Naši stari su na Krstovdan ovako predviđali šta ih čeka: I obavezno su unosili 1 biljku u kuću, veruje se da donosi napredak i zdravlje

Jesenji Krstovdan je u životu naših predaka imao posebno mesto. Pored verskog značaja, za ovaj praznik vezivao se čitav niz narodnih običaja. Posebnu pažnju poklanjali su jednoj biljci – bosiljku. Na Krstovdan se brao i osvećivao, a potom unosio u dom i čuvao kao simbol zdravlja, blagoslova i napretka porodice.

Srpska pravoslavna crkva 27. septembra obeležava jesenji Krstovdan, odnosno Vozdviženje Časnog krsta. Praznik je posvećen sećanju na pronalaženje Časnog krsta i njegovo ponovno vraćanje u Jerusalim, a obeležava se strogim postom.

Pored crkvenih pravila, u narodu su se vekovima razvijali različiti običaji i verovanja. Naši stari su na Krstovdan naročito posmatrali vremenske prilike, smatrajući ih svojevrsnim nagoveštajem onoga što dolazi.

Verovalo se da oblačan Krstovdan najavljuje zimu sa mnogo snega, dok je suv dan nagoveštavao sušnu narednu godinu. Ako bi padala blaga kiša, očekivala se blaga zima, a grmljavina se smatrala znakom rodne i plodne godine.
Pažnju su privlačile i ptice. Prema jednom od narodnih verovanja, ako laste do Krstovdana još nisu otišle, zima neće biti naročito oštra. P

ostojalo je i verovanje da će vreme u martu naredne godine biti slično vremenu oko Krstovdana. Na taj način naši preci nisu toliko pokušavali da predvide ličnu sudbinu pojedinca, koliko sudbinu čitavog domaćinstva – kakva će biti zima, da li će zemlja dobro roditi i hoće li naredna godina biti povoljna za porodicu.

Bosiljak se na Krstovdan unosio u kuću

Jedan od najpoznatijih običaja vezanih za jesenji Krstovdan odnosi se upravo na bosiljak. Prema starom običaju, bosiljak se na ovaj praznik brao i nosio na osvećenje, a zatim unosio u kuću. U srpskoj tradiciji ova biljka ima snažnu simboliku i vekovima prati brojne verske i porodične obrede.

Osvećeni bosiljak čuvao se u domu, često uz ikonu, a prema narodnom verovanju predstavljao je zdravlje, mir, blagoslov i napredak ukućana. Zato se verovalo da bi na Krstovdan u kuću trebalo uneti makar jednu njegovu grančicu.

Na ovaj praznik sređivao se i dom

Za Krstovdan se vezuje još jedan zanimljiv običaj. Iako se za mnoge velike praznike u narodu govori da treba izbegavati teške kućne poslove, za ovaj dan postojalo je verovanje da kuću treba urediti i pripremiti za zimu.

Prema narodnom predanju, onome ko to ne uradi tokom godine stvari „ići naopako“. Iza ovog običaja postojao je i sasvim praktičan razlog – kraj septembra bio je vreme kada su domaćinstva počinjala ozbiljnije pripreme za hladne dane.

Krstovdan je označavao važan trenutak i za poljoprivredne poslove. Tada su se, prema starim običajima, isplaćivali takozvani poljaci koji su od Đurđevdana čuvali njive i useve. U pojedinim krajevima pripremale su se i rupe za sadnju voćaka, uz verovanje da će se tako posađeno drvo bolje razgranati.

Tako je Krstovdan za naše pretke predstavljao mnogo više od jednog datuma u kalendaru. Bio je granica između toplijeg i hladnijeg dela godine, vreme kada se završavaju određeni poslovi, priprema dom i posmatra priroda.