Preobraženje Gospodnje jedan je od velikih pravoslavnih praznika koji se u Srbiji obeležava 19. avgusta. Ovaj dan u crkvenom kalendaru ima duboko duhovno značenje, ali je kroz vekove dobio i brojna narodna verovanja.
Prema tradiciji, Preobraženje je trenutak kada se priroda „preobražava“, leto polako počinje da ustupa mesto jeseni, a ljudi ovaj dan dočekuju uz posebne običaje i molitve.
Šta se dogodilo na gori Tavor?
Preobraženje Gospodnje posvećeno je događaju iz života Isusa Hrista koji je opisan u Jevanđeljima. Hristos je poveo apostole Petra, Jakova i Jovana na goru Tavor kako bi se tamo molio.
Tokom molitve dogodilo se preobraženje: njegovo lice zasijalo je poput sunca, dok je odeća postala bela i blistava. Pred apostolima su se pojavili i prorok Ilija i Mojsije.
Ovaj događaj u hrišćanstvu predstavlja otkrivanje Hristove božanske prirode i najavu njegove buduće slave.
Na ikonama se zato Preobraženje najčešće prikazuje tako što Hristos stoji na gori obasjan svetlošću, dok se sa njegove leve i desne strane nalaze Mojsije i Ilija. Ispod njih su prikazani apostoli Petar, Jakov i Jovan.
Zašto se Preobraženje naziva i „letnjim Bogojavljenjem“?
Preobraženje se u pravoslavnoj tradiciji ponekad naziva i letnjim Bogojavljenjem. Razlog za to jeste pojavljivanje božanske svetlosti i glas Boga Oca tokom ovog događaja.
U narodnom predanju praznik je zato dobio posebno mesto, pa su nastala i brojna verovanja o nebu i promenama koje se, prema tradiciji, mogu primetiti u noći uoči Preobraženja.
Jedno od poznatih narodnih verovanja kaže da se nebo u gluvo doba noći tri puta „preobražava“.
Preobraženje najavljuje promenu godišnjeg doba
U narodu se ovaj praznik dugo vezivao za prelaz iz leta ka jeseni. Zato postoji izreka:
„Preobraženje je, preobražava se i gora i voda."
Prema narodnom shvatanju, od Preobraženja dani postaju sve kraći, noći sve hladnije, lišće počinje da menja boju, a voda u rekama postaje hladnija.
Zbog toga se verovalo da posle ovog praznika više nema onih najvećih letnjih vrućina i da se priroda polako priprema za jesen.
U nekim krajevima postoji i verovanje da Preobraženje predstavlja poslednji pogodan trenutak za kupanje u rekama.
Zašto se na Preobraženje osveštava grožđe?
Jedan od najpoznatijih običaja jeste osveštavanje grožđa. Nakon liturgije u crkvama se osvećuju grožđe i drugi plodovi zemlje, a zatim se dele vernicima.
Ovaj običaj predstavlja zahvalnost Bogu za plodove zemlje i rod koji je priroda podarila.
Tamo gde nema grožđa, u crkvu se donosi drugo voće.
Preobraženje pada tokom Gospojinskog posta, ali je na ovaj veliki praznik vernicima koji poste dozvoljeno da jedu ribu.
Koji običaji se vezuju za Preobraženje?
U različitim krajevima Srbije sačuvana su brojna narodna verovanja vezana za ovaj praznik.
Jedno od njih kaže da žene uoči Preobraženja mogu da vežu crveni ili beli konac oko ruke i zamisle želju. Ako se konac tokom dana ne prekine, verovalo se da će se želja ostvariti.
Postoje i verovanja da na Preobraženje ne bi trebalo spavati tokom dana, jer će čovek, prema narodnom predanju, tokom cele godine biti pospan.
Slično važi i za plač – verovalo se da nije dobro plakati na ovaj praznik jer bi tuga mogla da potraje tokom cele godine.
Ovakvi običaji deo su narodnog predanja i razlikuju se od kraja do kraja.
Prvi put probati grožđe – jedan od najpoznatijih običaja
Posebno mesto u tradiciji ima grožđe. U narodu se verovalo da bi na Preobraženje trebalo prvi put u godini probati grožđe, naročito nakon što bude osveštano u crkvi.
Na ovaj način praznik je povezan i sa zahvalnošću za plodove zemlje, ali i sa početkom nove faze u prirodi.
U pojedinim krajevima Srbije organizuju se i crkveni vašari i narodna veselja, pa Preobraženje nije samo važan verski već i tradicionalni događaj.
Šta znači gledanje u nebo uoči Preobraženja?
Upravo zbog brojnih narodnih verovanja, mnogi i danas uoči Preobraženja obraćaju pažnju na nebo. Prema starom predanju, noć između 18. i 19. avgusta ima posebno mesto i tada se, kako se verovalo, „otvaraju nebesa“.
Zato su naši stari i ponoć gledali u nebo i iskreno se pomolili za sve ono što ih tišti, ali i za sve ono što priželjkuju, te se verovalo da će im Gospod uslišiti molitve.
Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju poznato i kao letnje Bogojavljenje, jer su se i tada, otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca. Veruje se da se, uoči praznika, na nebu otvaraju "Božja vrata" na kojima se pojavljuje sam Gospod i ispunjava želje.
