Bilo je već kasno kad je Marija, sama u svojoj sobi, počela da razmišlja o tome da sebi oduzme život, tako što će skočiti s prozora na sedmom spratu.
Njen dan na poslu, s druge strane vrata ponovo je započeo pre zore i završio se 15 sati kasnije. Osećala se užasno slabo, nije jela već dva dana. Marija je stigla iz Filipina u Brazil dva meseca ranije, dobivši posao kućne pomoćnice u porodici koja je živela u bogatom delu brazilskog Sao Paula.
Zadaci za koje su je zadužili čine se da nemaju kraja. Treba pomagati majci sa tri školarca i malom bebom. Pritom mora svakodnevno da očisti ogroman stan s velikom trpezarijom, dnevnom sobom i četiri spavaće sobe, svaka s kupatilom. Takođe, treba šetati psa, staviti decu u krevet, brinuti o hrani, vešu...
Majka porodice obično je ostajala kod kuće, pomno posmatrajući sve što Marija radi. Jednom, kad joj je prigovorila kako nije dobro očistila stakleni sto, naterala ju je da ga sat vremena polira. Nekim danima bi brojala odeću koju bi Marija peglala, a ako nije bila zadovoljna količinom posla, vadila bi iz ormara već složenu odeću i terala je da je ponovo ispegla.
Poslao 1.200 molbi za posao, svuda ga odbili: Otišao u Kanadu, zaradio bogatstvo za godinu dana!
Prolazile su nedelje bez da je Marija dobila slobodan dan, a s toliko posla koliko je imala, vrlo je retko uopšte imala vremena i prilike da jede. Te noći je Marija razmišljala o svojoj porodici na Filipinima, svojoj majci i tri male devojčice, njene voljene ćerke, od kojih je dvema bio potreban poseban i skup lek zbog urođene srčane bolesti. Sa svima njima koji su zavisili od njene plate, nije imala drugog izbora nego da nastavi s radom kod nemilosrdnih gospodara.
"Čula sam da je Brazil tako lepo mesto, zamišljala sam kako ću normalno raditi i zarađivati, ali nikako nisam mogla da shvatim zašto me tako tretiraju", ispričala je BBC-u. Naposletku je samo brisala suze i išla da spava.
Kad se sledećeg dana probudila, želudac ju je boleo od nedostatka hrane, ali njeni zadaci su je već čekali. Tek satima kasnije našla je nešto što bi mogla da pojede - kuvala je neku kašu s mesom za psa, pa je deo odvojila sebi i krišom pojela.
"Ne znam šta sam drugo mogla da uradim da preživim. Osećala sam se kao da doslovno umirem od gladi. Ja nisam imala ni prava, ni prilike sama da otvorim frižider ili nešto slično", priča ona.
Njen slučaj nije jedinstven - Brazil je država s najvećim brojem "kućnih pomoćnica", a čak šest miliona Brazilaca zaposleni su kod porodica srednje klase ili bogataša kao "ispomoć". Mnogi od njih trpe zlostavljanje i rade u uslovima koji se ne mogu nikako drugačije nazvati nego moderno ropstvo.
Od devojke iz skromne porodice do prve dame pakla: Pustinjska ruža u rukama Bašara el Asada! (FOTO)
Brazil je 2013. napokon počeo da uvodi zakonske odredbe kojima se radnicima u domaćinstvu daju ista prava kao i svakom drugom radniku - na primer, radni dan od osam sati i maksimum od 44 sata rada nedeljno. Ali, nadgledanje istog je sasvim druga, često nepostojeća priča.
Marija je, pre dolaska u Brazil, kao kućna pomoćnica radila u Hong Kongu i Dubaiju, bez ikakvih problema. Na posao u Brazilu se odlučila zbog pristojne plate koja joj je obećana - oko 600 dolara mesečno.
Kad je izgubila nadu da će njeni poslodavci promeniti uslove i stav prema njoj, pitala je gospođu zašto je tako tretira. Ona joj je rekla da joj se naprosto ne sviđa. Marija je retko kad bila sama u stanu, a kad bi i bila, ostavljali su je zaključanu. Nije imala gotovo nikakve slobode. Jednog dana je odlučila da više ne može da trpi i da će pobeći. Na njenu veliku sreću, to joj je ubrzo i uspelo.
Ali, u Brazilu zbog toga više nije bilo posla za nju - objasnila joj je agencija kojoj je i pre početka rada morala da plaća proviziju od 2.000 dolara jer su joj našli posao. Ipak, na početku su "zaboravili" da joj kažu da će joj viza biti usko vezana za posao.
Na njenu sreću, brazilska vlada kojoj se žalila zajedno s desetak drugih filipinskih kućnih pomoćnica pronašla im je nove poslove i dala vize, otkrila je napokon srećna Marija.
Bog daje, ljudi koriste, ali jednom ti se sve vrati: Tužna priča jednog starca otvoriće vam oči!
