Obratite pažnju

10 baštovanskih mitova koji ubijaju biljke: Ako hoćete da budete dobri baštovani, ovo ne smete da radite nikad!

Nisu svi saveti koje pročitate na internetu ili dobijete od komšija dobri saveti. Neki su jednostavno glupi.

Bašta 18.12.2020. - 17:09h Autor: Stil.kurir.rs
Foto: Shutterstock

Ukoliko ste baštovan početnik, vodite računa da nikad ne poverujete u ove mitove:

 

1. Premazivanje mesta na stablu kojem ste odsekli granu

 

Bojenje mesta gde ste odsekli drvo sa katranom ili bojom za rezidbu može stvoriti utisak da je drvo dobro negovano, ali to može da našteti drvetu. Ideja većine baštovana je da će ovom metodom sprečiti truljenje i druge bolesti. Međutim, nova istraživanja otkrivaju da ovakve "obloge za stablo" u većini slučajeva mogu biti štetne.

 

Istina je da će drvo samo sebe zaštititi i da bojenje mesta na kojem je bila grana može samo da spreči drvo u samoizlečenju.


Jedino šta možete da uradite da biste pomogli svom drvetu šljive ili trešnje, je da rez uradite oštrim sečivom, da rez bude čist i brz. Rezidbu obavite u drugoj polovini zime kada je najmanja šansa da se drvo zarazi, piše sajt naturallivingideas.com

 

2. Organski pesticidi su sigurni

 

Pogrešno je misliti da su organski pesticidi sigurni za čoveka i biljke. Neki od najotrovnijih pesticida potiču od biljaka i životinja. Primer je zmijski otrov, ricin dobijen iz ricinusovih biljaka i toksin botulina koji proizvodi bakterije.

 

Organske pesticide morate pažljivo da birate i još pažljivije dozirate isto kao i hemijske.

 

3. Ilovača se može izmeniti (razraditi) peskom

 

Ilovača zadržava vodu; voda curi kroz pesak. Dakle, kada vam kažu da glinovitom tlu dodate pesak, to zvuči logično, ali to nije dobra solucija. Naime, ako glinovitom tlu dodate pesak dobićete više zbijenog tla koje prkosi obradi, a i drenaži.

 

Ako želite da razradite ilovaču najbolje bi bilo da joj dodate kompost od lišća.

 

4. Nikako ne zalivajte baštu tokom dana

 

Ovom mitu nije odoleo ni dobro obavešten baštovan. Legenda kaže, ako u podne, po suncu zalivate svoju baštu ona će klonuti kao da ste je polili kiselinom. To naravno nije istina. To isto bi se desilo i nakpon letnjih kiša? Ukoliko vam se na listovima biljaka, posle zalivanja po suncu, stvore bele mrlje, to znači da voda u sebi ima dosta soli i da inače šteti vašem bilju.

 

5. Mladica stabla se sade duboko kako bi bila stabilna

 

Baštovani rigorozno slede pravila pa kopaju rupe duplo veće od korenastog dela stabla i sade mladice.  Ali poenta je u tome što im duboke rupe neće stvoriti stabilnost, nego široke rupe.

Rupe u koje sadite mladicu stabla trebalo bi da bude dvostruko šira od prečnika korenastog dela, a ne dublja.

 

6. Kada sadite mladicu, u rupu stavite kompost i đubrivo

 

Ovo nemojte raditi nikako jer će biljka svoje korenje da ograniči na rastresito tle bogato mineralima. Neće da ga širi dalje i biljka će da zaostaje u razvoju.  Isto tako, ako stavite mnogo đubriva, korenje može da izgori. 

 

Kada posadite mladicu, rupu zatrpajte iskopanom zemljom i dozvolite biljci da širi svoje korenje u potrazi za hranom. Kasnije možete da dodate kompost i đubrivo, ali nikako blizu mladice.

 

7. Biljke otporne na suše ne treba zalivati

 

To je pogrešno! Žalfija, lavanda, ruzmarin i slične biljke mogu da izdrže sušu, ali i  u sušnim oblastima povremeno pada kiša. Stoga ih slobodno zalivajte jer one neće uživati bez vode. AKo hoćete da vam se ove biljke pravilno razvijaju, slobodno ih zalivajte redovno.

 

8. U bašti sadite po jedno drvo od svake voćke

 

Ovaj mit zasnovan je na činjenici da je nekim voćkama potrebno unakrsno oprašivanje da bi urodilo plodom. Na primer, nekim jabukama, šljivama, kruškama i trešnjama potreban je polen drugog drveća da bi došlo do oplodnje. Medonosne pčele su glavni oprašivači voća, to znači da vam treba više od jedne jabuke ili trešnje u sopstvenoj bašti ili u susednim baštama da bi pčele unele polen.

 

9. Đubrite biljku da bi rasla

 

Često zaboravljamo da biljke mogu same da prave hranu, a sve što im treba je sunčeva svetlost, voda i vazduh. Milioni hektara šuma i livada rastu i bujaju bez naše intervencije. Ako biljka sporije raste ili je klonula, možda su je napale biljne vaši ili bolesti i to nema veze sa đubrivom ili nedostatkom istog.

 

10. Dodajte sodu bikarbonu ili šećer i paradajz će biti sladak

 

To nema veze sa slatkoćom paradajza.  Slatkoća zavisi od sorte ali i količine sunca koju paradajz dobija.

 

(Prevod Stil.kurir.rs)

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...