Daniel Karleton Gajdusek bio je čovek čija biografija izgleda kao priča o dve potpuno različite ličnosti. Bio je briljantan lekar i istraživač, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu, ali i čovek čije su kasnije otkrivene seksualne aktivnosti prema dečacima bacile tamnu senku na čitavo njegovo nasleđe.
Proučavao je retke bolesti u zabačenim krajevima
Rođen 1923. godine u Njujorku, Gajdusek je od najranijih dana pokazivao interesovanje za prirodne nauke. Završio je medicinu na Harvardu, a tokom karijere radio je u brojnim istraživačkim ustanovama i putovao u udaljene delove sveta, gde je proučavao neobične bolesti i njihove uzroke.
Najveći trag ostavio je istraživanjem kurua, misteriozne i smrtonosne neurološke bolesti koja je decenijama pogađala narod Fore u tadašnjoj Novoj Gvineji. Oboleli su postepeno gubili kontrolu nad pokretima, razvijali drhtanje i druge teške neurološke simptome, a bolest se gotovo uvek završavala smrću.
Gajdusek je zajedno sa saradnicima uspeo da pokaže da se kuru može preneti na eksperimentalne životinje. Time je napravljen veliki proboj u razumevanju bolesti koje se prenose na neuobičajen način. Njegov rad kasnije je postao važan deo puta koji je nauku doveo do razumevanja priona, abnormalno savijenih proteina povezanih sa čitavom grupom smrtonosnih neurodegenerativnih bolesti.
Za svoj naučni doprinos Gajdusek je 1976. godine dobio Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu, koju je podelio sa Majklom Alpers i Klarens Gibs mlađim. U tom trenutku bio je na vrhuncu naučne karijere i uživao je veliki ugled među kolegama.
Ali njegova fascinacija udaljenim kulturama imala je i mnogo mračniju stranu.
Deca su verovala da im pruža priliku za bolji život
Tokom svojih dugih boravaka na Pacifiku Gajdusek je postao blizak sa velikim brojem dece, naročito dečaka.
Dao je deci lizalice i prikupljao uzorke krvi i urina. Takođe je pružao medicinsku pomoć. „Iako su ljudi ovde i dalje ratnici i kanibali, oni su 'pod kontrolom' i veoma sarađuju“, napisao je Džozefu Smadelu, zameniku direktora NIH-a.
Muškarci su se uglavnom uzdržavali od ljudskog mesa, jer se smatralo da im iscrpljuje snagu. Ali žene i deca naroda Fore jeli su mrtve rođake kao ritual žalosti.
Preko 50. dece, uglavnom dečake, je poveo sa sobom u Sjedinjene Države kako bi im omogućio školovanje. Međutim, godinama kasnije pojavile su se tvrdnje da je neke od dečaka seksualno zlostavljao.
Slučaj je eksplodirao 1996. godine, kada je Gajdusek uhapšen i optužen za seksualno zlostavljanje deteta. Tužilaštvo je, između ostalog, imalo njegove dnevnike i druge zapise u kojima je otvoreno pisao o seksualnim odnosima sa dečacima tokom svojih putovanja.
U dokumentarcu iz 2009. se napominje da je „sedam muškaraca poverljivo svedočilo o tome da je Gajdušek imao seks sa njima kada su bili dečaci“, da su četvorica rekla da „seks nije bio uznemirujući“, dok je za trojicu od njih „seks bio sramota, zlostavljanje i kršenje zakona".
Uznemiravajući zapisi koji su javno obelodanjeni su sadržali njegova iskustva sa dečacima iz Nove Gvineje i Mikronezije. Tu navodi i da je delio krevet sa njima, kao i stav da mladi treba da budu izloženi seksualnim iskustvima sa starijim osobama i članovima porodice.
Kolege su ga branile zbog naučnih dostignuća
Gajdusek je 1997. godine priznao krivicu u okviru sporazuma sa tužilaštvom i osuđen je na 12 meseci zatvora. Nakon izlaska više se nije vratio u Sjedinjene Države. Živeo je uglavnom u Evropi, a poslednje godine proveo je između Amsterdama i norveškog Tromsea.
Njegov slučaj izazvao je snažne reakcije i unutar naučne zajednice. Neki njegovi bivši kolege branili su ga ili tražili blaži tretman, ističući njegov ogroman doprinos medicini. Drugi su smatrali da njegov naučni genij ni na koji način ne može ublažiti ozbiljnost onoga za šta je osuđen.
Gajdusek je preminuo 2008. godine u Norveškoj, u 85. godini.
Njegova priča ostavlja neprijatno, ali važno pitanje: šta se dešava kada iza velikog naučnog dostignuća stoji čovek čiji su postupci potpuno nespojivi sa vrednostima koje društvo očekuje od nekoga kome je povereno toliko znanja i uticaja?
Gajdusek je ostao upamćen kao jedan od pionira istraživanja retkih bolesti. Ali njegovo ime danas ne može da se odvoji ni od zlostavljanja dece za koje je bio osuđen. Njegova biografija zato predstavlja istovremeno priču o izuzetnom naučnom doprinosu i ozbiljnom moralnom padu koji je zauvek promenio način na koji se posmatra njegovo nasleđe.
