Krompirova zlatica važi za jednu od najopasnijih štetočina koja napada krompir, ali i druge biljke iz iste porodice, poput paradajza i patlidžana. Pojavljuje se svake godine, a ukoliko se na vreme ne suzbije, može potpuno uništiti usev i značajno umanjiti prinos.
Zašto je krompirova zlatica toliko opasna?
U našim klimatskim uslovima krompirova zlatica može razviti jednu do tri generacije godišnje. U područjima do oko 600 metara nadmorske visine najčešće se razvijaju dve generacije, dok se u toplijim godinama može pojaviti i treća.
Ženke su izuzetno plodne i tokom života mogu položiti čak do 2.000 jaja. Jaja su narandžaste boje i odlažu se u grupama na naličju listova, zbog čega ih nije uvek lako uočiti.
Larve i odrasle jedinke hrane se lišćem krompira, a pri jačem napadu biljke mogu ostati potpuno bez lisne mase, što direktno utiče na razvoj krtola i prinos.
Prirodni neprijatelji krompirove zlatice
Iako nema mnogo prirodnih neprijatelja, postoje organizmi koji mogu doprineti njenom suzbijanju.
Među njima su:
- jež,
- krtica,
- fazan,
- grabežljive stenice koje se hrane jajima zlatice.
U biološkoj zaštiti koristi se i gljivica Beauveria bassiana, od čijih se spora prave preparati namenjeni suzbijanju ove štetočine.
Kako sprečiti pojavu krompirove zlatice?
Borba protiv krompirove zlatice treba da počne još u proleće, pre nego što se štetočina masovno razmnoži.
Jedna od najvažnijih preventivnih mera je plodored. Stručnjaci preporučuju da se krompir ne gaji na istoj parceli najmanje četiri do pet godina, jer se tako smanjuje broj prezimelih jedinki u zemljištu.
Zamka od kore krompira
Jedan od jednostavnih načina za smanjenje broja zlatica jeste upotreba zamki od kore krompira.
Postupak je veoma jednostavan:
- U plastične čaše stavite sveže oljuštenu koru krompira tako da ispuni oko trećinu čaše.
- Čaše zakopajte između redova krompira tako da njihov rub bude u ravni sa površinom zemlje.
- Nakon tri do četiri dana proverite zamke i uklonite insekte koji su upali u njih.
- Kore krompira redovno menjajte kada se osuše.
Ova metoda može pomoći u smanjenju broja odraslih jedinki bez upotrebe hemijskih sredstava.
Mirisi koje zlatica ne podnosi
Krompirova zlatica veoma je osetljiva na određene mirise, pa se i to može iskoristiti u zaštiti useva.
Prilikom sadnje, uz krtole možete dodati malo lukovine crvenog luka. Kako se lukovina razlaže, oslobađa miris koji odbija zlatice.
Pored toga, korisno je u blizini krompira gajiti biljke poput:
- rena,
- kamilice,
- pasulja.
Njihov miris može doprineti tome da štetočine zaobiđu zasad.
Borova kora i kopriva kao prirodna zaštita
Krompirova zlatica ne podnosi ni miris četinara, naročito bora.
Usitnjena borova kora može se rasporediti između redova krompira, dok se od borovih iglica može pripremiti prirodni preparat za prskanje biljaka.
Još jedna korisna metoda jeste malčiranje krompira koprivom. Njene žareće dlačice otežavaju kretanje zlatica i sprečavaju ih da se tokom najtoplijeg dela dana uvuku u zemljište.
Redovna kontrola je ključ uspeha
Bez obzira na način zaštite, najvažnije je redovno pregledati biljke i reagovati čim se primete prva jaja, larve ili odrasle jedinke.
Kombinovanjem plodoreda, prirodnih zamki i biljaka koje odbijaju štetočine moguće je značajno smanjiti broj krompirovih zlatica i sačuvati zdrav i bogat rod, uz manju upotrebu hemijskih preparata.
U borbi, takođe, može pomoći i preparat od samih zlatica. Potrebno je skupiti odrasle insekte u posudu od 1 litra, pa potom te zlatice potopiti u posudu sa 20 litara vode i zatvoriti. One će da uginu i neko vreme će plutati, a zatim potonuti na dno. Potrebna je gotovo jedna sedmica da se to dogodi. Posle toga preparat je spreman za upotrebu, ali se odlikuje visokom koncentracijom i potrebno ga je razrediti vodom. Nerazređen preparat može da spali lišće krompira. Taj preparat neophodno je razrediti prvi put u odnosu 1:1, drugi put u razmeri 1:2, a treći put u odnosu 1:3. Proverite na jednoj biljci krompira kako reaguje na preparat, to jest da li ga je potrebno dodatno razrediti. Razne sorte krompira različito reaguju i potrebno im je prilagoditi koncentraciju preparata.
Rastvor pepela je takođe efikasan. Najpre se 2 kg pepela rastvori u 10 litara vode, a zatim 1 litar tog rastvora treba rastvoriti u 10 litara vode i tretirati biljke. Za tretiranje krompira mogu da se koriste i preparati od listova duvana, odnosno topole.
