i 30-40 reznica.
Kako saditi i šta podrazumeva nega?
Dan i noć se sadi na razmak 20-30 cm a potrebno ih je nakon sadnje dobro zaliti vodom sobne temperature i pri tome paziti da se ne zaliva lišće. Mogu da se sade tokom jeseni, rane zime i ranog proleća na dobro drenirano zemljište. Boljom su se pokazale jesenja i zimska sadnja nego prolećna, jer biljke razviju koren, budu jače i daju više cvetova.
Ukoliko kupujete rasadu obratite pažnju na izgled biljke. Listovi treba da budu zdravi, zeleni, a biljka puna cvetnih pupoljaka.
Kada je reč o đubrenju ove biljke treba prihranjivati đubrivom koje je bogato fosforom i kalijumom. Tokom sušnog perioda treba nastaviti redovno zalivanje, dok se tokom perioda cvetanja moraju odstranjivati precvetali cvetovi i suve grančice. Ovo će doprineti produžetku cvetanja, dati krupnije cvetove i sačuvati lep oblik biljke. Starije biljke visokih varijeteta i formi možete skratiti i za 15 cm i na taj način produžiti period cvetanja. Naravno, poželjno je uklanjanje korova.
Uklonite neželjenu travu iz bašte zauvek, a da cveće ostane netaknuto: Nema više čupanja!
Štetočine i bolesti
Veoma često se u gajenju biljke dan i noć srećemo sa mnogim štetočinama i bolestima. Najčešće ih napadaju i štetu pričinjavaju puževi sa kućicom, puževi golaći i lisne vaši. Da bi se odbranile od puževa treba površinu oko njih posuti sitnim, oštrim peskom ili postavljati lovne posude sa pivom. Za obranu od lisnih vaši treba koristiti različite biljne preparate od koprive, belog luka ili duvana.
Od bolesti se na maćuhicama najčešće javljaju: pepelnica, plesan, trulež korena, virus mozaika krastavca, pegavost lista. Kao i za sve biljne bolesti veoma su važne preventivne mere. Simptomi većine oboljenja se javljaju u periodu povećane vlažnosti i zbog toga je važno da se biljke dan i noć sade na dobro dreniranom zemljištu.
Zaražene biljke je potrebno skupiti i ukloniti. Veoma je važno i suzbijanje lisnih vaši, jer one prenose virus mozaika krastavca koji može da bude uspavan i da se prenosi nekoliko generacija. Zemljište treba da bude pođubreno đubrivima sa uravnoteženim odnosom azota, fosfora i kalijuma.
Besplatno đubrivo za vaše biljke: Od ovih ostataka hrane i pića, vaše cveće će početi da buja!
